Zo­vem se Ana,imam 49 go­di­na i ži­vim Fran­cu­skoj sa suprugom ko­ji je po­ri­jek­lom iz Francuske i tro­je dje­ce

Vecernji list - Hrvatska - Ekran - - Scena -

Tre­nut­no ra­dim, po­tje­čem iz do­bros­to­je­će obi­te­lji i ne­mo­gu se po­ža­li­ti jer do­bro ži­vi­mo. Imam jed­nu ses­tru po ime­nu Ivo­na ko­ja je uda­ta za čo­vje­ka iz Bos­ne i ži­vi u Njemačkoj. Sa nje­zi­nim suprugom i nje­go­vom obi­te­lji ni­ka­da se ni­sam do­bro sla­ga­la. Na­kon smr­ti ro­di­te­lja mo­ra­li smo do­ći na os­ta­vin­sku ras­pra­vu na ko­joj je ve­li­ka ku­ća u Opa­ti­ji os­tav­lje­na me­ni a mo­joj ses­tri pri­pao je sav na­kit i no­vac. Sma­tra­la sam da je to pra­ved­no iako me­ne ku­ća ni­je pre­vi­še za­ni­ma­la no mo­ja ses­tra i zet­h­tje­li su pu­no vi­še od to­ga. Ta­da sam shva­ti­la da su na­ši ro­di­te­lji bi­li u pra­vu ka­da su go­vo­ri­li da je ses­tra uš­la u lo­šu obi­telj. Ni­sam se htje­la sva­đa­ti sa ses­trom i samo sam otiš­la na­kon os­ta­vin­ske ras­pra­ve. Pra­vi pro­ble­mi po­či­nju na­kon mje­sec da­na. Po­če­la sam bez ikak­vog raz­lo­ga lu­di­ti i gu­bi­ti kon­tro­lu nad so­bom. No­ći­ma ni­sam spa­va­la a da­nju sam se stal­no sva­đa­la s obi­te­lji. Sve se po­če­lo ras­pa­da­ti, dje­ca su se odvo­ji­la od me­ne i i ma­la sam osje­ćaj da gu­bim bit­ku sa ži­vo­tom. Jed­ne ve­če­ri su­prug mi je pred­lo­žio da ode­mo na od­mor u Hr­vat­sku ka­ko bi se od­mo­ri­li ali ni­ti ta­mo ni­sam ima­la mi­ra. Jed­no ju­tro dok sam is­pi­ja­la ka­vu u Li­si sam pro­či­ta­la o gos­po­di­nu da­ri­ju ko­ji pomaže lju­di­ma u ne­vo­lji kao što je bi­la i mo­ja. Ni­sam gu­bi­la vri­je­me ne­go sam na­zva­la gos­po­di­na Da­ri­ja i ja­vio mi se ugo­dan i smi­ren glas ko­ji je pre­pri­ča­vao moj ži­vot kao da ga je on sam ži­vio. Ta­da sam shva­ti­la da mi on je­di­ni mo­že po­mo­ći te sam do­go­vo­ri­la ter­mi­ni otiš­la u Za­greb do nje­ga. Objas­nio mi je da da je mo­je po­na­ša­nje bi­lo tak­vo jer su moj zet i nje­go­va maj­ka ci­je­lu tu pri­ču pom­no smis­li­li i htje­li se oko­ris­ti­ti. Gos­po­din Da­ri­jo mi je dao upu­te ko­je sam slje­di­la i moj ži­vot je na­po­kon do­bio po­nov­no sta­ri sjaj. Ja sam opet bi­la ona sta­ra Ana i sve je ona­ko ka­ko je Da­ri­jo obe­ćao,ses­tra mi se ras­ta­je a u mo­joj obi­te­lji je sve ka­ko je bi­lo i pri­je. Ovom pi­smom bi se htje­la za­hva­li­ti gos­po­di­nu Da­ri­ju na nje­go­voj do­bro­ti i su­sret­lji­vos­ti. Da­ri­jo hva­la Ti od sr­ca.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.