Bo­ris Štrok idu­ća je ve­li­ka zvi­jez­da

AKO DO­MA­ĆA POP-SCE­NA IMA SMIS­LA, BO­RIS ŠTOK TRE­BAO BI POS­TA­TI SLJEDEĆA VE­LI­KA ZVI­JEZ­DA

Vecernji list - Hrvatska - Ekran - - Sadržˇaj - Hr­vo­ja Hor­va­ta

Proš­log lje­ta na kon­cer­tu Gra­ce Jo­nes u pul­skoj Are­ni sta­jao sam u druš­tvu s Bo­ri­som Što­kom, ne­ka­daš­njim čla­nom gru­pe Qu­asarr, ko­ji mi je go­vo­rio o no­voj glaz­bi ko­ju sa­mos­tal­no sni­ma i kon­cer­ti­ma ko­je pla­ni­ra. Ko­ji mje­sec pos­li­je to­ga po­ja­vio se nje­gov prvi EP “Puls” s pet pje­sa­ma, za­tim je odr­žao i pro­mo­tiv­ni nas­tup u ma­lom po­go­nu za­gre­bač­ke Tvor­ni­ce, ali ja nisam bio u Za­gre­bu, ne­go na Par­nom valj­ku u Ljub­lja­ni. Da­pa­če, pos­lao mi je du­ho­vi­tu po­ru­ku: “Njih si gle­dao pe­de­set pu­ta, a me­ne ni­jed­nom”, i bio je u pra­vu. A za­ni­ma­lo me, no vidio sam ga ti­je­kom do­dje­la ovo­go­diš­njih na­gra­da Po­rin, kao i pu­bli­ka u Spa­la­di­umu i gle­da­te­lji u te­le­vi­zij­skom pri­je­no­su. Bio je to efek­tan so­lo nas­tup u ko­jem je, no­mi­ni­ran za naj­bo­ljeg no­vog iz­vo­đa­ča, na ve­li­koj po­zor­ni­ci sam sa so­bom i u pre­ve­li­kom sa­kou si­gur­nim gla­som i ples­nim scen­skim nas­tu­pom dje­lo­vao ve­ćom U zvi­jez­dom od mno­gih dru­gih. pra­vo taj pro­fe­si­ona­li­zam, od­li­čan vo­kal i za­nim­lji­ve pje­sme s EP-ja “Puls” sta­vi­le su Što­ka u ne­za­hval­nu, ali po­ten­ci­jal­no is­pla­ti­vu po­zi­ci­ju “idu­će ve­li­ke stva­ri” do­ma­će pop-sce­ne. Go­di­nu pos­li­je na­kon EP-ja Štok je obja­vio prvi sa­mos­tal­ni al­bum, CD “Is­pod ko­že”. Upra­vo bi Štok, bez ob­zi­ra na to što ne­ma­ju do­dir­nih to­ča­ka, tre­bao pos­ta­ti iz­vo­đač ko­jeg će ši­ro­ka pu­bli­ka, kao i Par­ni va­ljak, mo­ći gle­da­ti “50 pu­ta”, i to na što ve­ćim kon­cer­ti­ma, a on sam tre­bao bi, ako ima prav­de i smis­la u do­ma­ćoj glaz­bi, pos­ta­ti dio pre­poz­nat­lji­ve sred­nje stru­je. Jer ri­ječ je o glaz­bi kak­va pro­la­zi i u svi­je­tu, od In­ter­po­la do Kil­ler­sa, po­naj­vi­še omje­rom re­tro­zvu­ka osam­de­se­tih i atrak­tiv­ne, mo­der­ne pro­duk­ci­je, pa sa Što­ko­vim me­lo­dič­nim pje­sma­ma dje­lu­je kao stvo­re­na za us­pjeh na tr­ži­štu. Na­mjer­no go­vo­rim o us­pje­hu jer ima­mo pre­vi­še do­bre rock i pop-glaz­be ko­ja ne pos­ti­že ni­ka­kav us­pjeh. Bo­ris Štok ta­len­ti­ran je au­tor i pje­vač, ali ova bi glaz­ba tre­ba­la i mo­gla do­ba­ci­ti što da­lje i što vi­še na tr­ži­štu. Mo­de­ran, druk­či­jeg sen­zi­bi­li­te­ta, si­gu­ran u gla­sov­ne mo­guć­nos­ti i am­bi­ci­ozan, Štok bi, da je ro­đen u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji, ta­mo pos­tao pop-zvi­jez­da is­tog tre­na. Mo­žda ne­ki, kad ga ču­ju,

MNO­GI KO­JI SE KOD NAS POKUŠAVAJU “MODERNIZIRATI” DJE­LU­JU KAO MA­LE BEBE SPRAM ŠTOKOVE GLAZ­BE

zbog nje­go­ve boje gla­sa dvo­je je li sli­čan Ma­ssi­mu ili Da­mi­ru Ur­ba­nu, ali ri­ječ je o sa­svim druk­či­jem zvu­ku. Ovo ni­je glaz­ba na­mi­je­nje­na tvr­do­kor­nim rock-kri­ti­ča­ri­ma, i bo­lje bez ob­zi­ra na to što je Štok ra­dio u ri­ječ­kom N ben­du Qu­asarr. ije iz pros­tog raz­lo­ga što sti­li­za­ci­je i pul­si­ra­ju­ća elek­tro­nič­ka pod­lo­ga pje­sa­ma kao stvo­re­nih za ples u klu­bo­vi­ma ne sa­dr­ži “znoj, krv i su­ze” kak­ve ro­ke­ri vo­le. Ovaj al­bum ne­što je sa­svim druk­či­je, so­fis­ti­ci­ra­no i sti­li­zi­ra­no, ali s do­s­ljed­nim kon­cep­tom i te­me­lji­to raz­ra­đe­nim zvu­kom i aran­žma­ni­ma kak­ve kon­ku­ren­ci­ja ne­ma. Mno­gi ko­ji se kod nas pokušavaju “modernizirati” dje­lu­ju kao ma­le bebe spram Štokove glaz­be ko­ja je te­me­lji­to pro­du­ci­ra­na, od­svi­ra­na i iz­ve­de­na po vi­so­kim mje­ri­li­ma su­vre­me­ne svjet­ske pro­duk­ci­je elec­tro-glaz­be, o če­mu go­vo­re i re­mik­se­vi ne­ko­li­ko pje­sa­ma. Spoj vlas­ti­tih pje­sa­ma, su­ges­tiv­nog vo­ka­la i po­tent­nih aran­žma­na tje­ra­ju na ples, ako ima­te slu­ha i rit­ma, a iz­mje­na tam­nih tek­s­tu­ra, pul­si­ra­ju­ća pod­lo­ga me­lo­dra­ma­tič­nih vo­ka­la za­do­vo­ljit će sve sklo­ne ras­po­nu od De­pec­he Mo­dea do Bowi­eja, pa i Do­ri­ana Graya s po­čet­ka ka­ri­je­re dok su bi­li “al­ter­na­ti­va”.

D

va­na­est pje­sa­ma na al­bu­mu “Is­pod ko­že” uklju­ču­ju i pet s naj­av­nog EP-ja – “Ove mis­li” s Yayom iz Jinxa, “Kao mi”, “Is­pod ko­že”, “Ti­ši­na” i “Vo­li me još ovu noć”. Upra­vo lo­kal­pa­tri­ot­ska obra­da “Vo­li me još ovu noć” De­nis & De­nis upu­ću­je na to da je “fu­tu­ris­tič­ko” mjes­to na ko­jem su po­čet­kom osam­de­se­tih bi­li oni da­nas re­zer­vi­ra­no za Što­ka. No, si­tu­aci­ja se u me­đu­vre­me­nu pro­mi­je­ni­la pa os­ta­je vi­dje­ti ko­li­ko smo da­nas nak­lo­nje­ni ne­če­mu mo­der­nom i ho­će li da­naš­nja pu­bli­ka shva­ti­ti Štokove pred­nos­ti. Do­dat­nih se­dam pje­sa­ma za­okru­žu­ju al­bum, a me­đu nji­ma su sin­glo­vi “Po­gle­daj” (su­rad­nja s gru­pom Chui), “Baby Baby” i “Do­di­ri”, plus no­ve “Te­bi”, “Ru­ke”, “Je­ka” i “Os­ta­ni”. U Tvor­ni­ci će mu se pri­dru­ži­ti Jo­si­pa Li­sac – s ko­jom je Qu­asarr 2013. imao hit “Lju­bav” – i gru­pa Chui, a baš na tom ve­li­kom nas­tu­pu raz­ri­je­šit će se mno­ge di­le­me o Što­ko­voj sa­daš­njos­ti, ali i bu­duć­nos­ti na do­ma­ćoj sce­ni. Do­du­še, te di­le­me vi­še su ve­za­ne uz sta­nje na do­ma­ćem tr­ži­štu ne­go uz nje­ga, on je svoj po­sao oba­vio od­lič­no.

Dva­na­est pje­sa­ma na al­bu­mu “Is­pod ko­že” uklju­ču­ju i pet s naj­av­nog EP-ja

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.