ŠENIM STILOM, A LO­ŠI KOMUNIKATORI SU OLJI GO­VOR­NIK 21. STO­LJE­ĆA B. OBAMA

Vecernji list - Hrvatska - Ekran - - Zvucni -

Tko bi na na­šoj po­li­tič­koj sce­ni tre­bao vi­še paž­nje po­sve­ti­ti re­to­ri­ci?

Svi! Oni ko­ji su bi­li ja­ko lo­ši iš­čez­nu­li su s po­li­tič­ke sce­ne i mo­že­mo re­ći da je bi­lo i po­li­tič­kih raz­lo­ga za­što ih vi­še ne­ma, ali na­čin ko­mu­ni­ka­ci­je je za­si­gur­no bio va­žan. Sje­ti­mo se To­mis­la­va Ka­ra­mar­ka ko­ji je zbi­lja bio loš u ko­mu­ni­ka­ci­ji i ču­do je da je uop­će do­šao do ne­kih vi­so­kih funk­ci­ja, ali ni­je iz­ne­na­đu­ju­će da ga vi­še ni ne­ma. Lo­ši komunikatori bi­li su i svi ekstremni ljevičari i desničari, to su lju­di ko­ji su bi­li to­li­ko lo­ši u ko­mu­ni­ka­ci­ji da vi­še ne­ma mjes­ta za njih i to je do­bro. Ono što je ve­ći­na na hr­vat­skoj po­li­tič­koj sce­ni je pro­sjek ili is­pod pro­sje­ka.

Na što bi je­dan po­li­ti­čar tre­bao naj­vi­še pa­zi­ti u obra­ća­nju jav­nos­ti?

Tre­bao bi vo­di­ti ra­ču­na o sti­lu. Kod po­li­ti­ča­ra je velik pro­blem što tre­ba­ju na­uči­ti raz­li­ko­va­ti jav­ni od pri­vat­nog go­vo­ra, dak­le dok is­pred ka­me­re da­ju iz­ja­ve za me­di­je u jav­nos­ti, u Sa­bo­ru, to je je­dan stil, a kad se ka­me­re uga­se i unu­tar če­ti­ri zi­da, ko­mu­ni­ci­raj­te na ko­ji god na­čin že­li­te. Kad govorite javno, trebate govoriti pametnije, ljep­še, elegantnije, koristiti primjerenije izraze. Vri­je­đa­nje, psov­ke, obra­ća­nje s “ti”, vul­gar­nos­ti, las­civ­nos­ti, sve su to stva­ri ko­ji­ma ne­ma mjes­ta u jav­nom di­skur­su, a mnogi po­li­ti­ča­ri kad ih ču­je­te ka­ko go­vo­re is­pred ka­me­re, pi­ta­te se je­su li oni u ne­koj lo­kal­noj bir­ti­ji pa ras­prav­lja­ju o po­li­tič­ki ak­tu­al­nim te­ma­ma ili se za­is­ta obra­ća­ju ši­ro­koj jav­nos­ti.

Kak­vu bis­te ocje­nu da­li za re­to­ri­ku pred­sjed­ni­ce Ko­lin­de Gra­bar-Ki­ta­ro­vić?

Predsjednica vr­lu­da re­to­rič­kim pus­to­po­lji­na­ma. Mo­žda bi­smo mo­gli po­vu­ći pa­ra­le­lu s Mi­la­nom Ban­di­ćem. Ako kod nje­ga mo­že­mo ne­što po­hva­li­ti, to je re­to­rič­ka do­s­ljed­nost, obra­ća se na spe­ci­fi­čan na­čin i to pro­la­zi kod odre­đe­nog bro­ja bi­ra­ča. Predsjednica se ni­je pro­naš­la, ni­je pro­naš­la stra­te­gi­ju ko­ja joj od­go­va­ra. Ma­lo je jedna od nas, čo­vjek iz na­ro­da, pa se ma­lo obra­ća svi­so­ka, pa je ma­lo dis­tan­ci­ra­na, pa je opu­šte­na i le­žer­na, pa je pre­vi­še dis­tan­ci­ra­na od pu­bli­ke. Naj­ve­ći pro­blem kod nje ni­je sa­dr­žaj, ne­go na­čin na ko­ji go­vo­ri. Predsjednica go­vo­ri jednim specifičnim, uzvi­še­nim stilom i in­to­na­cij­ski eks­pre- siv­no op­će­ni­to, kao da sva­ki go­vor ko­ji dr­ži je je­dan sve­ča­ni go­vor, a za­pra­vo da­je sa­mo iz­ja­vu za me­di­je o to­me gdje je bi­la i što je ra­di­la. Ni­je opu­šte­na i ni­je si­gur­na u se­be i to se vi­di po to­me što to­li­ko mi­je­nja sti­lo­ve.

Je­sam li u pra­vu ako ka­žem da je Ivo Sa­na­der bio je­dan od naj­bo­ljih re­to­ri­ča­ra na po­li­tič­koj sce­ni?

Ap­so­lut­no! Kad bis­te napravili trans­kript nje­go­vih go­vo­ra i kad bis­te pos­lu- ša­li nje­gov go­vor, bi­la bi ve­li­ka raz­li­ka u uvjer­lji­vos­ti. On je bio to­li­ko uvjer­ljiv da je sa­dr­žaj i po­lu­ar­gu­men­ti­ran ili lo­še ar­gu­men­ti­ran mo­gao dje­lo­va­ti vr­lo uvjer­lji­vo. On je dobar pri­mjer sva­kom po­li­ti­ča­ru ko­li­ko je iz­ved­ba važ­na, ko­li­ko je važ­no ima­ti stav i sa­mo­po­uz­da­nje, od­luč­nost, govoriti elok­vent­no i rje­či­to, a opet bez zas­taj­ki­va­nja i za­muc­ki­va­nja, koristiti pri- mje­re­no i ges­tu i mi­mi­ku. On je us­tva­ri odi­sao si­gur­noš­ću i sa­mo­po­uz­da­njem, ri­jet­ko vi­đe­nim na sce­ni. Us­tva­ri je ta­ko i do­bio nak­lo­nost naj­ve­ćeg bro­ja lju­di jer su vje­ro­va­li nje­mu kao oso­bi.

Kad go­vo­ri­mo o te­le­vi­zi­ji i vo­di­telj­stvu, ko­je su ka­rak­te­ris­ti­ke bit­ne?

Za do­brog vo­di­te­lja rek­la bih vam sa­mo – po­gle­daj­te Ma­ri­ju Mi­ho­ljek. To je ugo­dan glas, do­bra dik­ci­ja, do­bra in­ter­pre­ta­ci­ja, ra­zu­mi­je­va­nje ono­ga što se pre­zen­ti­ra, jer ni­je dobar vo­di­telj onaj ko­ji do­đe, sjed­ne i pro­či­ta vi­jest. To možete vi­dje­ti već iz to­ga gdje će sta­vi­ti stan­ku, što će lo­gič­ki na­gla­si­ti jer, bez ob­zi­ra na to što je to či­ta­nje, mora biti slič­no go­vo­ru i to je naj­ve­ća vje­šti­na. Dobar vo­di­telj je onaj ko­ji ni­ka­da ne­će ne­što pro­či­ta­ti, a da to ne ra­zu­mi­je. Dobar vo­di­telj je du­bin­ski i dobar no­vi­nar. Is­ti­čem Ma­ri­ju jer se ne­će do­go­di­ti da ona pro­či­ta naj­a­vu za pri­log, a da pri­je to­ga ni­je i pri­log pro­či­ta­la ili da ne zna ci­je­lu pri­ču ko­ja u pri­lo­gu. I ugo­dan iz­gled bi­tan je za do­brog vo­di­te­lja, no ni­šta ne smi­je pre­vi­še od­v­la­či­ti po­zor­nost. Vo­di­telj in­for­ma­tiv­nog i za­bav­nog pro­gra­ma mora ima­ti na umu da ga gle­da­telj pu­šta u svoj dnev­ni bo­ra­vak, ako su vas pus­ti­li u dnev­ni bo­ra­vak, po­na­šaj­te se pri­mje­re­no to­me.

Pos­to­ji li ne­što na če­mu bi tre­ba­lo po­ra­di­ti kod da­naš­njih te­le­vi­zij­skih vo­di­te­lja?

Mis­lim da bi sus­tav­no u obra­zo­va­nje no­vi­na­ra tre­ba­lo uklju­či­ti go­vor­nič­ku edu­ka­ci­ju od pr­vih da­na stu­di­ja, oni su go­vor­ni pro­fe­si­onal­ci i tre­ba­li bi se sus­tav­no obra­zo­va­ti.

Ka­kav je pro­ces rada s vo­di­te­lji­ma?

S mla­di­ma kre­će­mo od po­čet­ka, mo­ra­ju na­uči­ti in­ter­pre­ti­ra­ti tekst ko­ji pre­no­se ta­ko da to ni­je či­tač­ko či­ta­nje, to mora biti in­ter­pre­ta­ci­ja što slič­ni­ja pri­rod­nom go­vo­ru, ra­di­mo na gla­su, ra­di­mo na dik­ci­ji, da je što raz­go­vjet­ni­je i ka­ko sta­sa­ju ra­di­mo i na to­me da su što flu­ent­ni­ji da iz­ba­ce po­šta­pa­li­ce i na je­zič­noj is­prav­nos­ti, ko­je ri­je­či iz­bje­ga­va­ti da go­vor bu­de što ele­gant­ni­ji i ra­di­mo na im­pro­vi­za­ci­ja­ma da se u tre­nu­ci­ma kad se ne­što iz­ne­na­da do­go­di da mo­že re­agi­ra­ti. On­da je tu i po­na­ša­nje pred ka­me­ra­ma ka­ko dr­ža­ti mi­kro­fon, po­lo­žaj ti­je­la, kak­va je mi­mi­ka… Ra­di­mo na svim as­pek­ti­ma.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.