VE­LI­KA ISPOVIJEST NINE BADRIĆ

NINA BADRIĆ

Vecernji list - Hrvatska - Ekran - - Sadržˇaj - Raz­go­va­ra­la: Iva­na Ca­re­vić fo­to­gra­fi­je: An­dre­ja Da­mja­no­vić ha­ir: Mi­jo Maj­hen ma­ke up: Saša Jo­ko­vić

Uoči dva kon­cer­ta u Li­sin­skom 24. i 25. lis­to­pa­da pje­va­či­ca je na­pu­ni­la ba­te­ri­je u svo­joj oazi u Jel­si

Ma­lo je glaz­be­ni­ka ko­ji i na­kon vi­še od dva­de­set go­di­na na glaz­be­noj sce­ni iza se­be ne­ma­ju skan­da­la i mr­lja u ka­ri­je­ri te us­pi­je­va­ju ni­za­ti hi­to­ve i bi­ti na vr­hu glaz­be­nih ljes­tvi­ca. Toj ma­loj sku­pi­ni sa­svim si­gur­no pri­pa­da Nina Badrić, či­ji no­vi hit “Re­kao si” ru­ši sve re­kor­de i u sa­mo tje­dan da­na sku­pio je na Yo­uTu­beu vi­še od mi­li­jun pre­gle­da. Nina se upra­vo vra­ti­la s od­mo­ra u Jel­si gdje je u svo­joj oazi mi­ra pu­ni­la ba­te­ri­je za dva kon­cer­ta ko­ja je u lis­to­pa­du oče­ku­ju u Li­sin­skom, ali i za no­vu se­zo­nu showa “Zvi­jez­da”, či­je emi­ti­ra­nje po­či­nje 13. lis­to­pa­da na RTL-u. Po­vo­da za raz­go­vor s Ni­nom Badrić ni­ka­da ne ne­dos­ta­je, baš kao ni i te­ma pa smo s pje­va­či­com pre­tres­li sve – od glaz­be, lju­ba­vi, iz­gle­da...

Oče­ku­ju vas dva kon­cer­ta u Li­sin­skom 24. i 25. lis­to­pa­da. Na­kon du­ljeg vre­me­na nas­tu­pa­te u rod­nom gra­du, kak­ve vas emo­ci­je obu­zi­ma­ju pri­je ova dva nas­tu­pa?

Sa­mo osje­ćaj ve­li­ke ra­dos­ti jer znam da me u dvo­ra­ni če­ka­ju lju­di ko­ji vo­le ono što ra­dim i do­la­ze ci­lja­no.

Pu­no glaz­be­ni­ka ka­že da je po­se­ban uži­tak i iz­nim­na čast nas­tu­pa­ti u Li­sin­skom, za­što je va­ma drag ovaj kon­cert­ni pros­tor?

Li­sin­ski je ipak kon­cert­na dvo­ra­na, ni­je sport­ska, ta­ko da je ta­mo sve po­dre­đe­no do­brom zvu­ku, a to je naj­važ­ni­je. Li­sin­ski je hram glaz­be, a dra­go mi je da ra­di­mo dva kon­cer­ta od ko­jih će je­dan bi­ti hu­ma­ni­ta­ran.

Vaš no­vi singl “Re­kao si” u tje­dan da­na pri­ku­pio je mi­li­jun pre­gle­da na Yo­uTu­beu, kak­ve re­ak­ci­je obo­ža­va­te­lja sti­žu, vi­dje­la sam neg­dje da su vas ne­ke i do­bro na­smi­ja­le?

Mis­li­la sam da ne mo­že bo­lje od pje­sme “Da­ni i go­di­ne”, no “Re­kao si” ru­ši sve re­kor­de. Ovo je za­is­ta i me­ne iz­ne­na­di­lo, da je u sa­mo pet da­na sru­ši­la sve re­kor­de, to je po tren­din­gu naj­slu­ša­ni­ja pje­sma na Bal­ka­nu, a re­ak­ci­je su fan­tas­tič­ne! Ko­men­ta­ri su sjaj­ni, a naj­vi­še me odu­še­vio do­tič­ni Ado iz Bos­ne ko­ji je na­pi­sao: “Pr­vi put sam pla­ko kad je Esme­ral­da pro­gle­da­la, dru­gi kad se Tot­ti opra­štao od ka­ri­je­re i sa­da” (smi­jeh).

Kad pred­stav­lja­te no­vu pje­smu, bo­ji­te li se da je pu­bli­ka ne­će pri­hva­ti­ti i če­ga se op­će­ni­to naj­vi­še bo­ji­te kao glaz­be­ni­ca?

Ne­mam stra­ha. Ako ne­ka pje­sma ne pro­đe, sni­ma se no­va i to je je­di­ni put. Lju­di će sa­mi iz­a­bra­ti pje­smu ko­ja im se svi­đa i to je amen. Ne­ma od for­si­ra­nja ni­šta. Pri­vat­no, če­ga se naj­vi­še bo­ji­te?

Što je čo­vjek sta­ri­ji, ra­đa se sve vi­še ne­kak­vih i ira­ci­onal­nih i re­al­nih stra­ho­va. Bla­že­no je bi­lo do­ba mla­dos­ti ko­ja je ba­ha­ta i ko­ja se ni­če­ga ne bo­ji. Sad već u se­bi pre­poz­na­jem ne­ke stra­ho­ve od bo­les­ti, ne­mo­ći, gu­bit­ka vo­lje­nih oso­ba. Na tak­ve stva­ri čo­vjek ni­kad ni­je spre­man.

Ak­tiv­ni ste na druš­tve­nim mre­ža­ma, što vam naj­češ­će pi­šu obo­ža­va­te­lji i s kak­vim vam mol­ba­ma do­la­ze?

Ima tu za­is­ta sve­ga. Od ži­ca­nja nov­ca i odje­će, brač­nih po­nu­da, ne­mo­ral­nih po­nu­da do is­po­vi­jes­ti ži­vo­ta. No ne do­živ­lja­vam tak­ve stva­ri oz­bilj­no. Jed­nos­tav­no, to je ta­ko kod svih jav­nih oso­ba. Lju­di po­ne­kad ima­ju osje­ćaj da vas zna­ju jer ste im bli­ski pre­ko svo­jih pje­sa­ma.

Na­pu­ni­li ste 46 go­di­na, trend je da že­ne što du­lje že­le za­dr­ža­ti mla­do­lik iz­gled. Ka­ko ga vi odr­ža­va­te i je li vam i ko­li­ko stra­na po­mi­sao o od­la­sku es­tet­skom ki­rur­gu?

Ne­mam ni­šta pro­tiv estetskih korekcija ni naj­ma­nje ako je u služ­bi lje­po­te. Trčanje za mladošću je ne­mo­gu­će, no oso­ba na­či­nom ži­vo­ta mo­že du­go os­ta­ti mla­do­li­ka ako zdra­vo ži­vi i ako ima do­bre ge­ne. Pre­kras­no mi je vi­dje­ti sta­ri­ju že­nu ko­ja dr­ži do se­be kao sto je Mo­ni­ca Bel­luc­ci. Ona sjaj­no no­si svo­je go­di­ne i bez estetskih korekcija i ni­ma­lo ne skri­va svo­je bo­re.

Ka­ko vam je poš­lo za ru­kom da ti­je­kom vi­še od 20 go­di­na na sce­ni iza se­be ne­ma­te skan­da­la i mr­lja u ka­ri­je­ri?

Po­pri­lič­no te­ško. Kad sam po­či­nja­la ka­ri­je­ru, go­vo­ri­li su mi da su skandali od­lič­ni za stje­ca­nje po­pu­lar­nos­ti i da su u na­šem pos­lu do­bro­doš­li, no ja se baš i ni­sam sla­ga­la s ti­me. Iš­la sam tvr­do­gla­vo svo­jim pu­tem i, evo, ne­ka­ko mi je us­pje­lo os­ta­ti po stra­ni. I ina­če sam oso­ba ko­ja ne vo­li svađe, dra­me ili ne­mir. Klo­ni­la sam se uvi­jek tak­vih si­tu­aci­ja jer ne mis­lim da bi mi išta do­bro do­ni­je­le u ko­nač­ni­ci. A i od­goj je tu bio bi­tan. Ro­di­te­lji su mi uvi­jek go­vo­ri­li da ra­dim što sma­tram da je is­prav­no, no i da ne bi vo­lje­li da mo­ra­ju pog­nu­ti gla­vu od sra­ma zbog mo­jih pos­tu­pa­ka.

Tko vam je naj­ve­ći os­lo­nac u te­škim ži­vot­nim si­tu­aci­ja­ma, ko­me se ta­da mo­že­te po­vje­ri­ti?

Obi­telj i pri­ja­te­lji. Pu­no je do­brih lju­di oko me­ne ko­ji me bu­de is­ti­nom. Laž pre­zi­rem i ne dru­žim se s lju­di­ma ko­ji la­žu. Pri­ja­te­lji su oso­be ko­je nas ču­va­ju u is­ti­ni, a obi­telj je uvi­jek mir­na lu­ka za sve. Ona me bez­u­vjet­no vo­li i pra­šta mi. Ko­li­ko vam je vje­ra bit­na?

Naj­bit­ni­ja mi je. Okre­nu­la mi je u mno­go­če­mu po­gled na sve. Vje­ra mi da­je mir i za­is­ta mis­lim da ne­ma to­ga što čo­vjek ne mo­že

iz­mo­li­ti. Čo­vjek mo­ra vje­ro­va­ti u ne­što jer mi smo lju­di du­hov­na bi­ća ko­ja tra­ga­ju za odre­đe­nim spoz­na­ja­ma. Vje­ra me je uči­ni­la bo­ljom oso­bom.

Mo­že­te li se opet za­mis­li­ti u bra­ku i što je po­treb­no da brač­na za­jed­ni­ca op­s­ta­ne, bu­de us­pješ­na?

Brak je sjaj­na za­jed­ni­ca ako se lju­di na­đu. Ako imaš po­red se­be ne­ko­ga tko ti je sli­čan, ta­da je brak pje­sma. Ni­je do­volj­na sa­mo lju­bav, ne­go sva­kod­nev­ni trud, da­va­nje i pri­hva­ća­nje oso­be kak­va je. Po­što­va­nje i ra­zu­mi­je­va­nje su os­no­va, ali i du­gi njež­ni raz­go­vo­ri.

Jes­te li za­ljub­lje­ni i je li is­ti­na da ste u ve­zi s Ti­nom Bra­lom?

Pri­vat­ni ži­vot sa­mo je mo­ja stvar i za­is­ta mis­lim da to ni­ko­ga ne za­ni­ma.

Jel­sa je pos­ta­la va­še uto­či­šte i oaza, ka­ko ste se za­lju­bi­li u Jel­su, či­me vas je oča­ra­la?

Jel­sa je moj mir. Do­lje imam sve što mi tre­ba, pri­ja­te­lje, ne­ke div­ne lju­de za ko­je sam se ve­za­la i s ko­ji­ma pro­vo­dim pu­no vre­me­na. Naj­ljep­ša je iz­van se­zo­ne ka­da ne­ma tu­ris­ta i ta­da se tru­dim od­la­zi­ti do­lje.

Dje­lu­je­te kao hra­bra i snaž­na že­na, ko­li­ko vam je to po­mo­glo ili od­mo­glo u lju­bav­nim ve­za­ma?

Se­be sma­tram snažnom že­nom i po­dos­ta hra­brom. U ne­kim si­tu­aci­ja­ma za­is­ta sam ima­la pet­lje u ži­vo­tu, no što se od­no­sa ti­če, i ja sam sa­mo že­na, is­ta kao i sve dru­ge, ko­ja na po­čet­ku i kra­ju da­na že­li zagrljaj, utje­hu i po­dr­šku.

U glaz­be­nom smis­lu što bi bi­lo os­tva­re­nje va­ših sno­va, što još nis­te os­tva­ri­li, a sa­nja­te o to­me?

Tra­ja­ti. Mis­lim da je naj­ve­ći us­pjeh jed­ne ka­ri­je­re da du­go tra­je. Ne te­žim are­na­ma i ma­sa­ma lju­di, ne­go to­me da gu­štam u svo­jem pos­lu i da ga ra­dim s ra­doš­ću. Da os­ta­vim ne­ke do­bre pje­sme iza se­be.

Ka­ko ko­men­ti­ra­te mla­đu glaz­be­nu sce­nu, sla­že­te li se da je pu­no onih ko­ji vi­še ula­žu u iz­gled ne­go u glas?

Mis­lim da ima pu­no ta­len­ti­ra­nih lju­di ko­ji­ma se da­nas ja­ko te­ško pro­bi­ti na sce­ni. U mo­ru sve­ga la­ko se iz­gu­be i za­is­ta tre­ba ima­ti strp­lje­nja da stva­ri kre­nu ka­ko bi tre­ba­le. Da­nas ma­lo tko ima strp­lje­nja pa lju­di la­ko odus­ta­ju. Na­dam se da će se usko­ro do­go­di­ti ne­ka mla­đa oso­ba ko­ja će tra­ja­ti.

Ža­li­te li zbog ne­kih od­lu­ka i što bis­te promijenili da se mo­že­te vra­ti­ti u proš­lost?

Sva­ka­ko ima to­ga što bih pro­mi­je­ni­la ka­da bih mo­gla i sa­da, iz ove per­s­pek­ti­ve, od­lu­či­la bih druk­či­je. No ne tre­ba ža­li­ti za onim što je bi­lo. Tre­ba ži­vje­ti za sa­da i za sutra. Pro­li­ve­no mli­je­ko iona­ko se ne da po­ku­pi­ti. Ali mo­že­mo iz svo­jih gre­ša­ka na­uči­ti što vi­še ne smi­je­mo uči­ni­ti. Sve je u ži­vo­tu ško­la, ne­ko­me te­ža, ne­ko­me lak­ša, i ja još uvi­jek učim.

NE­MAM NI­ŠTA PRO­TIV ESTETSKIH KOREKCIJA. TRČANJE ZA MLADOŠĆU JE NE­MO­GU­ĆE

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.