Ni­sam od onih ko­ji se is­klju­če na go­diš­njem

Ra­dij­ski i te­le­vi­zij­ski vo­di­telj ovog će vi­ken­da vo­di­ti ju­bi­lar­ne 20. Ve­če­ri dal­ma­tin­ske šan­so­ne, a u in­ter­v­juu ot­kri­va sve o svo­joj ra­dij­skoj emi­si­ji “Tu­ži­ba­ba”, ko­ji su mu ho­bi­ji te pla­ni­ra li se oku­ša­ti u glaz­be­nim vo­da­ma

Vecernji list - Hrvatska - Ekran - - Intervju - Tekst: Ni­ko­li­na Pe­tan Fo­to: Pixsell, StoryPress

Ra­dij­ski vo­di­telj Robert Ferlin ovog će vi­ken­da vo­di­ti ju­bi­lar­ne 20. Ve­če­ri dal­ma­tin­ske šan­so­ne, za ko­je je po­seb­no ve­zan emo­tiv­nim tre­nu­ci­ma od pri­je dvi­je go­di­ne. Ot­krio nam je za­što se ove go­di­ne druk­či­je pri­pre­ma za tu ve­li­ku sve­ča­nost, za­što je HRT – Ra­dio Ri­je­ka, na ko­jem vo­di emi­si­ju “Tu­ži­ba­ba”, je­dan od naj­slu­ša­ni­jih u nas te na ko­ji će na­čin pro­ves­ti go­diš­nji od­mor.

Pred va­ma su 20. Ve­če­ri dal­ma­tin­ske šan­so­ne – ima­te li ne­ke po­seb­ne pri­pre­me za vo­đe­nje tak­vih sve­ča­nos­ti?

Već go­di­na­ma uzi­mam go­diš­nji od­mor u tjed­nu pri­je šan­so­na. Pr­vi je put is­pa­lo slu­čaj­no, a sad već ci­lja­no. Ne­ki moj ri­tu­al jest da s Ra­ba pu­tu­jem u Ši­be­nik. No ove go­di­ne pla­no­ve mi je pok­va­rio HNK Ri­je­ka jer ću u Ši­be­nik iz Pi­re­ja, gdje ću za Hr­vat­ski ra­dio pre­no­si­ti utak­mi­cu playof­fa Li­ge pr­va­ka Olym­pi­acos – Ri­je­ka. Pri­pre­ma mi, dak­le, ne­će bi­ti na ra­zi­ni proš­lo­go­diš­njih, ali valj­da ne­ću za­ka­za­ti.

Ka­ko vam je bi­lo vra­ti­ti se šan­so­na­ma na­kon emo­tiv­ne 2015. – mo­že­te li nam pre­pri­ča­ti što se ta­da do­go­di­lo?

Pu­no bo­lje od me­ne to je uči­ni­la no­vi­nar­ka Can­tu­sa, ča­so­pi­sa HDS-a, ko­ja je na­pi­sa­la da se te ve­če­ri kad se Ši­be­nik opra­štao od svog Ar­se­na, emo­ci­ja mo­gla ne sa­mo osje­ti­ti ne­go i opi­pa­ti. Ci­je­li trg na no­ga­ma i pje­va “Ta­mo da pu­tu­jem”... Pje­vao sam i pla­kao, ne­ma ka­me­re ko­ja to mo­že pre­ni­je­ti ni­ti ja to mo­gu opi­sa­ti. Tre­ba­lo je bi­ti ta­mo. Pre­tuž­no, ali ta­ko po­zi­tiv­no.

Ne­dos­ta­je li vam rad na “Do­bro ju­tro, Hr­vat­ska” – ka­ko ste pri­hva­ti­li či­nje­ni­cu da vas ne­ma u no­voj she­mi emi­si­je?

Uži­vao sam ra­di­ti s tom eki­pom, i s ko­le­ga­ma vo­di­te­lji­ma, i s ured­ni­ci­ma, i s lju­di­ma iza ka­me­ra. U dvi­je go­di­ne upoz­nao sam hr­pu za­nim­lji­vih gos­ti­ju, a u jav­lja­nji­ma i re­por­ta­ža­ma na­učio pu­no. Ne ža­lim je­di­no za us­ta­ja­nji­ma u če­ti­ri uju­tro i vož­nja­ma od Ri­je­ke do Za­gre­ba.

Osje­ća­te li se bo­lje u ulo­zi ra­dij­skog ili TV vo­di­te­lja?

Ra­dio mi je pr­va lju­bav. Ne­ka­ko je i jed­nos­tav­ni­ji od sve­ga dru­go­ga. Me­ni ba­rem do­no­si naj­vi­še neo­vis­nos­ti u ra­du i mo­guć­nost im­pro­vi­za­ci­je. TV pro­jek­ti zah­ti­je­va­ju vi­še lju­di i kon­cen­tra­ci­je, a vr­lo čes­to i oz­bilj­nos­ti. Vo­đe­nje raz­nih do­ga­đa­nja na ne­ki je na­čin mje­ša­vi­na i jed­nog i dru­gog, što je me­ni mo­žda naj­ma­nje dra­go jer si oči u oči s pre­ve­li­kim bro­jem lju­di.

HRT - Ra­dio Ri­je­ka jed­na je od naj­slu­ša­ni­jih pos­ta­ja u Hr­vat­skoj. Ko­li­ka je u to­me va­ša zas­lu­ga i zas­lu­ga va­še emi­si­je “Tu­ži­ba­ba”, ko­ja sva­kog pet­ka u 9.15 do­no­si no­ve po­ku­de i po­hva­le svim služ­ba­ma ko­je su to zas­lu­ži­le?

Već go­di­na­ma naj­slu­ša­ni­ja je od svih lo­kal­nih pos­ta­ja Hr­vat­skog ra­di­ja. I zvu­čat će nes­krom­no, ali imam svoj udio u to­me. Bio sam dio no­ve, mla­đe ge­ne­ra­ci­je no­vi­na­ra ko­ja je doš­la po­čet­kom 90-ih, pu­na ide­ja za no­ve emi­si­je i ne­ku opu­šte­ni­ju ko­mu­ni­ka­ci­ju sa slu­ša­te­lji­ma. A ra­dio sam sve: pi­sao i ure­đi­vao vi­jes­ti, jav­ljao se s ri­ječ­ke pla­ce, sni­mao an­ke­te, od­la­zio na bo­ji­šta, vo­dio pro­gram i pre­no­sio no­go- met­ne utak­mi­ce. Obi­lje­ži­la me, a ka­žu i ja nju, “Tu­ži­ba­ba” – naj­slu­ša­ni­ja emi­si­ja HRT - Ra­di­ja Ri­je­ka.

Ne­dav­no ste s pri­ja­te­ljem i ko­le­gom, vo­di­te­ljem Ma­ri­jem Li­pov­še­kom Bat­ti­fi­acom, sni­mi­li glaz­be­ni hit “Ima li Vla­de za nas”. Bis­te li se oz­bilj­no oku­ša­li u glaz­be­nim vo­da­ma?

Ne pa­da mi na pa­met. Moj pje­vač­ki ta­lent i sluh ne zas­lu­žu­ju da ih ko­ris­tim ni za što dru­go osim za ša­lu i u ša­li.

Ima­te li ne­ke ho­bi­je i ka­ko ina­če pro­vo­di­te slo­bod­no vri­je­me?

In­fi­ci­ra­li su me knji­gom od­ma­le­na, pa se to nas­ta­vi­lo i na fa­kul­te­tu. Pro­fe­sor sam hr­vat­skog je­zi­ka po stru­ci, ta­ko da se u slo­bod­no vri­je­me uglav­nom dru­žim s knji­gom.

Ka­ko pro­vo­di­te go­diš­nji od­mor, idu li i va­ša dje­ca s va­ma na mo­re?

Ni­sam od onih ko­ji se mo­gu is­klju­či­ti, pa i na go­diš­njem slu­šam ra­dio, gle­dam te­le­vi­zi­ju, či­tam no­vi­ne... a iz­me­đu to­ga oba­vez­no mo­re, pla­ža... Sta­ri­ja kći Mar­ti­na i sin Ni­ko­la već odav­no ima­ju svo­je druš­tvo za go­diš­nji od­mor. Za­to nas­tra­da naj­mla­đa kći, de­ve­to­go­diš­nja Pia. Evo, baš me ne­dav­no mo­ra­la vo­di­ti u Is­tra­lan­di­ju.

Ve­li­ki ste na­vi­jač Ri­je­ke, ka­ko ste pros­la­vi­li nas­lov pr­va­ka i ve­se­li­te li se pu­to­va­nji­ma u Li­gi pr­va­ka?

Nas­lov pr­va­ka pros­la­vio sam rad­no, na Ru­je­vi­ci pro­tiv Ci­ba­li­je. Ima­li smo po­seb­nu emi­si­ju na­kon utak­mi­ce, ko­ja je po­tra­ja­la do­kas­no, a uju­tro je tre­ba­lo opet na po­sao. Do­ček pr­va­ka na Kor­zu opet sam pros­la­vio rad­no, ali bi­lo je ne­za­bo­rav­no. Ne znam ho­ću li mo­ći Ri­je­ku pra­ti­ti na je­sen u Eu­ro­pi, ali se već ve­se­lim pre­pu­noj Ru­je­vi­ci i at­mo­sfe­ri!

PETAK, 18. Ko­lo­vozA 2017. • EKRAN • 17

OBI­TELJ I PRIJATELJI Robert Ferlin i Su­zi Pe­tri­čić s kće­ri Pi­jom (li­je­vo); vo­di­telj s Ma­ri­jem Li­pov­še­kom Bat­ti­fi­acom, s ko­jim je sni­mio pje­smu “Ima li Vla­de za nas”

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.