DEAN DVORNIK: MOJA SJEĆANJA NA MALO MISTO str. 21

STO PU­TA SAM GLE­DAO NA­ŠE MALO MISTO I UVI­JEK OTKRIJEM NE­ŠTO NOVO

Vecernji list - Hrvatska - Ekran - - Sadržˇaj - – ka­že Dean.

Pje­vač se pri­sje­tio ka­ko je bi­lo glumiti uz ta­tu, ve­li­kog Bo­ri­sa Dvor­ni­ka i pre­ra­no pre­mi­nu­log glaz­be­ni­ka, bra­ta Di­nu

Kul­t­na se­ri­ja “Na­še malo misto” pro­tek­log je tjed­na po­nov­no emi­ti­ra­na na HRT-u, a prem­da mno­gi gle­da­te­lji zna­ju na­pa­met broj­ne sce­ne re­mek- dje­la sce­na­ris­ta Mi­ljen­ka Smo­je i re­da­te­lja Jo­aki­ma Ma­ru­ši­ća, po­nov­no je bio gušt gle­da­ti zgo­de i nez­go­de do­tu­ra Lu­igi­ja, nje­go­ve Be­pi­ne, Ro­ka Pr­ča, An­đe Vla­ji­ne i dru­gih sta­nov­ni­ka ma­log mis­ta. Pje­vač Dean Dvornik 1969. go­di­ne imao je šest go­di­na, a u “Na­šem ma­lom mis­tu” glu­mio je ma­log Mir­ka. Sni­ma­nja se i da­nas ra­do sje­ća, po­go­to­vo jer je glu­mio uz, da­nas po­koj­ne, ta­tu Bo­ri­sa i bra­ta Di­na.

– Gle­dao sam ne­ko­li­ko epi­zo­da proš­log tjed­na i uvi­jek mis­lim da sam vi­dio sve i da će mi ovaj put mo­žda bi­ti do­sad­ne, ali ne da ni­su do­sad­ne već me uve­du u pri­ču kao da gle­dam prvi put. “Na­še malo misto” je re­mek-dje­lo ki­ne­ma­to­gra­fi­je u sva­kom po­gle­du – ka­zao nam je Dvornik, ko­jem su se po­nov­no vra­ti­le sli­ke sa sni­ma­nja.

– Sje­ćam se svih glu­ma­ca, po­go­to­vo Zdrav­ke Kr­stu­lo­vić (An­đa Vla­ji­na), Kar­la Bu­li­ća(Do­tu­ra), Asje Ki­sić ( Be­pi­na) i Vla­di­mi­ra Me­da­ra (Gra­do­na­čel­nik). S nji­ma sam naj­vi­še bo­ra­vio na se­to­vi­ma, os­ta­li su mi u sje­ća­nju kao dra­gi i do­bri star­či­ći iako ta­da ni­su bi­li pu­no sta­ri­ji ne­go što sam ja sa­da. Os­tao mi je du­bo­ko ure­zan u sje­ća­nju i škot­ski ov­čar Leo, on je glu­mio žen­sku ulo­gu, tj. bio je Be­li­na. S njim smo se Dino i ja igra­li dok smo če­ka­li da na nas do­đe red za sni­ma­nje – sa sje­tom nam ka­zu­je Dean.

Svi po­seb­no pam­te epi­zo­du “Bor­be­na po­noć­ka”, u ko­joj Dean ka­že ka­ko bi on vo­lio bi­ti “na­zad­no di­te” jer na­zad­na dje­ca do­bi­va­ju pok­lo­ne dva pu­ta – za Bo­žić i za No­vu go­di­nu. Ta­da ga je Zdrav­ka Kr­stu­lo­vić uda­ri­la po gla­vi, no to je bi­lo ta­ko ja­ko da je ma­li Dean is­kre­no za­va­pio: “Šta me tu­češ”?, ta re­če­ni­ca ni­je bi­la u sce­na­ri­ju, no re­da­telj ju je od­lu­čio os­ta­vi­ti zbog De­ano­ve is­kre­ne re­ak­ci­je.

– Is­ti­na, sce­na je uvjer­lji­va jer ni­sam oče­ki­vao ta­ko jak uda­rac. Do­bro mi je za­zvo­ni­lo u gla­vi. Na­kon to­ga s njom ni­sam raz­go­va­rao ne­ko vri­je­me – ka­zao je Dean, ko­ji ni­je, ka­ko bi ne­ki oče­ki­va­li, bio “na­pred­no di­te” za­hva­lju­ju­ći ocu. Di­na i nje­ga zbog Bo­ri­so­ve ulo­ge dru­ga su dje­ca čes­to za­fr­ka­va­la.

– Brat i ja smo se naj­vi­še lju­ti­li kad bi nas zva­li Pr­ču, on­da bi­smo im mi od­go­vo­ri­li: “Ja­ja ti dr­ču.” Mi se ni­smo osje­ća­li ni­ma­lo dru­ga­či­ji od dru­ge di­ce. Mo­ra­te zna­ti da moj otac ni­je bio bo­ga­taš ko­ji bi nam mo­gao pri­ušti­ti sve što po­že­li­mo – ka­že Dvornik.

Za De­ana i Di­na glaz­ba je bi­la ja­ko do­sa­dan pro­ces, pun če­ka­nja i pri­pre­ma pri­je pr­ve kla­pe. Po­go­to­vo ni­su vo­lje­li is­pro­ba­va­ti odje­ću. No, za­hva­lju­ju­ći sni­ma­nju “Ma­log mis­ta”, za­vo­lje­li su glaz­bu. Jed­nom su u Sta­rom Gra­du na Hva­ru če­ka­li po­če­tak sni­ma­nja i na te­ra­si ho­te­la ču­li bend ko­ji svi­ra ta­da ve­li­ki hit gru­pe Mun­go Jer­ry “In The Sum­mer­ti­me”. Zbog to­ga su i po­če­li uči­ti svi­ra­ti i pos­ta­li pra­vi pro­fe­si­onal­ci. Dean je da­nas po­nos­ni otac pe­te­ro dje­ce ko­je je do­bio u tri bra­ka. Naj­sta­ri­ja Dea ima 33 go­di­ne, Bo­ris (28) i Ari­ana (26), ro­đe­ni su i odras­li u Chi­ca­gu, An­drea ima 14 go­di­na, a ma­li Mar­vin pet. Upra­vo bi on mo­gao nas­li­je­di­ti umjet­nič­ku cr­tu Dvor­ni­ko­vih.

– Mar­vin ja­ko sli­či di­di Bo­ri­sa, ali i dru­gom di­di Iva­nu. Po na­ra­vi ja­ko pod­sje­ća na di­da Bo­ri­sa, ko­jeg vo­li gle­da­ti na te­le­vi­zi­ji, a vo­li i slu­ša­ti Di­na, uvi­jek pi­ta za obo­ji­cu. Ne­dav­no je ku­pio ma­lu gi­ta­ru i dr­ži je u or­ma­ru do mo­je, a što će bi­ti kad odras­te, ne znam. Još je ma­len da bih o to­me raz­miš­ljao, ali či­nje­ni­ca je da za­fr­ka­va i imi­ti­ra sva­ko­ga – ka­že ta­ta Dean, ko­ji je ne­dav­no s gru­pom Di­ogen, či­ji je os­ni­vač bub­njar Da­le­ke oba­le Zo­ran Ukić, sni­mio i pje­smu “Split­ska di­ca”. – Da­nas su di­ca so­fis­ti­ci­ra­ni­ja ne­go u mo­je vri­me, svi su pra­vi in­for­ma­ti­ča­ri. No, ne mo­gu se ra­do­va­ti kao mi kad bi­smo sje­li u ka­ret ili za­igra­li na ba­lun pra­vim kož­nim ba­lu­nom. Da i ne go­vo­rim o Pony bi­cik­lu i pr­vim re­ba­tin­ka­ma kup­lje­ni­ma u šver­ce­ra na Pa­za­ru. Iako nam je pu­no to­ga manj­ka­lo, bo­lje smo se za­bav­lja­li i ra­do­va­li jed­nos­tav­nim stva­ri­ma te ih ci­je­ni­li pu­no vi­še ne­go da­naš­nja di­ca – sma­tra Dean. Glaz­be­ni­ku je i da­lje ri­tam u kr­vi. “Da je me­ni bi­ti mo­re” nas­lov je no­vog al­bu­ma ko­ji mu u iz­da­nju Cro­atia Re­cor­d­sa iz­la­zi 12. lis­to­pa­da. – Glav­na je po­vez­ni­ca, ka­ko u br­zim pje­sma­ma ta­ko i u la­ga­ni­ca­ma, ples­ni ri­tam. Iako su pje­sme aran­ži­ra­ne u raz­li­či­tim sti­lo­vi­ma, vje­ru­jem da će ve­ći­na slu­ša­te­lja pre­poz­na­ti već na sa­mom po­čet­ku mo­ju pro­duk­ci­ju i pri­je ne­go što za­pje­vam. Mo­ram spo­me­nu­ti i gos­te na al­bu­mu, poz­na­tu ši­ben­sku kla­pu Mo­re, mla­du i vr­lo ta­len­ti­ra­nu pje­va­či­cu Kris­ti­nu Bo­ban, za­tim iz­u­zet­nog gi­ta­ris­ta Bo­ška Jo­vi­ća i na kra­ju Ame­ri­kan­ku Mag­gy X. Du­go sam ra­dio na pje­sma­ma, uze­lo je šest go­di­na, kao i obič­no od pred­zad­njeg do zad­njeg al­bu­ma – ka­že Dean. Ne­dav­no je proš­lo de­set go­di­na od smr­ti nje­go­va ne­pre­ža­lje­nog bra­ta Di­na. Us­po­me­na je pu­no, i pre­vi­še, pri­sje­ća se Dean. – O Di­nu sam re­kao sve što je za jav­nost jer ne­ke na­še do­go­dov­šti­ne baš i ni­su za pre­pri­ča­va­nje, pa će ta­ko i os­ta­ti. Čes­to me pi­ta­ju ka­ko bih opi­sao Di­nu ne­kom stran­cu ko­ji mo­žda do­sad ni­je čuo za nje­ga. Zna­te što bih na­pra­vio? Pus­tio bih mu nje­go­vu “Afri­ku” i re­kao: “You gon­na dan­ce now, Bud­dy”

Pi­še: Sa­mir Mil­la Sni­mio: Pri­vat­ni al­bum/PIXSELL

Dino (li­je­vo) i Dean naj­vi­še bi se lju­ti­li ka­da bi ih dru­ga dje­ca zva­la Pr­ču, po ta­ti­nu li­ku iz “Ma­log mis­ta”. Ta­da bi im sprem­no od­go­vo­ri­li: “Ja­ja ti dr­ču.” Bra­ća Dvornik ni­kad se ni­su osje­ća­la druk­či­je od dru­ge dje­ce jer Bo­ris ni­je bio bo­ga­taš.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.