Ka­ta­ri­ni­na pri­ča

Ako mis­li­te da ste po­gri­je­ši­li u ži­vo­tu, a ne zna­te gdje i ka­ko saz­na­ti svo­ju bu­duć­nost, ja­vi­te se vi­dov­nja­ku Da­ri­ju s po­vje­re­njem i do­bit će­te od­go­vo­re na svo­ja pi­ta­nja. Ot­krij­te za­što se naj­bo­lji vi­dov­nja­ci i pro­ro­ci kla­nja­ju gos­po­di­nu Da­ri­ju i na­zi­va­ju

Vecernji list - Hrvatska - Ekran - - Scena -

Zo­vem se Ka­ta­ri­na, imam 46 godina i mo­ja je pri­ča tuž­na sa sret­nim za­vr­šet­kom za­hva­lju­ju­ći gos­po­di­nu Da­ri­ju ko­ji je mo­joj obi­te­lji i me­ni spa­sio ži­vot. Mla­da, uda­la sam se za svo­ga po­koj­no­ga su­pru­ga Stje­pa­na ko­ji je na­ža­lost po­gi­nuo u Do­mo­vin­skom ra­tu. Os­ta­la sam sam s dvi­je kće­ri i za­hva­lju­ju­ći nji­ma nas­ta­vi­la ži­vje­ti kao ponosna maj­ka ko­ja je svoj spas pro­naš­la u ra­du. Bi­la sam vo­di­telj tr­go­vi­ne odje­ćom ko­ju sam nas­li­je­di­la od svo­jih ro­di­te­lja, a i iz­naj­mi­va­la sam i nekoliko apart­ma­na. U je­dan od njih mi je jed­nom pri­li­kom do­šao gost iz Sa­ra­je­va ko­ji je ov­dje bo­ra­vio sa svo­jom ses­trom. Se­nad i Ana su bi­li kod nas nekoliko da­na, a ja sam se po­če­la zbli­ža­va­ti sa Se­na­dom. Či­nio se vr­lo za­nim­lji­vim, a i za­in­te­re­si­ra­nim za me­ne. Mo­gla bih re­ći da sam bi­la sli­je­pa, ali i želj­na paž­nje jer sam ra­no os­ta­la sa­ma. Is­pr­va je na­še dru­že­nje bi­lo vr­lo ugod­no, a ja ni­sam pri­mje­ći­va­la da me is­ko­ri­šta­va. Na­ime, vr­lo br­zo je po­čeo tra­ži­ti no­vac od me­ne, na­vod­no za svo­ju si­ro­maš­nu obi­telj. Jed­no­ga me da­na za­mo­lio i ve­ću svo­tu nov­ca, i to sam mu da­la. Jed­no­ga da­na, kad su me­ni sti­gli no­vi gos­ti, Se­nad i Ana su otiš­li pro­še­ta­ti na ri­vu. Bu­du­ći da sam vr­lo br­zo za­vr­ši­la, kre­nu­la sam ih po­tra­ži­ti, a kad sam ih naš­la, ima­la sam što vi­dje­ti: Ana i Se­nad su se lju­bi­li. Bi­la sam za­pre­pa­šte­na vi­dje­ti ses­tru i bra­ta u stras­nom za­gr­lja­ju. Po­če­la sam vi­ka­ti, a Se­nad me po­ku­ša­vao umi­ri­ti i objaš­nja­va­ti mi da su oni us­tva­ri u bra­ku te da su u me­ni vi­dje­li po­moć jer ne­ma­ju ka­mo. Ni­je mi pre­os­ta­lo ni­šta do­li ih iz­ba­ci­ti što sam i uči­ni­la. Na­kon sa­mo nekoliko da­na, Se­nad se vra­tio i uvje­ra­vao me da će os­ta­vi­ti svo­ju su­pru­gu zbog me­ne. Ni­sam ga htje­la slu­ša­ti. Ta­da mi je i sta­ri­ja kći, ko­ja ne ži­vi sa mnom, go­vo­ri­la ka­ko ih je opet vi­dje­la u za­gr­lja­ju na ri­vi. Du­go ga ni­sam slu­ša­la, no na kra­ju, ne znam ni sa­ma ka­ko i za­što, po­pus­ti­la sam. U tom raz­dob­lju po­na­ša­la sam se kao da sam pi­ja­na. Ni­sam slu­ša­la kće­ri pa sam s nji­ma pres­ta­la go­vo­ri­ti, ra­di­la sam sve vr­lo lo­še – sva­kod­nev­no sam po­vra­ća­la, a na­kon ne­kog vre­me­na gu­bi­la bih i svi­jest, a li­ječ­ni­ci su me uvje­ra­va­li da je sa mnom sve u re­du. Ni kći, ko­ja do­tad ni­je raz­go­va­ra­la sa mnom, me ni­je mo­gla tak­vu gle­da­ti te me odve­la na hit­ni pri­jem. Ta­da mi je rek­la da je raz­go­va­ra­la sa svo­jom pri­ja­te­lji­com, a ona joj je pre­po­ru­či­la obra­ti­ti se gos­po­di­nu Da­ri­ju jer je i sa­ma ima­la is­kus­ta­va ka­da joj je taj gos­po­din mno­go po­mo­gao. Če­ka­ju­ći na li­ječ­nič­ku po­moć, još sam uvi­jek raz­miš­lja­la gdje je Se­nad, a on mi je opet uzeo no­vac i oti­šao na vi­kend u Bos­nu. One­mo­ća­la, uju­tro sam na­zva­la Da­ri­ja, a on mi je u nekoliko tre­nu­ta­ka opi­sao ži­vot kao da ga je sam pro­ži­vio. Na­pos­li­jet­ku mi je sa­vje­to­vao da ga po­sje­tim u Za­gre­bu što sam i uči­ni­la. Pr­vim avi­onom sti­gla sam u Za­greb. Na ula­sku sam osje­ti­la mir i si­gur­nost, već tad sam se osje­ća­la ka­ko već du­go ni­sam. Da­ri­jo mi je is­pri­čao ka­ko su mi Se­nad i Ana to či­ni­li i upu­tio me da na po­vrat­ku ku­ći po­tra­žim stvar ko­ju su mi os­ta­vi­li. Na­rav­no da je imao pra­vo, pro­naš­la sam za­pis iza svo­ga kre­ve­ta. Da sad ne du­ljim, na­kon po­sje­ta Da­ri­ju, osje­ćam se mno­go bo­lje. Smo­gla sam sna­ge otje­ra­ti Se­na­da i iz­ba­ci­ti ga iz svo­ga ži­vo­ta. Ne­mam vi­še zdrav­s­tve­nih po­te­ško­ća, po­mi­ri­la sam se sa svo­jim kće­ri­ma te nas­to­jim po­nov­no bi­ti do­bra ma­ma i sta­lo­že­na že­na. Hva­la ti, Da­ri­jo što pos­to­jiš jer bez te­be za­si­gur­no bih os­ta­la bez zdrav­lja, kro­va nad gla­vom i dra­gih lju­di.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.