KA­MA­TE IDU GO­RE, INVES­TI­TO­RI HR­VAT­SKOJ NE VJERUJU

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno -

nik Na­ci­onal­nog vi­je­ća uče­ni­ka, ina­če uče­nik tre­ćeg raz­re­da da­ru­var­ske gim­na­zi­je, za­mo­lio je – ne­moj­te me otje­ra­ti iz Hrvatske. – Uče­ni­ci ove zem­lje ne že­le vi­še bi­ti ta­oci neo­d­go­vor­nos­ti po­li­tič­kih eli­ta. Mi ne že­li­mo bi­fla­ti i bu­ba­ti ne­go že­li­mo mis­li­ti i kre­ira­ti. Mi ne že­li­mo tu­po po­nav­lja­ti ne­go ras­prav­lja­ti – ka­zao je Horvat iz­ra­ža­va­ju­ći po­dr­šku pro­fe­so­ri­ma. – Po­dr­ža­va­mo na­por, že­lju, en­tu­zi­ja­zam i do­bru vo­lju na­ših uči­te­lja i pro­fe­so­ra u nji­ho­vom nas­to­ja­nju da ople­me­ne ne sa­mo na­še, ne­go i va­še za­jed­nič­ko su­tra. Oni su po­ka­za­li ka­ko Hr­vat­ska mo­že i mo­ra iz­gle­da­ti kad su u pi­ta­nju na­ci­onal­ni in­te­re­si. A obra­zo­va­nje jest na­ci­onal­ni in­te­res. Sto­ga s ovog mjes­ta po­zi­vam sve od­go­vor­ne lju­de, ko­ji su pu­no bo­lje pla­će­ni od mo­jih pro­fe­so­ra, ne­ka nam ne ru­še i ne ubi­ja­ju na­du u mo­je i na­še bo­lje su­tra . Po­zi­vam ih da mak­nu svo­je ša­pe s pro­ce­sa u ko­je je ugra­đe­no bez­broj do­bro­volj­nih rad­nih sa­ti, mu­ke, že­lje, zna­nja i hti­je­nja. Jer ako ne vjeruju ne­ka po­gle­da­ju ne sa­mo me­ne, ne­go ne­ka po­gle­da­ju u oči sve uče­ni­ke i pro­s­vjet­ne rad­ni­ke ove zem­lje dok im čis­tog sr­ca po­ru­ču­je­mo - Hr­vat­ska mo­že bo­lje – po­ru­čio je Horvat. Ida Lo­her, uči­te­lji­ca ko­ja je su­dje­lo­va­la u ra­du na ku­ri­ku­lar­noj re­for­mi, po­ru­či­la je da ona i nje­zi­ne ko­le­ge že­le ško­lu “či­ji uče­ni­ci mo­gu pri­mi­je­ni­ti zna­nja na­uče­na u ško­li u sva­kod­nev­nom ži­vo­tu i sna­ći se u no­vim i ne­poz­na­tim si­tu­aci­ja­ma”.

Ka­ko, a ne što mis­li­ti

– Že­lim ško­lu u ko­joj mo­ji uče­ni­ci dobivaju pe­ti­ce za svo­je, a ne za mo­je mis­li – ka­za­la je Lo­her. Maj­ka uče­ni­ka Iva­na Ke­kin is­tak­nu­la je da že­li da sva dje­ca, da­ro­vi­ta, pro­sječ­na i ona s te­ško­ća­ma – do­bi­ju šan­su. – Vri­je­me je ko­nač­no da nam dje­ca uče ka­ko da mis­le a ne što da mis­le – za­klju­či­la je. – Svi mla­di da­nas ima­ju pa­met­ne te­le­fo­ne, ra­ču­na­la, ta­ble­te. Ku­ri­ku­lar­na re­for­ma ih od ko­ris­ni­ka tih ure­đa­ja že­li uči­ni­ti stva­ra­te­lji­ma sa­dr­ža­ja no­vih teh­no­lo­gi­ja – re­kao je prof. To­ni Mi­lun.

Ve­se­lje zbog nat­pro­sječ­nog ras­ta BDP-a u pr­vom kvar­ta­lu ni­je tra­ja­lo du­go. Kao hla­dan tuš odjek­nu­la je vi­jest iz sa­mog Mi­nis­tar­stva fi­nan­ci­ja da su od­go­di­li pla­ni­ra­no za­du­že­nje u Lon­do­nu jer su kup­ci dr­žav­nog du­ga tra­ži­li ve­ću ka­ma­tu ne­go što je hr­vat­ska de­le­ga­ci­ja oče­ki­va­la. Nes­luž­be­ne in­for­ma­ci­je ka­žu da su inves­ti­to­ri tra­ži­li od mi­nis­tra fi­nan­ci­ja da im pot­pi­še pri­nos od 5 pos­to, što on ni­je bio spre­man uči­ni­ti s ob­zi­rom na to da je ka­ma­ta na zad­nje ino­zem­no za­du­že­nje pa­la na tri pos­to. Ni­je to ni pr­vi ni zad­nji put da ne­ka zem­lja, uklju­ču­ju­ći i na­šu, od­ga­đa pla­sman obvez­ni­ca, ali ri­jet­ke su se zem­lje su­oči­le s ta­ko dra­ma­tič­nim ras­tom ka­ma­ta ko­ji je po­tak­nut is­klju­či­vo po­li­tič­kim raz­lo­zi­ma. Mi­nis­tar­stvo fi­nan­ci­ja naj­a­vi­lo je da će po­ku­ša­ti po­nov­no kad se ot­klo­ne tre­nu­tač­ne po­li­tič­ke ne­jas­no­će, dok stra­ni me­di­ji otvo­re­no pi­šu o pa­du Vla­de. I što sad? Ovisno o po­li­tič­kim pre­fe­ren­ci­ja­ma, vje­ro­jat­no će po­če­ti me­đu­sob­ni na­pa­di i po­tra­ga za kriv­ci­ma. Za jed­ne to će bi­ti SDP

“Ovo je građanski pro­s­vjed, stru­ka i u ovom slu­ča­ju mo­ra bi­ti is­pred po­li­ti­ke” Mi­nis­tar fi­nan­ci­ja ni­je se usu­dio za­du­ži­ti uz 5 pos­to ka­ma­te, po­li­tič­ka nes­ta­bil­nost ru­ši rej­ting

jer je tra­žio smje­nu To­mis­la­va Ka­ra­mar­ka, za dru­ge Most što ih je po­dr­žao, a za tre­će HDZ či­ji se pred­sjed­nik bra­ni od op­tuž­bi za su­kob in­te­re­sa. Ka­ma­te su bi­le i os­ta­le odraz eko­nom­skih i po­li­tič­kih okol­nos­ti u ne­koj zem­lji. Ne ra­ču­na li se Grčka, ko­ja se fi­nan­ci­ra iz po­seb­nih pro­gra­ma, Hr­vat­ska go­di­na­ma pla­ća naj­skup­lje ka­ma­te jer nas do­živ­lja­va­ju kao lo­še or­ga­ni­zi­ra­nu i ko­rum­pi­ra­nu zem­lju. U ci­je­nu ka­ma­ta ura­ču­na­ta je prav­na ne­si­gur­nost, ko­rup­ci­ja, pro­ble­ma­tič­ni su­ci ko­ji se u pris­toj­noj zem­lji ne bi mo­gli na­ći ni u pre­kr­šaj­nom, a ka­mo­li u Us­tav­nom su­du, pa i ne­funk­ci­oni­ra­nje Vla­de. Od­go­da pla­sma­na ne bi tre­ba­la utje­ca­ti na ovo­go­diš­nji pro­ra­čun jer na na­pla­tu ne do­la­zi ni­jed­na ino­zem­na obvez­ni­ca, a kun­ski se dug la­ko mo­že re­fi­nan­ci­ra­ti kod ku­će. Rast ka­ma­ta sva­ka­ko je naj­a­va dalj­njeg pa­da rej­tin­ga, ovaj put is­klju­či­vo iz po­li­tič­kih raz­lo­ga. Eu­ro­pa zbog bri­tan­skog re­fe­ren­du­ma ula­zi u no­vu ne­uro­tič­nu fa­zu, a Hr­vat­ska je pro­pus­ti­la pri­li­ku da stvo­ri re­zer­ve za te­šku 2017. po du­gu ko­ji sti­že na na­pla­tu.

Po­dr­ška Ti­su­će i ti­su­će lju­di iz­aš­le su ju­čer na grad­ske tr­go­ve di­ljem zem­lje da­ti po­dr­šku nas­tav­ku re­for­me obra­zo­va­nja

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.