La­na Ba­rić

Sad se ma­nje ba­vim ti­me što je do­bro za dr­ža­vu, a vi­še što je do­bro za moj mi­kro­koz­mos

Vecernji list - Hrvatska - Ekran - - Front Page - TEKST: Sa­mir mi­la FO­TO: pE­Tar glEbOv/ piXSEll

Ak­tu­al­ni film­ski hit Ivo­ne Ju­ke “Ti me­ne no­siš” još je jed­nom po­ka­zao da je La­na Ba­rić tre­nu­tač­no jed­na od naj­bo­ljih hr­vat­skih glu­mi­ca. Tri go­di­ne na­kon na­gra­đe­ne ulo­ge u fil­mu “Šu­ti” Lu­ka­sa No­le, La­na je u “Ti me­ne no­siš” po­nov­no os­tva­ri­la jed­nu od ulo­ga o ko­joj će se pu­no go­vo­ri­ti, glu­mi kćer ko­ja se bri­ne o ocu obo­lje­lom od Al­zhe­ime­ra. Ka­ko je bi­lo stu­di­ra­ti u Sa­ra­je­vu, ra­di­ti u Lon­do­nu i glu­mi­ti uz le­gen­dar­nog Vo­ju Bra­jo­vi­ća, za Ekran go­vo­ri La­na Ba­rić. Kri­ti­ka i pu­bli­ka jed­no­glas­ni su da je “Ti me­ne no­siš” je­dan od naj­bo­ljih fil­mo­va po­s­ljed­njih go­di­na, a po­seb­no je im­pre­siv­na va­ša ulo­ga. – Na­rav­no da sam ja­ko za­do­volj­na. Kad ne­što ra­diš, oče­ku­ješ po­zi­ti­van “fe­ed­back” i na­daš se da će re­zul­tat bi­ti do­bar. Svi smo sret­ni jer je film ta­ko do­bro prim­ljen. Osob­no sam iz­ne­na­đe­na svim tim sil­nim hva­los­pje­vi­ma, ali la­ga­la bih kad bih rek­la da mi to ne go­di. Da­pa­če, to čo­vje­ka ra­du­je jer uvi­diš da ideš u do­brom smje­ru, da ono što ra­diš ima smis­la. Ka­ko je bi­lo na sni­ma­nju? Za Ivo­nu Ju­ku go­vo­ri se da je po­ma­lo kon­tro­verz­na re­da­te­lji­ca. Je li bi­lo te­ško ra­di­ti s njom? – Pa me­ni ni­je bi­lo te­ško ra­di­ti s njom za­to što sam igra­la ulo­gu ko­ju sam htje­la igra­ti. Do­bro sam se pri­pre­mi­la za film jer mi je bi­lo u in­te­re­su da to su­per is­pad­ne. Mis­lim da smo se do­bro ra­zu­mje­le ot­po­čet­ka, ta­ko da je me­ni sni­ma­nje bi­lo ugod­no. Ivo­na i ja raz­miš­lja­le smo dos­ta slič­no i do­bro smo se ra­zu­mje­le još od audi­ci­je i proba. Svi mi pam­ti­mo Vo­ju Bra­jo­vi­ća po “Ot­pi­sa­ni­ma” i “Bo­ljem ži­vo­tu”. Ka­ko je bi­lo ra­di­ti s njim? Upra­vo je vaš dio pri­če pre­ma miš­lje­nju mno­gih naj­bo­lji... – Vo­ja je bio sre­tan jer igra ulo­gu ko­ja je iza­zov za sva­kog glum­ca. Kad smo po­če­li sni­ma­ti, ni­sam ima­la do­jam da je ri­ječ o ne­kom s to­li­ko is­kus­tva. Za­pra­vo je bio sre­tan da igra tu ulo­gu is­to kao ne­ki mla­di glu­mac ko­ji bi igrao slič­nu ulo­gu.

Gu­šta­nje u ulo­zi

Ni­smo se pri­je poz­na­va­li, ali li­je­po smo su­ra­đi­va­li i dra­go mi je da je taj naš od­nos do­bro is­pao na plat­nu. Sni­ma­li smo pri­je tri go­di­ne pa mi se po­ne­kad to sve či­ni i kao san. Ka­kav je osje­ćaj bio igra­ti re­da­te­lji­cu sa­pu­ni­ca? Ako se ne va­ram, ima­te i vi re­da­telj­skih am­bi­ci­ja? – Ne­ka­ko mi to ni­je bio pro­blem. Ko­ris­ti­li smo set “Larina iz­bo­ra” i, čim bi­smo ta­mo doš­li, osje­ća­la sam se do­bro, kao da to mo­gu ra­di­ti i u stvar­nos­ti. Ne mis­lim da je to lak po­sao, ali bio mi je gušt uži­vje­ti se u ta­ko ne­što. Pu­no sam ra­di­la s re­da­te­lji­ma i u ka­za­li­štu i

Glu­mi­ca go­vo­ri o od­lič­nim kri­ti­ka­ma za film “Ti me­ne no­siš” u ko­jem je glu­mi­la s Vo­jom Bra­jo­vi­ćem, ra­du u ka­za­li­štu, obi­te­lji i pla­no­vi­ma za bu­duć­nost

na fil­mu pa mi je to is­kus­tvo po­mo­glo. Ipak, kad bih se ba­vi­la tim pos­lom, ra­di­je bih re­ži­ra­la fil­mo­ve, a ne sa­pu­ni­ce. Imam as­pi­ra­ci­je pre­ma to­me, što ne zna­či da će se do­go­di­ti. Na­kon uspjeha “Zviz­da­na” i “Ti me­ne no­siš” či­ni se da je hr­vat­skom fil­mu ko­nač­no sva­nu­lo... – Ja bih tu do­da­la i “Tak­va su pra­vi­la” Og­nje­na Svi­li­či­ća ko­ji mi se ja­ko svi­đa. Ma­ta­nić i Ivo­na ne­ka­ko su se nas­lo­ni­li na nje­gov film. To je fe­no­me­nal­no. Sret­na sam zbog fil­ma, ali po­naj­pri­je zbog pri­li­ka. Po­če­la sam se ma­nje ba­vi­ti ti­me što je do­bro za dr­ža­vu, a vi­še što je do­bro za moj mi­kro­koz­mos. Uvi­jek sam zna­la da ima­mo po­ten­ci­ja­la jer ima­mo fe­no­me­nal­ne lju­de ko­ji se ba­ve fil­mom. Ko­nač­no se to i po­ka­za­lo. Sret­na sam što sam dio to­ga. Osim o va­ma, čes­to se go­vo­ri i od­lič­noj glu­mi Ti­ha­ne La­zo­vić s ko­jom ste glu­mi­li u No­li­nu fil­mu “Šu­ti”?

– Ti­ha­na i ja čes­to se sret­ne­mo i

ču­je­mo. Ona je su­per glu­mi­ca i div­na oso­ba. Ne­ka­ko mi je to bi­lo pot­pu­no lo­gič­no za nju. Ni­šta mi na svi­je­tu ni­je dra­že ne­go kad oso­ba ko­ja je do­bra i ta­len­ti­ra­na is­ko­ris­ti pri­li­ku na naj­bo­lji na­čin. Vo­lim kad su lju­di da­ro­vi­ti i ra­de stva­ri ko­je su ne­vje­ro­jat­ne. To mi je ve­li­ka sre­ća. Glu­mu ste stu­di­ra­li u Sa­ra­je­vu. Za­što baš ta­mo? – Sa­svim slu­čaj­no. Vi­dje­la sam oglas u no­vi­na­ma za audi­ci­ju na Aka­de­mi­ji. Vo­lim re­ći da je to mo­ja naj­bo­lja ne­pro­miš­lje­na od­lu­ka. To je, na­rav­no, bio te­ži put jer, kad sam doš­la u Za­greb, ni­sam zna­la ni­ko­ga. No tre­nu­tač­no sam ja­ko is­pu­nje­na i kao čo­vjek i kao glu­mi­ca i mis­lim da je za dio to­ga si­gur­no zas­luž­no i Sa­ra­je­vo te mo­ji pro­fe­so­ri i ko­le­ge. Ne­ko vri­je­me ži­vje­li ste u Lon­do­nu i čak os­tva­ri­li ma­le ulo­ge u fil­mo­vi­ma ve­li­ka­na kao što su God­dard i Fig­gis? – Iš­la sam u sred­nju ško­lu u pred­gra­đu Lon­do­na. U Go­dar­do­vim i Fig­gi­so­vim fil­mo­vi­ma za­vr­ši­la sam sa­svim slu­čaj­no, a na svom fil­mu su­ra­đi­va­la sam i s An­dr­ze­jom Waj­dom. Dra­go mi je da sam ima­la pri­li­ke ba­rem na­krat­ko vi­dje­ti te ve­li­ka­ne.

Slo­bod­ne tre­nut­ke mo­ra kras­ti

Hr­vat­ska pu­bli­ka ipak vas naj­bo­lje zna po ulo­zi ti­pič­ne Dal­ma­tin­ke u se­ri­ji “Sti­pe u gos­ti­ma”. – Mis­lim da Ni­ves ni­je baš ti­pič­na Dal­ma­tin­ka, vi­še je ati­pič­na. Kad sam bi­la u sred­njoj ško­li, Dal­ma­tin­ke ni­su bi­le to­li­ko pris­tu­pač­ne, pa ni ja. Ne vo­lim ge­ne­ra­li­zi­ra­ti, ali vje­ru­jem da će­te oso­bu kao Ni­ves te­ško sres­ti na uli­ci. Sni­ma­ti tu se­ri­ju pu­nih šest se­zo­na bi­lo je su­per is­kus­tvo. Bu­du­ći da je Ni­ves ta­ko po­zi­tiv­na i sret­na, i me­ni su lju­di čes­to pri­la­zi­li na ces­ti. Do­ga­đa­lo mi se pu­no tih ne­po­sred­nih kon­ta­ka­ta s ne­poz­na­ti­ma i to mi je bi­lo za­nim­lji­vo. Pu­bli­ka vas je za­pam­ti­la i po nas­tu­pu u “Zvi­jez­de pje­va­ju”, gdje vam je part­ner bio Sa­ša Lo­zar. Pje­va­te li još? – Sva sre­ća da imam to­li­ko pos­lov­nih obve­za da ne znam ni ka­ko bih to sve po­hva­ta­la. Evo, ju­čer su me čak zva­li i da gos­tu­jem u “Lud, zbu­njen, nor­ma­lan” pa sam ih mo­ra­la od­bi­ti jer jed­nos­tav­no ne­mam slo­bod­nih ter­mi­na. Ovog tjed­na po­če­li smo sni­ma­ti de­bi­tant­ski film “Tram­po­lin” re­da­te­lji­ce Zrin­ke Ma­ti­je­vić, u ko­jem igram jed­nu od glav­nih ulo­ga. Pu­no je pos­la ta­ko da za­sad ne­mam pje­vač­kih am­bi­ci­ja. Ra­di­li ste u ma­lom ka­za­li­štu kao što je Ma­la sce­na, za­tim u ve­ćem ITD-u, a sa­da ste u HNK. Mo­že­te li us­po­re­di­ti rad u ma­lom i ve­li­kom ka­za­li­štu? – To je uvi­jek do lju­di. Ako su ti lju­di s ko­ji­ma ra­diš do­bri, on­da je pot­pu­no sve­jed­no. Naj­bit­ni­je je da smo svi tu da na­pra­vi­mo do­bru stvar. Sce­na HNK uis­ti­nu je ve­li­ka i jed­nos­tav­no mo­raš bi­ti pre­zent­ni­ji i pu­no glas­ni­ji ne­go u ma­njim ka­za­li­šti­ma. Zbog to­ga on­da pa­te ne­ke emo­ci­je i od­no­si ko­je bi htio odi­gra­ti, a ne mo­žeš na­uš­trb glas­no­će. U ma­lim se ka­za­li­šti­ma sve vi­di i to je pred­nost. Vo­lim i jed­no i dru­go. Obič­no ka­žu da po­sao i lju­bav ne idu sku­pa, a vaš je deč­ko iz bran­še – slo­ven­ski dra­ma­turg Ma­tic Starina s ko­jim ste se zbli­ži­li na pred­sta­vi “Lu­lu”. – Pa, eto, oči­to to ni­je is­ti­na. Ima pu­no lju­di ko­ji upoz­na­ju part­ne­re na pos­lu. Moj je po­sao spe­ci­fi­čan pa je uvi­jek do­bro ima­ti uz se­be oso­bu ko­ja to ra­zu­mi­je. Imam neo­bič­no rad­no vri­je­me, ra­di se i do­ma, na ka­va­ma... Ka­ko va­ša kći Mi­rej gle­da na ma­min uspjeh? Že­li li bi­ti kao ma­ma? – Ona me od ro­đe­nja gle­da na TVu pa joj je to nor­mal­no. Nju ipak vi­še za­ni­ma ples. Pri­lič­no se u nje­mu na­la­zi i nas­ta­vit će s njim. Ima­te za­nim­ljiv mod­ni ukus. Pri­lič­no se ko­men­ti­rao vaš out­fit na pro­mo­ci­ji fil­ma “Ti me­ne no­siš”? – Vo­lim odjenuti ono u če­mu se do­bro osje­ćam i to je uvi­jek pi­ta­nje tre­nut­ka. Je­dan dan to ni­je ni­šta po­seb­no, a dru­gi je sve ša­re­no, u bo­ja­ma. Su­ra­đu­jem s Lo­ko­mo­ti­vom ko­ja je odje­nu­la i Ti­ha­nu La­zo­vić u Can­ne­su i u njih imam pu­no po­vje­re­nje. Ma­lo mi je bi­lo glu­po što se vi­še ko­men­ti­ra­lo što imam na se­bi i da sam s deč­kom ne­go sa­mi film. Ho­će li ovog lje­ta bi­ti vre­me­na za od­mor? – Bit će, čim za­vr­šim sni­ma­nje “Tram­po­li­na”. S fil­mom “Ti me­ne no­siš” ići ću na fes­ti­val u Pu­lu te u Kar­lovye Vary. Ci­je­li ži­vot lje­tu­jem u Tis­nom na Mur­te­ru, ta­ko da ću i ovog lje­ta bi­ti ta­mo. Na­rav­no, ići ću i u svoj Split.

Po­če­li smo sni­ma­ti film “Tram­po­lin” Zrin­ke Ma­ti­je­vić. Pu­no je pos­la, ne­ke po­nu­de mo­ram i od­bi­ti

PRI­LI­KE Hr­vat­ski film sto­ji bo­lje ne­go ikad do­sad, a La­ni je to dra­go jer se zbog broj­nih pri­li­ka vi­še to­li­ko ne ba­vi onim što ne va­lja u dr­ža­vi, ne­go svo­jim mi­kro­koz­mo­som

ME­ZI­MI­CA Kći Mi­rej od­ma­le­na gle­da ma­mu na te­le­vi­zi­ji pa joj je to nor­mal­no. Ba­vi se ple­som i do­bro se u to­me sna­la­zi

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.