Ko­ji je pra­vi kraj Po­greš­nog čo­vje­ka

Vecernji list - Hrvatska - Ekran - - Sadržˇaj - Mi­re Pa­ra

Uzad­nje vri­je­me ni­je ri­jet­kost na­ići na alternativni kraj ne­kih po­pu­lar­nih se­ri­ja. In­ter­net je pun takvih kra­je­va za, re­ci­mo, Igru pri­jes­to­lja, So­pra­no­se ili Se­in­fel­da, a po­s­ljed­nji ta­kav, ko­ji je bio i dos­ta za­pa­žen, onaj je za Pri­ja­te­lje u ko­je­mu se ni­šta iz svih tih sil­nih nas­ta­va­ka za­pra­vo ni­je do­go­di­lo, već je sve sa­mo plod ma­šte Pho­ebe Buf­fay. Ona je u toj al­ter­na­tiv­noj ver­zi­ji be­skuć­ni­ca ko­ja spa­va u newyor­škom par­ku i jed­nu ve­čer pro­đe po­kraj ka­fi­ća Cen­tral Perk u ko­je­mu ugle­da sku­pi­nu mla­di­ća i dje­vo­ja­ka ko­ja sje­di na ka­uču i za­bav­lja se. Pro­ma­tra­ju­ći ih kroz onaj ve­li­ki iz­log s lo­gom ka­fi­ća, na­dje­ne im ime­na po ko­ji­ma ih mi sve zna­mo i vo­li­mo te u svo­joj gla­vi is­fan­ta­zi­ra sve one nas­tav­ke ko­je smo gle­da­li... Ta­ko je lju­bav iz­me­đu Ro­ssa i Rac­hel sa­mo plod nje­zi­ne ma­šte, a is­to, da­ka­ko, vri­je­di i za Jo­eye­vu glu­mač­ku ka­ri­je­ru, Mo­ni­ci­nu op­sjed­nu­tost čis­to­ćom i Chand­le­rov smi­sao za hu­mor. Vječ­no pi­ta­nje je­su li Ross i Rac­hel na­pra­vi­li pa­uzu od ve­ze za vri­je­me nje­go­ve avan­tu­re s ma­lom iz ko­pir­ni­ce pos­ta­je, dak­le, sa­svim ire­le­vant­no. I ta ma­la je, shva­ti­li ste, sa­mo Pho­ebe­ina ma­šta­ri­ja. U po­s­ljed­njem nas­tav­ku ona se trg­ne iz sna i kre­ne prema klu­pi­ci u par­ku na ko­joj spa­va, a ve­se­la dru­ži­na iz Cen­tral Per­ka po­či­nje ko­men­ti­ra­ti lu­du be­skuć­ni­cu ko­ja ih je do ma­lo­pri­je pro­ma­tra­la. I za Har­ryja Pot­te­ra su na­dah­nu­ti auto­ri dru­ga­či­jih za­vr­še­ta­ka smis­li­li da se na kra­ju sed­me knji­ge pro­bu­di is­pod ste­pe­ni­ca obi­te­lji Dur­s­ley shva­ća­ju­ći da je sve to, na­ža­lost, bio sa­mo li­jep san. Do­sjei X, Co­sby show, Alf i još mno­ge dru­ge se­ri­je do­bi­le su ta­ko svo­je al­ter­na­tiv­ne za­vr­šet­ke pa bi je­di­no po­šte­no bi­lo – po­mis­lio sam – da ga do­bi­je i jed­na do­ma­ća. A hr­vat­sko-sr­p­ska sa­pu­ni­ca Po­gre­šan čo­vjek, shvatio sam već na­kon kra­ćeg gle­da­nja, ide­alan je kan­di­dat za tak­vo što. --Elem, se­ri­ja pra­ti pri­ču sa­mo­hra­ne maj­ke ko­ja mo­ra pro­na­ći bi­olo­škog oca svo­je šes­na­es­to­go­diš­nje kće­ri ka­ko bi joj spa­si­la ži­vot. Ma­la je, na­ime, smrt­no bo­les­na i po­treb­na joj je tran­s­plan­ta­ci­ja bu­bre­ga. Osim te ma­le, slo­žit će­te se, bo­les­na je i sa­ma ide­ja se­ri­je, a ni či­nje­ni­ca da je čo­vjek od ko­je­ga se oče­ku­je da do­ni­ra bu­breg pri­je 16 go­di­na si­lo­vao nje­zi­nu maj­ku – ni­je baš naj­z­dra­vi­ja. Od trud­no­će i ra­đa­nja dje­te­ta, da vam pru­žim još ma­lo uvi­da u taj me­đu­na­rod­ni pro­jekt, nje­na maj­ka ni­ko­me ni­je rek­la tko je za­pra­vo taj otac i ka­ko je ma­la za­če­ta. Svih ovih go­di­na po­ku­ša­va­la je za­bo­ra­vi­ti svo­ju naj­ve­ću tra­umu od ko­je se ni­ka­da ni­je opo­ra­vi­la, ali ovaj put – na ža­lost svih gle­da­te­lja – jed­nos­tav­no ni­je ima­la iz­bo­ra... Ovo je, uz­gred ka­za­no, dru­ga se­ri­ja nas­ta­la u su­rad­nji hr­vat­skog RTL-a i sr­p­ske Pr­ve TV. Pri­je to­ga su su­ra­đi­va­li na se­ri­ji “Ne daj se, Ni­na”, a ova je, či­ni mi se, na naj­bo­ljem pu­tu da po­put te Ni­ne ili, što ja znam, za­jed­nič­ke dr­ža­ve, nes­lav­no pro­pad­ne. Alternativni za­vr­še­tak ko­ji sto­ga nu­dim vje­ro­jat­no ne­će sa­svim spa­si­ti stvar, ali će nam ba­rem skra­ti­ti mu­ke

Ta ma­ma bi, u ovoj ver­zi­ji ko­ju pred­la­žem, već u po­ne­dje­ljak tre­ba­la za­tra­ži­ti dru­go miš­lje­nje o zdrav­s­tve­nom sta­nju svo­je kće­ri. Po mo­guć­nos­ti neg­dje izvan ovih na­ših li­ječ­nič­kih po­dru­čja. Ne­ki stra­ni struč­njak bi on­da, već ta­mo neg­dje do sre­di­ne tjed­na, pos­ta­vio no­vu di­jag­no­zu po ko­joj ma­loj uop­će ni­je po­tre­ban no­vi bu­breg i po ko­joj je, no­ta be­ne, pr­vot­na di­jag­no­za bi­la sa­svim po­greš­na. Ne­što što i ni­je ri­jet­kost kod nas. Us­ta­no­vi­lo bi se da je li­ječ­nik bio za­ljub­ljen u nje­zi­nu ma­mu i da je po­du­zi­mao sve što for­mat sa­pu­ni­ce zah­ti­je­va, pa čak i iz­miš­ljao di­jag­no­ze, sa­mo ka­ko bi što vi­še vre­me­na pro­vo­dio s njom. Do­volj­no će bi­ti, na­š­kra­bat će u svo­joj di­jag­no­zi ovaj no­vi, stra­ni i ni­ma­lo za­ljub­lje­ni, ali ite­ka­ko struč­ni dok­tor, da ma­la pi­je ne­ke li­je­ko­ve s A lis­te. Umjes­to po­greš­nog čo­vje­ka, u ovoj al­ter­na­tiv­noj ver­zi­ji, ima­li bi­smo, dak­le, po­greš­nu di­jag­no­zu. Maj­ka se na­kon to­ga ne bi mo­ra­la obra­ća­ti svo­me si­lo­va­te­lju, on bi za­drżao bu­breg, dje­voj­ka bi naj­nor­mal­ni­je mo­gla nas­ta­vi­ti sa ži­vo­tom i lju­bav­nom ve­zom s onim deč­kom u ko­je­ga je za­ljub­lje­na, a ko­je­mu su ro­di­te­lji za­bra­ni­li da se vi­đa s bo­les­nim dje­voj­kom jer – pa­zi­te, mo­lim vas, ovaj snaž­ni mo­tiv – usko­ro po­la­že ma­tu­ru. On bi u ovoj mo­joj ver­zi­ji, na za­do­volj­stvo svo­jih ro­di­te­lja, ma­tu­ri­rao s od­lič­nim us­pje­hom... Tim tem­pom već za ne­kih de­se­tak rad­nih da­na se­ri­ja bi se mo­gla pres­ta­ti pri­ka­zi­va­ti, Gi­ga Po­pa­dić i Crni iz Si­vog doma ne bi se da­lje po­ni­ža­va­li u ovim ne­kim re­di­ku­loz­nim ulo­ga­ma, a pro­gram­ski ter­min os­lo­bo­dio bi se za ne­što dru­go. Ne­što če­mu bih od­mah, bez ob­zi­ra na to o kak­vom RTL-ovu pro­jek­tu bi­la ri­ječ i bez ob­zi­ra na to ko­li­ko re­pri­za ili rek­la­ma pus­ti­li, do­di­je­lio TV ru­žu sa­mo za­to što je usko­či­lo umjes­to ove sa­pu­ni­ce ko­joj, evo, s iz­nim­nim za­do­volj­stvom i osje­ća­jem da či­nim ne­što od op­ćeg druš­tve­nog in­te­re­sa is­tu us­kra­ću­jem. Na­ža­lost, baš kao i u Pho­ebe­inu slu­ča­ju, sve će ovo ba­rem do 1. trav­nja 2019., za ka­da je sa­svim prik­lad­no za­ka­zan kraj sni­ma­nja se­ri­je, os­ta­ti sa­mo moj san.

EKRANOV KOLUMNIST, UMJES­TO DA DODIJELI RU­ŽU, PREDLAŽE DRUK­ČI­JI ZA­VR­ŠE­TAK SE­RI­JE

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.