NA LIJEČENJU U VE­LI­KOJ BRI­TA­NI­JI!! BO­LEST JEDINSTVENA U EU­RO­PI

Vecernji list - Hrvatska - Ekran - - Subota -

Do­la­zim iz Pri­zer­na – Ko­so­vo, zo­vem se Idri­za­ji Ade­mi, imam 51 go­di­nu i bo­lu­jem od je­dins­tve­ne bo­les­ti u Eu­ro­pi. Pri­je 7 go­di­na obo­lio sam da ni dok­to­ri ni­su pro­naš­li pra­vu di­jag­no­zu. Sve sam ži­vo pro­šao, sve bol­ni­ce na Ko­so­vu, sve bol­ni­ce tu kod Vas u Hr­vat­skoj i na kra­ju za­vr­šio u par kli­ni­ka na is­pi­ti­va­nju mo­je bo­les­ti u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji.Evo ka­ko je kre­nu­lo pri­je 7 go­di­na u mom Pri­zer­nu na Ko­so­vu, bi­lo je lje­to, 7 mje­sec, ne­što sam ra­dio oko svo­je ku­će ci­je­li dan, bio sam ja­ko umo­ran, zno­jan i mo­kar sjed­nem na svoj mo­tor i odem do obliž­nje ri­je­ke da se ope­rem. Sa mo­to­ra od­mah u ri­je­ku, a riJEKA JE INA­čE PO PRI­RO­DI PLA­NIN­SKA I UVI­JEK HLADNA, UđEM U VO­DU I MA­LO ZAPLIVAM PA GLA­VU U VO­DU, UZMEM SAPUN I NASAPUNAM SE DA BI SE ISPRAO, DOK SAM SE SAPUNAO OD­MAH SAM OSJETIO PO CI­JE­LOM TI­JE­LU TRNCE, U VILICI GLAVE JAK GRč. Ne mis­le­ći ni­šta straš­no za­ro­nim ja po­no­vo u vo­du i ta­ko os­ta­nem u vo­di oko 10 mi­nu­ta. Obri­šem se ruč­ni­kom, obu­čem, sjed­nem na mo­tor i rav­no ku­ći. Ka­da sam do­šao ku­ći, na­kon sat vre­me­na osje­tim ja­ku bol u gla­vi i ja­ke trnce oko glave do po­la kra­ljež­ni­ce, a os­ta­tak kra­ljež­ni­ce na do­lje neo­pi­si­vo pe­če­nje kao da

je na mo­ju kra­ljež­ni­cu net­ko na­lo­žio va­tru. To je tra­ja­lo oko 5 mi­nu­ta, gla­vo­bo­lja pres­ta­la, kra­ljež­ni­ca se smi­ri­la i sve je bi­lo su­per, na­ve­čer oti­šao spa­va­ti, a ka­da sam se uju­tro pro­bu­dio osjetio sam straš­nu zi­mu kao da je oko me­ne mi­nus 15 stup­nje­va.

OBUKAO SAM DUGI VEš, VESTU I BUNDU I OPET MI JE BI­LO ZI­MA. MO­JA žE­NA I DJE­CA MISLILI SU DA JA NE­šTO GLU­MIM I DA SE šALIM, SVI U MAJICAMA KRAT­KIH RUKAVA, A JA U BUNDI, TO JE ZA SMIJANJE I čO­VJEK NE MO­žE DA SHVA­TI DA SAM JA NA +37 IMAO BUNDU NA SE­BI. Sva­ki dan mi je bi­lo sve go­re i go­re, u mo­joj so­bi je usred lje­ta gri­ja­la gri­ja­li­ca, bi­lo je to­li­ko vru­će pre­ko 50 stup­nje­va da od mo­jih uku­ća­na nit­ko ni­je mo­gao ući u so­bu, a me­ni je to od­go­va­ra­lo. Odem na­kon 10 da­na kod svog dok­to­ra, za­mis­li­te do­šao u bundi, lju­di me gle­da­ju na uli­ci, ai u bol­ni­ci kao lu­đa­ka.

DOK­TOR ME OD­MAH POSLAO NA PRETRAGE, DAO UPUTNICU ZA BOL­NI­CU U PRIšTINI. TA­MO SAM LEžAO OKO 40 DA­NA, NI­šTA NI­SU PRO­NAš­LI. Po­što imam bra­ta u Hr­vat­skoj, u Za­gre­bu on mi sre­di da do­đem u voj­nu bol­ni­cu u Za­greb i tu sam ležao oko 2 mje­se­ca. Opet ne znam šta mi je, sav skr­han do­la­zim za Priz­nen ku­ći po­što, imam 3 bra­ta ro­đe­na u V.Bri­ta­ni­ji, oni me po­zo­vu da

do­đem ta­mo da će pla­ti­ti li­je­če­nje ko­je je ko­šta­lo 150 tisuća eura. Sve pretrage, li­je­če­nje, injek­ci­je, di­ja­li­ze, raz­no raz­ne vjež­be, čak su me i pod­vr­ga­va­li ne­kim no­vim li­je­ko­vi­ma, ali na­ža­lost ni­šta, a mo­ja bra­ća pla­ti­la to­li­ke nov­ce. U Priz­ne­nu sam se bo­rio i no­sio sa svo­jom bo­leš­ću oko 7 go­di­na i ovih da­na is­ti brat me zo­ve iz Hr­vat­ske iz Za­gre­ba da ima ne­ki ja­ki bi­oener­ge­ti­čar, čo­vjek ko­ji mo­že po­mo­ći, zo­ve se Đu­ka Ba­jić, ka­žu ja­ki dos­ta za li­je­če­nje.

ODEM TI JA KOD NJE­GA I IS­PRI­čAO CI­JE­LI MOJ SLU­čAJ, KA­žE PO PR­VI PU­TA čU­JE ZA TA­KO NE­šTO. OD­MAH JE PRIS­TAO DA MI RA­DI TERAPIJE, ALI NI­JE HTIO NA­PLA­TI­TI NI­šTA, NE­GO KA­žE AKO BU­DE SVE DO­BRO NA KRA­JU TERAPIJA. Vje­ruj­te ka­da sam tog čo­vje­ka vi­dio ne­što mi je go­vo­ri­lo da će mi po­mo­ći i osjetio sam u pet terapija da mi je pu­no bo­lje. Ne no­sim vi­še ves­te, bun­de, a ni­ti mi je zi­ma. Imam još jed­nu te­ra­pi­ju i za­vr­ša­vam. Do­go­vo­rio sam se s bra­tom da ga do­bro na­gra­dim. Bi­oener­gen­ta Đu­ka mi je re­kao po­no­vi­ti oba­vez­no terapije u 11 mje­se­cu. Ta­da idem sa Đu­kom na te­le­vi­zi­ju da ka­žem tko mi je po­mo­gao u mo­jim te­škim mu­ka­ma i za­hva­lju­jem se pu­no gosp. Đu­ki.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.