Svi da­nas pro­ji­ci­ra­ju svo­je ne­za­do­volj­stvo na EU

Kad ne bi bi­lo EU, dr­ža­va­ma bi opet bi­la po­treb­na jed­na tak­va za­jed­ni­ca, u ko­joj bi gra­di­le mir, sta­bil­nost i pros­pe­ri­tet u ovom sve nes­ta­bil­ni­jem okru­že­nju

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari -

Eu­ro­pu pro­ga­nja avet ras­pa­da, priz­nao je pred­sjed­nik Eu­rop­skog vi­je­ća Do­nald Tusk u pre­kju­če­raš­njem go­vo­ru na pros­la­vi 40. ob­ljet­ni­ce stva­ra­nja Eu­rop­ske puč­ke stran­ke. Do­volj­no je oz­bilj­no već to što se o ras­pa­du EU kao mo­gu­ćem i la­ko za­mis­li­vom sce­na­ri­ju ras­prav­lja na raz­nim mjes­ti­ma, od Ve­li­ke Bri­ta­ni­je do Grč­ke, ali do­dat­ni pro­blem je to što li­jek za bi­lo kak­ve eu­rop­ske pro­ble­me, ko­ji se či­nio dje­lo­tvor­nim u proš­los­ti, sa­da vi­še ne dje­lu­je. Eu­ro­pu pro­ga­nja zlo­duh ras­pa­da, a “vi­zi­ja eu­rop­ske fe­de­ra­ci­je vi­še ni­je naj­bo­lji od­go­vor na to”, do­dao je Tusk. Lju­di ko­ji mis­le da EU ide pre­ma ras­pa­du ne mis­le nuž­no da rje­še­nje le­ži u sve ve­ćoj in­te­gra­ci­ji. I to tre­nu­tač­ni pro­blem u ko­jem se na­la­zi EU či­ni još kom­pli­ci­ra­ni­jim. Naj­ve­ća opas­nost za EU ne le­ži nuž­no ni u tzv. Brexi­tu (mo­guć­nost iz­la­ska Ve­li­ke Bri­ta­ni­je iz člans­tva, o če­mu se od­lu­ču­je na re­fe­ren­du­mu u Uje­di­nje­nom Kra­ljev­s­tvu 23. lip­nja), ni u duž­nič­koj kri­zi u Grč­koj i kri­zi euro­zo­ne, ni u pri­lje­vu iz­bje­gli­ca i mi­gra­na­ta, ni u mo­guć­nos­ti no­vog hlad­nog ra­ta s Ru­si­jom… Opas­nost le­ži u to­me što se EU ubr­za­no iz po­zi­tiv­ne uto­pi­je pre­tva­ra u dis­to­pi- ju na ko­ju svi europ­ski na­ro­di i gra­đa­ni po­je­di­nač­no pro­ji­ci­ra­ju svoj bi­jes i svo­je ne­za­do­volj­stvo. EU pos­ta­je kriv za sve na­še ne­us­pje­he, čak i kad EU na njih ni­je imao pre­sud­nog utje­ca­ja. Ta­kav je trend da­nas vid­ljiv u raz­nim ku­to­vi­ma Eu­rop­ske uni­je. U re­fe­ren­dum­skoj kam­pa­nji u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji, za­go­vor­ni­ci iz­la­ska iz EU pro­ji­ci­ra­ju sve ne­us­pje­he bri­tan­skog druš­tva na ide­ju europ­skih in­te­gra­ci­ja. Ali, ka­ko ana­li­zi­ra ko­men­ta­tor Fi­nan­ci­al Ti­me­sa Phi­lip Step­hens, bo­lji po­gled na naj­važ­ni­je od­lu­ke ko­je je Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja do­ni­je­la ti­je­kom pro­tek­lih 40 go­di­na ot­kri­va da EU ni­je imao pre­sud­nu ulo­gu ni u jed­noj od njih. Tran­sfor­ma­ci­ja bri­tan­sko­ga gos­po­dar­stva iz dr­žav­nog i stro­go re­gu­li­ra­nog u tr­žiš­no i de­re­gu­li­ra­no odvi­ja­la se zbog Mar­ga­ret That­c­her, ne zbog EU. Dr­ža­va je od­la­zi­la u ra­to­ve ne zbog to­ga što ju je na to tje­rao EU, ne­go vo­ljom svo­jih pre­mi­je­ra i par­la­men­tar­nih ve­ći­na. Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja bi­la je za­go­vor­nik pro­ši­re­nja EU na is­tok, ne zbog to­ga što joj je to na­re­dio Bruxel­les, ne­go zbog to­ga što je vje­ro­va­la da je to u bri­tan­skom na­ci­onal­nom i gos­po­dar­skom in­te­re­su. Tr­ži­šte ra­da Po­lja­ci­ma u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji ni­je po­žu­rio otvo­ri­ti Bar­ro­so, ne­go Bla­ir. Za­go­vor­ni­ci bri­tan­skog iz­la­ska iz EU ko­ris­te slo­gan “vra­ti­mo kon­tro­lu” (u svo­je ru­ke), ali ta kon­tro­la naj­pri­je je mo­ra­la bi­ti iz­gub­lje­na da bi taj slo­gan imao smis­la. U Hr­vat­skoj se po­ne­kad zna ču­ti da je EU kriv što smo ras­pro­da­li hr­vat­ske ban­ke stra­nim vlas­ni­ci­ma i što je hr­vat­ska in­dus­tri­ja na­za­do­va­la i pro­pa­la, iako je utjecaj hr­vat­skih po­li­tič­kih i pos­lov­nih kru­go­va u tim pro­ce­si­ma bio pre­su­dan, a utjecaj EU prak­tič­ki ni­ka­kav. U Polj­skoj, zem­lji ko­ja je do­ne­dav­no slu­ži­la kao ogled­ni pri­mjer us­pješ­nos­ti europ­skih in­te­gra­ci­ja, mno­gi obič­ni gra­đa­ni ima­ju osje­ćaj da su ih po­li­tič­ke eli­te os­tav­lja­le na cje­di­lu dok su se tru­di­le udo­vo­lji­ti stan­dar­di­ma eu­rop­ske li­be­ral­ne de­mo­kra­ci­je. Kon­zer­va­tiv­ni dio Polj­ske že­li “vra­ti­ti kon­tro­lu” nad svo­jom zem­ljom. Kad su na vlast doš­li euro­skep­tič­ni kon­zer­va­tiv­ci, nji­hov mi­nis­tar vanj­skih pos­lo­va Wi­told Wa­s­zc­zykow­ski kri­ti­zi­rao je “li­je­vi po­li­tič­ki kon­cept ko­ji je pos­ta­vi­la pret­hod­na vla­da”, opi­sav­ši ga kao kon­cept u ko­jem su se svi Po­lja­ci tre­ba­li “kre­ta­ti sa­mo u jed­nom smje­ru: pre­ma no­voj mje­ša­vi­ni kul­tu­ra i ra­sa, svi­je­tu bi­cik­lis­ta i ve­ge­ta­ri­ja­na­ca, ko­ji že­le sa­mo ob­nov­lji­ve iz­vo­re ener­gi­je i ko­ji se bo­re pro­tiv bi­lo kak­vog obli­ka vje­re”. Ne­što što je do ju­čer bio us­pje­šan pri­mjer europ­skih in­te­gra­ci­ja ta­ko odjed­nom pos­ta­je za­vje­ra “bi­cik­lis­ta i ve­ge­ta­ri­ja­na­ca” pro­tiv vjer­ni­ka. Nema to­ga za što se Eu­rop­sku uni­ju da­nas ne mo­že op­tu­ži­ti. Sve to go­vo­ri da se sa­ma ide­ja Eu­rop­ske uni­je na­la­zi u zam­ci u ko­joj svi na nju pro­ji­ci­ra­ju svoj bi­jes i ne­za­do­volj­stvo. Du­go­roč­no, te­ško da EU mo­že pre­ži­vje­ti tak­vo sta­nje. “Op­sjed­nu­ti ide­jom br­ze i pot­pu­ne in­te­gra­ci­je, pro­pus­ti­li smo pri­mi­je­ti­ti da obič­ni lju­di, gra­đa­ni Eu­ro­pe, ne di­je­le naš euro­en­tu­zi­ja­zam”, priz­nao je Tusk. Kre­ta­nje pre­ma sve ja­čoj fe­de­ra­ci­ji ni­je vi­še rje­še­nje za sve pro­ble­me, ali to ni­je ni kre­ta­nje pre­ma de­zin­te­gra­ci­ji. Kad bi se EU i ras­pao, što bi os­ta­lo? Po­no­vo bi os­ta­la po­tre­ba europ­skih dr­ža­va da su­ra­đu­ju, tr­gu­ju na za­jed­nič­kom tr­ži­štu, ko­or­di­ni­ra­ju svo­je na­ci­onal­ne po­li­ti­ke, ujed­na­ča­va­ju stan­dar­de što je vi­še mo­gu­će i sve dru­go što i sa­da ra­de u EU. Kad ne bi bi­lo EU, dr­ža­va­ma bi opet bi­la po­treb­na jed­na tak­va za­jed­ni­ca, u ko­joj bi gra­di­le mir, sta­bil­nost i pros­pe­ri­tet u ovom sve nes­ta­bil­ni­jem okru­že­nju.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.