I na­iz­gled ma­le la­ži mo­gu oz­bilj­no ugro­zi­ti ve­zu

Vecernji list - Hrvatska - Diva - - Health -

Moj za­ruč­nik čes­to na­la­zi go­mi­lu is­pri­ka po­put pos­lov­nih obve­za s kli­jen­ti­ma, a za­pra­vo se pro­vo­di s pri­ja­te­lji­ma. Kad ga uhva­tim u la­ži, svo­je pro­pus­te oprav­da­va op­šir­nim objaš­nje­nji­ma ka­ko je bio pod ja­kim stre­som i ni­je se mo­gao no­si­ti s mo­jim pri­go­va­ra­njem. Ta­da mi uvi­jek spo­či­ta­va mo­je sit­ne la­ži ko­ji­ma sam oprav­da­va­la čes­ta kaš­nje­nja na do­go­vo­re s njim. Ka­ko da ri­je­ši­mo taj pro­blem?

Zden­ka

Svat­ko po­ne­kad la­že, sa­mo je pi­ta­nje ka­da i s ko­jim ci­ljem. Ako ih lju­di go­vo­re u do­broj na­mje­ri, na­zi­va­mo ih “bi­je­lim” la­ži­ma. Bi­je­le la­ži lju­di zna­ju iz­re­ći svjes­no, ali češ­će ne­s­vjes­no, naj­vi­še za­to da os­tva­re ne­ku na­gra­du ili iz­bjeg­nu ne­ugod­nost. Jed­na stu­di­ja je ut­vr­di­la ka­ko lju­di go­vo­re dvi­je do tri la­ži sva­kih de­set mi­nu­ta. No dok­le god ne po­vre­đu­je­mo dru­ge i ne kr­ši­mo za­kon, bi­je­le la­ži su čak druš­tve­no po­želj­ne, ka­že Ro­bert Fel­d­man s ame­rič­kog Sve­uči­li­šta Ma­ssac­hu­set­ts. No ako u lo­šoj na­mje­ri la­že­mo (ma­ni­pu­li­ra­mo ka­ko bi­smo iz­vuk­li ne­ku ko­rist za se­be) part­ne­ru s ko­jim smo u lju­bav­nom od­no­su ili bra­ku i ti­me ga po­vre­đu­je­mo, ci­je­na je gu­bi­tak po­vje­re­nja. Po­vje­re­nje i/ili ne­po­vje­re­nje ovi­si o to­me je li ve­za ute­me­lje­na na is­kre­nos­ti i in­te­gri­te­tu. Po­vje­re­nje je ka­men te­me­ljac do­bre ve­ze. Bez nje će pa­ro­vi ži­vje­ti for­mu, ra­z­vla­če­ći ve­zu i bra­ne­ći je na­oru­ža­ni ci­je­lim ar­se­na­lom is­pri­ka. Pa­ro­vi ko­ji ži­ve is­te vri­jed­nos­ti i mo­gu is­kre­no i di­rek­t­no is­ka­za­ti svo­je že­lje, emo­ci­je, pa i frus­tra­ci­je, bez oko­va stra­ha i la­ži, za­is­ta uži­va­ju jed­no u dru­go­me. U jed­nom svom član­ku dr. Hal Ur­ban je do­bro opi­sao ne­ga­tiv­ne učin­ke ne­po­vje­re­nja u ve­zi. Ne­is­kre­nost je, ka­že, des­truk­tiv­na si­la ko­ja bi se tre­ba­la iz­bje­ći pod sva­ku ci­je­nu. U sr­ži ona utje­če na kva­li­te­tu ži­vo­ta i spre­ča­va da pos­tig­ne­mo svoj po­ten­ci­jal. Dr. Hal Ur­ban na­gla­ša­va ka­ko stres ko­ji uklju­ču­je trud za pri­kri­va­nje is­ti­ne na­ši­ro­ko šte­ti na­šem živ­ča­nom sus­ta­vu. Psi­ho­lo­ški ne­mir po­di­že na­šu ne­ga­tiv­nu ra­zi­nu stre­sa. Ako čes­to po­nav­lja­mo ne­is­kre­nost, to nas pre­tva­ra u laž­nja­ke i ma­ni­pu­la­to­re. Ne­is­kre­nost za­tva­ra vra­ta bi­lo ko­jem obli­ku emo­ci­onal­nog obo­ga­ći­va­nja. Kao što je poz­na­ti Tad Williams re­kao “la­ži go­vo­ri­mo ka­da se bo­ji­mo... bo­ja­zan od ono­ga što ne zna­mo, bo­ja­zan od ono­ga što će dru­gi mis­li­ti, bo­ja­zan od ono­ga što bi se mo­glo na­ći o na­ma. Ali sva­ki put ka­da ka­že­mo laž, ono če­ga se bo­ji­mo ras­te snaž­ni­je”. Dvi­je su ra­zi­ne is­ti­ne. Pr­va je ra­zi­na verbalna - la­ži su ver­bal­no na­si­lje i zna­čaj­no uma­nju­ju po­vje­re­nje. Ako že­na svo­je noć­ne pro­vo­de s druš­tvom objaš­nja­va is­pri­ka­ma ti­pa “bi­la sam kod pri­ja­te­lji­ce na kas­noj ka­vi”, zvu­či be­nig­no ali šte­ta je si­gur­no na­prav­lje­na. Ako mu­ška­rac ka­že da, na po­vrat­ku ku­ći s pos­la, ni­je us­put oti­šao na pi­će, a za­pra­vo je stao i pio - a obe­ćao ka­ko vi­še ne­će to či­ni­ti - tu laž mo­rat će kad-tad pla­ti­ti. Na­rav­no, što je oz­bilj­ni­ji pre­kr­šaj, to je po­ten­ci­jal­no ve­ća ci­je­na za ve­zu. La­ga­nje pre­la­zi u na­vi­ku. Kad part­ner na­uči da ste di­rek­t­ni i is­kre­ni u bi­lo ko­joj si­tu­aci­ji, ma ko­li­ko frus­tri­ra­ju­ća bi­la za vas ili nje­ga, ta­da zna da mo­že ra­ču­na­ti na va­šu is­kre­nost. Dru­ga je ra­zi­na is­ti­ne po­na­ša­nje - oba part­ne­ra mo­ra­ju svo­je ri­je­či sli­je­di­ti dje­li­ma. Ako obe­ća­te da će­te ne­što uči­ni­ti, to mo­ra­te i odr­ža­ti. Odr­ža­va­nje in­te­gri­te­ta po­na­ša­nja ja­ko pu­no do­pri­no­si iz­grad­nji si­gur­ne ve­ze. Mak­si­mi­zi­raj­te fak­tor po­vje­re­nja ta­ko što će­te bi­ti pot­pu­no is­kre­ni sva­ki put ka­da se po­tre­ba po­ve­ća­va. Ka­ži­te is­ti­nu, po­na­šaj­te se pre­ma is­ti­ni i bu­di­te is­ti­na. Pod tim uvje­ti­ma, ve­za će do­bi­ti po­ti­caj i pro­c­vje­tat će.

Ne­is­kre­nost mo­že bi­ti vr­lo des­truk­tiv­na si­la ko­ja sma­nju­je kva­li­te­tu ži­vo­ta i spre­ča­va da pos­tig­ne­mo svoj po­ten­ci­jal. Pa­zi­te da vam la­ži ne pri­je­đu u na­vi­ku

di­va@ve­cer­nji.net

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.