Či­ta­te­lji uze­li ti­me out jer su pre­za­si­će­ni po­li­ti­kom

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari -

Ve­čer­nja­ko­vi su či­ta­te­lji po­put lak­mus-pa­pi­ra, od­li­čan su in­di­ka­tor re­agi­ra­nja svih gra­đa­na na sve što nam se do­ga­đa. Ovaj put lak­mus je obo­jen cr­ve­no jer mu je re­ak­ci­ja iz­a­zva­na ki­se­lim uvje­ti­ma. A cr­ve­na bo­ja, me­đu os­ta­lim, zna­či opas­nos­ti, za­bra­ne i upo­zo­re­nja. Na­oko ne­ve­za­no s tim, raz­na is­tra­ži­va­nja već go­di­na­ma po­ka­zu­ju pad po­vje­re­nja gra­đa­na u po­li­ti­ča­re, po­li­tič­ke ins­ti­tu­ci­je, pa i u me­di­je. Pre­ma Ins­ti­tu­tu Ivo Pi­lar gra­đa­ni naj­vi­še po­vje­re­nja ima­ju u voj­sku i Cr­k­vu, a naj­ma­nje u Sa­bor, Vla­du i po­li­tič­ke stran­ke. Sa­mo za ko­ju de­ci­ma­lu bo­lju ocje­nu do­bi­va­ju me­di­ji. Sa­svim si­gur­no kaž­nje­ni su ni­skim ocje­na­ma jer su ogle­da­lo druš­tve­nih zbi­va­nja. Kao ri­jet­ko kad do­sad či­ta­te­lji – šu­te i upra­vo je ta šut­nja upo­zo­ra­va­ju­ći cr­ve­no obo­je­ni in­di­ka­tor. To je upo­zo­re­nje no­vi­na­ma, me­di­ji­ma op­će­ni­to, no­vi­na­ri­ma i ured­ni­ci­ma, a za po­li­ti­ča­re i sve po­li­tič­ke ins­ti­tu­ci­je je alarm. Me­di­ji u toj cr­ve­noj bo­ji mo­ra­ju pre­poz­na­ti te­me ko­je lju­de sve ma­nje ili uop­će ne za­ni­ma­ju, a po­li­ti­ča­ri bi tre­ba­li shva­ti­ti da su u uš­li u cr­ve­no, da su u de­be­lom mi­nu­su i da im sa­mo pro­gla­ša­va­nje osob­nog ban­kro­ta mo­že ne­što po­mo­ći. Pa, kad se do­ve­du u red, ne­ka po­ku­ša­ju opet do­bi­ti po­vje­re­nje gra­đa­na. Ni­je ne­mo­gu­će jer, ako je išta kons­tan­ta u ovom na­ro­du, on­da je to krat­ko pam­će­nje i br­zi oprost. Tre­nu­tač­ne či­nje­ni­ce go­vo­re da su na­ši su­gra­đa­ni umor­ni od po­na­ša­nja po­li­ti­ča­ra i po­li­tič­kih ins­ti­tu­ci­ja, da ima­ju mno­go­broj­ne vlas­ti­te pro­ble­me i da iš­če­ku­ju. Iš­če­ku­ju se kak­va-tak­va rje­še­nja. Gra­đa­ni okre­ću glavu od po­li­ti­ke, dos­ta im je ka­osa i bez­na­đa i – ne­ma­ju što reći. Za­to su se pro­ri­je­di­li te­le­fon­ski po­zi­vi či­ta­te­lja re­dak­ci­ji, ma­nje je i e-po­šte, a kla­sič­no pi­smo pos­ta­lo je pra­va ri­jet­kost. Što to zna­či? Je­dan je od od­go­vo­ra pre­za­si­će­nost in­for­ma­ci­ja­ma iz dnev­no­po­li­tič­kog ži­vo­ta. Za­tr­pa­ni smo nji­ma i, kao što bi re­kao autor tog ter­mi­na Al­vin Tof­fler, ni­smo vi­še u sta­nju pri­hva­ti­ti ni obra­di­ti sve one vi­jes­ti ko­je nam sti­žu ci­je­log da­na slu­ša­ju­ći ra­dio, gle­da­ju­ći te­le­vi­zi­ju, sur­fa­ju­ći no­vin­skim por­ta­li­ma na mo­bi­te­li­ma ili kom­pju­to­ri­ma, či­ta­ju­ći no­vi­ne i ma­ga­zi­ne. Ne smi­je­mo za­ne­ma­ri­ti i utjecaj druš­tve­nih mre­ža ko­je, ka­ko po­ka­zu­je pr­va ra­ču­nal­na ana­li­za me­dij­skih sa­dr­ža­ja u nas, o ko­joj pi­še Pe­tra Ma­re­tić Žo­nja u su­bot­njem Ob­zo­ru, vr­ve po­li­tič­kim te­ma­ma, an­ga­ži­ra­ju one naj­va­tre­ni­je i stva­ra­ju jav­no mni­je­nje. Iz raz­go­vo­ra s či­ta­te­lji­ma za­klju­ču­jem da je ma­njak pi­sa­ma i te­le­fon­skih po­zi­va, pa i pred­la­ga­nja te­ma o ko­ji­ma bi vo­lje­li zna­ti vi­še po­s­lje­di­ca ins­tin­k­tiv­ne obra­ne. Da bi pre­ži­vje­li i os­ta­li pri zdra­voj pa­me­ti, uze­li su ti­me out od po­li­ti­ke ko­jom su bom­bar­di­ra­ni sva­ke mi­nu­te svo­je sva­kod­ne­vi­ce. Ima važ­ni­jih stva­ri zbog ko­jih tre­ba sa­ču­va­ti živ­ce i zdrav­lje op­će­ni­to. Sto­ga je vri­je­me da po­zo­ve­mo či­ta­te­lje da ja­ve o če­mu bi vo­lje­li či­ta­ti i zna­ti. Sa­svim kon­kret­no. Te­ma si­gur­no ima i ne tre­ba če­ka­ti 12. lip­nja kad na Europ­skom no­go­met­nom pr­vens­tvu Hr­vat­ska igra s Tur­skom da bi­smo naš­li te­mu za raz­go­vor.

Ima pa­met­ni­jih stva­ri od ovog ka­osa pa po­zi­vam či­ta­te­lji­ma da ja­ve što ih za­ni­ma. Ne tre­ba če­ka­ti 12. lip­nja kad Hr­vat­ska igra s Tur­skom

Ru­ži­ca Ci­gler

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.