Ima­mo bend, svo­ju sto­lar­sku rad­nju i klub - pra­va ko­mu­na

Uo­či nas­tu­pa 4. lip­nja na Re­flek­tor fes­ti­va­lu u Za­gre­bu ri­ječ­ki bend ot­kri­va da ne ži­vi od glaz­be iako mu se kla­nja­ju i bri­tan­ski Edi­tor­si

Vecernji list - Hrvatska - - Scena - ma­ja.car@ve­cer­nji.net Ma­ja Car ZAGREB

Pe­tor­ka Jo­nat­han iz Ri­je­ke pos­to­ji tek dvi­je go­di­ne, ali već ima voj­sku obo­ža­va­te­lja, a kao pred­gru­pu ih re­do­vi­to od la­ni zo­vu i slav­ni Edi­tor­si. U lip­nju sti­že nji­hov dru­gi al­bum “To Lo­ve…”, toč­ni­je nje­gov pr­vi dio ko­jem na je­sen sli­je­di i nas­ta­vak “Or To Hold”, a pre­mi­je­ra no­vih stva­ri je na za­gre­bač­kom Re­flek­tor fes­ti­va­lu ovu su­bo­tu. – Bit je u to­me da smo ima­li pre­vi­še pje­sa­ma jer u zad­nje vri­je­me ima­mo ma­su in­s­pi­ra­ci­je. Dos­lov­no smo na kra­ju pi­sa­li ime­na pje­sme na pa­pi­rić i sis­te­mom eli­mi­na­ci­je iz­a­bra­li svo­je fa­vo­ri­te te doš­li do 14 pje­sa­ma ko­je smo po­di­je­li­li na dva al­bu­ma. A i pos­to­ji­mo dvi­je go­di­ne i ne­ka­ko je sve ima­lo dva li­ca i sve je iš­lo k to­me. Kao ne­ka bor­ba ega i sr­ca, slo­bo­de i stra­ha ili ne­ke pro­ra­ču­na­tos­ti – ka­že gi­ta­rist ben­da Dar­ko Pet­ko­vić pa ot­kri­va u če­mu je taj­na nji­ho­ve pro­duk­tiv­nos­ti: – Ne­ma­mo ni­je­dan za­jed­nič­ki bend ko­ji svi vo­li­mo slu­ša­ti, mo­že­mo se slo­ži­ti even­tu­al­no oko Nir­va­ne na ko­joj smo svi odras­li. Nas pe­te­ro je raz­li­či­to i u tom di­ver­zi­te­tu le­ži slo­bo­da kre­ativ­nos­ti. Os­lo­bo­đe­ni smo ega i svat­ko da­je ne­ki svoj ko­ma­dić u sve što ra­di­mo. Ni­smo ima­li u pla­nu ima­ti bend, po­če­li smo svi­ra­ti bez ve­ze i za­lju­bi­li se u to što ra­di­mo. Smi­je­ši­le su im se pri­li­ke i u ino­zem­s­tvu, u Lon­do­nu pos­to­ji čo­vjek u bli­skoj ve­zi s Edi­tor­si­ma ko­jeg su odu­še­vi­li i ko­ji im mo­žda otvo­ri vra­ta svjet­skog tr­ži­šta. – Baš smo ne­ki dan go­vo­ri­li ka­ko bi ge­ni­jal­no bi­lo da nam se do­go­di bum u ino­zem­s­tvu i da se mo­ra­mo od­se­li­ti. Sprem­ni smo na to, ali tre­ba nam ne­što kon­kret­no jer ni­smo klin­ci. A do ta­da još ne ži­vi­mo od glaz­be. Ka­ko je kre­nu­la pri­ča Jo­nat­ha­na, i Zo­ran je otvo­rio klub u Ri­je­ci pa ja ta­mo vo­dim pro­gram, To­mo ko­no­ba­ri, Bran­ko pu­šta mju­zu, s tim da ima i po­sao sa stra­ne, a Ni­ki­ca ra­di u HEP-u. Ima­mo i sto­lar­sku rad­nju i iz­ra­đu­je­mo in­te­ri­je­re za lo­ka­le. Mi smo kao ne­ka ma­la ko­mu­na i ja­ko nam je do­bro u Ri­je­ci, ali bi­lo bi fo­ra oku­ša­ti se i na svjet­skom igra­li­štu, ta­mo gdje te nit­ko ne šti­ti i bi­ti sam i gol i vi­dje­ti ka­ko sto­jiš – za­klju­ču­je Dar­ko.

Dar­ko Pet­ko­vić, Bran­ko Ko­va­čić, Zo­ran Ba­du­ri­na, To­mis­lav Ra­di­no­vić i Ni­ki­ca Ju­rje­vić ni­su u pla­nu ima­li bend, ali za­lju­bi­li su se u glaz­bu ko­ju su sku­pa stva­ra­li

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.