Tko je taj ko­ji po­li­ti­zi­ra ku­ri­ku­lar­nu re­for­mu?

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari -

Da sam na mjes­tu mi­nis­tra Šus­ta­ra, upr­tio bih na ra­me tran­s­pa­rent “Re­for­ma ide da­lje” i pri­dru­žio se pro­s­vje­du onih ko­ji, kao i on, ve­le da iz­la­ze na uli­cu sa­mo za­to što že­le po­ru­či­ti da re­for­ma ku­ri­ku­lu­ma mo­ra ići da­lje. Za­pra­vo, da nam ni­je odav­na kris­tal­no jas­no s ko­jim je ci­ljem or­ga­ni­zi­ran pro­s­vjed, svi bi­smo mu se mo­gli bez grižnje sa­vjes­ti pri­dru­ži­ti. Jed­nos­tav­no, još ni­sam sreo ni­ko­ga tko je pro­tiv re­for­me. Ne znam baš ni­ko­ga tko že­li lo­še svo­joj dje­ci. Ni­ko­ga tko, kao što ne­ki ovih da­na ten­den­ci­oz­no su­ge­ri­ra­ju, baš in­zis­ti­ra da nje­go­vo di­je­te na le­đi­ma no­si al­pi­nis­tič­ki ra­nac pun knji­ga, ili da be­sko­nač­no štre­ba be­smis­le­ne ni­zo­ve po­da­ta­ka – umjes­to da ga na­uči­mo ka­ko uči­ti, gdje na­ći po­dat­ke on­da kad mu tre­ba­ju, i ka­ko to sve po­ve­zi­va­ti u ne­ke smis­le­ne cje­li­ne. Baš ni­ko­ga tak­vog ne znam, bio po­li­ti­čar ili obi­čan ma­li Hr­va­tić. Pro­tiv ko­ga je on­da pro­s­vjed? Tko je taj ko­ji ko­či re­for­mu? Sam Bo­ris Jo­kić mje­se­ci­ma ne od­go­va­ra. Tek na iz­rav­no pi­ta­nje po­t­vr­đu­je da je taj ve­li­ki i moć­ni na­rod­ni ne­pri­ja­telj – Hrast. Ta ne­moj­te kas­ti. Baš je Il­čić to­li­ko mo­ćan da bi za­us­ta­vio re­for­mu ili da će net­ko pos­tu­pi­ti po nje­go­voj na­red­bi.

Ku­ri­ku­lar­na re­for­ma sa­mo je ali­bi ka­ko bi pro­s­vjed mo­gao bi­ti ma­sov­ni­ji ne­go da su or­ga­ni­za­to­ri od­mah priz­na­li da je to pro­s­vjed pro­tiv Vla­de. I to je­dan u ni­zu pro­s­vje­da s pre­poz­nat­lji­vim ru­ko­pi­som

Što ne zna­či da on, kao i bi­lo tko dru­gi, ne­ma pra­vo re­ći što mis­li. Kao ni da su nje­go­vi ar­gu­men­ti pro­ma­še­ni. Znam mno­ge ko­ji re­for­mu sva­ka­ko že­le, ali s pra­vom ni­su za­do­volj­ni ovim pri­jed­lo­zi­ma. Po mo­jem miš­lje­nju, ko­je ne mo­ra bi­ti važ­ni­je od dru­gih, ali znam da ni­sam usam­ljen, ima tu mno­go do­brih stva­ri, ali i mnoš­tvo lo­ših. I ne mo­gu za­mis­li­ti za­što bi ne­ko­me bi­lo omo­gu­će­no da tu re­for­mu pri­va­ti­zi­ra kao da je ste­kao ne­ka vlas­nič­ka pra­va ti­me što je na njoj ra­dio, ili kao da sa­mo nje­go­va dje­ca idu u ško­lu, a mi svi os­ta­li smo di­ja­bo­lič­ni mrač­nja­ci. Da, i opet, na pro­s­vjed iz­la­ze oni ko­ji ina­če za se­be vo­le re­ći da ne mr­ze. Im­pli­ci­ra­ju­ći ti­me da su s dru­ge stra­ne oni ko­ji mr­ze. No, ne vje­ru­jem da su im in­te­re­si u stvar­nos­ti to­li­ko su­prot­stav­lje­ni baš oko ku­ri­ku­lu­ma. U pi­ta­nju je oči­to ne­što dru­go. Vje­ru­jem da 99 pos­to onih ko­ji obo­ža­va­ju Jo­ki­ća, is­to kao 99 pos­to onih ko­ji ga ne pod­no­se – i da­lje ni­je pro­či­ta­lo ništa iz tog ku­ri­ku­lu­ma, osim na­vi­jač­kih tek­s­to­va u me­di­ji­ma. S jed­ne su stra­ne oni ko­ji po­nav­lja­ju Jo­ki­će­ve riječi da ne­će da­ti da se re­for­ma po­li­ti­zi­ra, ia­ko je upra­vo Jo­kić sam – na­mjer­no ili ne – naj­vi­še na­pra­vio za nje­zi­nu po­li­ti­za­ci­ju. On mje­se­ci­ma ucje­nju­je Mi­nis­tar­stvo, ko­je­mu ne že­li priz­na­ti pra­vo da se po­bri­ne za ono što jest nje­gov za­da­tak – stvo­ri­ti uvje­te za kva­li­tet­nu re­vi­zi­ju ono­ga što je do sa­da na­prav­lje­no, te za uva­ža­va­nje na ti­su­ća oz­bilj­nih pri­mjed­bi struč­ne jav­nos­ti, kao i hr­vat­skih gra­đa­na. To ne zna­či da sve te pri­mjed­be mo­ra­ju bi­ti pri­hva­će­ne, ali mo­ra­ju bi­ti oz­bilj­no raz­mo­tre­ne, a to ne mo­že bi­ti is­klju­či­vo na dis­kre­cij­sku vo­lju auto­ra po­čet­nog pri­jed­lo­ga no­vih ku­ri­ku­lu­ma. Pri­ča o bor­bi pro­tiv po­li­ti­za­ci­je je ap­surd­na, jer re­for­ma ku­ri­ku­lu­ma jest vr­hun­sko po­li­tič­ko pi­ta­nje. Re­for­me ne mo­že ni bi­ti bez utje­ca­ja po­li­ti­ke ko­ja jest ta ko­ja mo­ra de­fi­ni­ra­ti ci­lje­ve i po­dr­ža­ti je ako pro­ci­je­ni da su oni os­tva­re­ni. Evo, i Zo­ran Mi­la­no­vić po­ku­ša­va se ukr­ca­ti, hva­le­ći se jav­no da je baš on ime­no­vao Jo­ki­ća i druš­tvo. Ne bih Jo­ki­ća na si­lu tr­pao u taj kon­tekst, ali či­nje­ni­ca jest da je Mi­la­no­vić za iz­ra­du i pro­ved­bu Stra­te­gi­je obra­zo­va­nja oda­brao Ne­ve­na Bu­da­ka, ne­dvoj­be­no struč­nja­ka, ali i po­s­ljed­njeg se­kre­ta­ra ko­mu­nis­tič­ke par­ti­je na za­gre­bač­kom Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu. No, kad go­vo­ri­mo o pro­s­vje­du, to ni­je ov­dje glav­no pi­ta­nje. Ovo ni­je pro­s­vjed ni za ni pro­tiv ku­ri­ku­lar­ne re­for­me. Ona je sa­mo ali­bi ka­ko bi pro­s­vjed mo­gao bi­ti ma­sov­ni­ji ne­go da su or­ga­ni­za­to­ri od­mah priz­na­li da je to pro­s­vjed pro­tiv Vla­de, i to ne sa­mo ne­kih nje­zi­nih spe­ci­fič­nih po­li­ti­ka, već pro­tiv nje kao tak­ve. I to je­dan u ni­zu pro­s­vje­da s pre­poz­nat­lji­vim ru­ko­pi­som. Do­volj­no je vi­dje­ti ime­na udru­ga ko­je po­dr­ža­va­ju pro­s­vjed – ju­čer ih je bi­lo 200-ti­njak, a ve­ći­na njih kao da su pre­pi­sa­na s po­pi­sa onih ko­ji su ne­dav­no pro­s­vje­do­va­li pro­tiv mi­nis­tra Ha­san­be­go­vi­ća, mno­gi­ma su do­la­skom no­ve Vla­de ugro­že­ni ma­te­ri­jal­ni in­te­re­si. Ia­ko ima i ime­na ko­ja ni­po­što ne bi­smo na pr­vu ru­ku oče­ki­va­li. Me­đu nji­ma je, pri­mje­ri­ce, i jed­na udru­ga di­ja­be­ti­ča­ra. U či­je ime ta udru­ga da­je po­dr­šku pro­s­vje­du? Zna­ju li oni ko­ji vo­de tu udru­gu do­is­ta kak­vu re­for­mu ku­ri­ku­lu­ma že­le hr­vat­ski di­ja­be­ti­ča­ri? Mis­le li svi hr­vat­ski di­ja­be­ti­ča­ri is­to? Po­seb­no je mis­te­ri­oz­na jed­na Udru­ga glu­hos­li­je­pih, ta­ko­đer na tom po­pi­su. Je­su li hr­vat­ski glu­hos­li­je­pi do­is­ta pro­či­ta­li rad­ne ma­te­ri­ja­le rad­ne gru­pe ko­ja priprema no­vi ku­ri­ku­lum? Sum­njam da su objav­lje­ni na Bra­il­le­ovu pi­smu. No, net­ko spre­tan oči­to do­bro poz­na­je je­zik glu­hih i pi­smo sli­je­pih.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.