I biv­ša i sa­daš­nja vla­da kao slu­ge kor­po­ra­tiv­nih in­te­re­sa

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari - M. Holy

Pro­tek­lo iz­nim­no tur­bu­lent­no po­li­tič­ko raz­dob­lje kri­ze vla­da­ju­će ko­ali­ci­je pot­pu­no je za­sje­ni­lo vi­jest da Da­naj­ci i da­lje vri­jed­no, upor­no i briž­no ra­de na grad­nji svog “da­ra” za Hr­vat­sku i Eu­ro­pu. Pro­mak­nu­lo je i me­di­ji­ma i vječ­nim obje­še­nja­ci­ma na druš­tve­nim mre­ža­ma da je struk­tu­ra da­naj­skog ko­nja pot­pu­no za­vr­še­na i da Da­naj­ci sa­da pom­no ra­de na vanj­skoj opla­ti i blje­šta­vim de­ko­ra­ci­ja­ma. Na fi­na­li­za­ci­ji da­naj­skog da­ra zva­nog Tran­sa­tlant­ski tr­go­vin­sko-inves­ti­cij­ski spo­ra­zum – TTIP. I proš­la i sa­daš­nja Vla­da se u po­gle­du TTIP-a, na­ža­lost, pre­zen­ti­ra­ju kao pravi slu­ge kor­po­ra­tiv­nih in­te­re­sa, a ne kao bra­ni­te­lji­ce du­go­roč­nih in­te­re­sa dr­ža­ve i svih nje­zi­nih gra­đa­na. Proš­la Vla­da da­la je bez­u­vjet­nu po­dr­šku TTIP-u a da je zna­la sa­dr­žaj Spo­ra­zu­ma i bez iz­ra­đe­ne stu­di­je utje­ca­ja TTIP-a na do­ma­će gos­po­dar­stvo i druš­tvo u cje­li­ni. Tek je na­kon pri­ti­ska jav­nos­ti da­la re­da ra­di iz­ra­di­ti tu stu­di­ju. Re­da ra­di jer je po­sao na iz­ra­di stu­di­je po­vje­ri­la os­vje­do­če­nim lo­bis­ti­ma za TTIP. To je kao da vu­ku da­te po­sao ču­va­ra ova­ca. Sa­daš­nja Vla­da nas­ta­vi­la je do­s­ljed­no pro­vo­di­ti po­li­ti­ku pret­hod­ne, pot­pu­no ne­za­in­te­re­si­ra­na za mno­go­broj­na i pot­pu­no ar­gu­men­ti­ra­na upo­zo­re­nja struč­nja­ka raz­li­či­tih pro­fi­la o to­me da će TTIP, bu­de li usvo­jen u sa­daš­njem sa­dr­ža­ju, ko­ris­ti­ti ra­zvi­je­nim gos­po­dar­stvi­ma ko­ja su snaž­no ori­jen­ti­ra­na na iz­voz, dok će sla­bi­ja gos­po­dar­stva, u ko­ja se ubra­ja i Hr­vat­ska, ima­ti ne­ga­tiv­ne po­s­lje­di­ce. Na­ža­lost, ia­ko se čes­to zna­mo po­zi­va­ti na is­kus­tva su­sje­da, u po­gle­du TTIP-a ni­smo ko­pi­ra­li Slo­ven­ce ko­ji su da­li iz­ra­di­ti neo­vis­nu stu­di­ju ko­ja je po­ka­za­la da su po­zi­tiv­ni učin­ci TTIP-a na rast slo­ven­skog BDP-a za­ne­ma­ri­vi. Upra­vo su­prot­no, stu­di­ja je po­ka­za­la da Slo­ve­ni­ja mo­že oče­ki­va­ti pad bro­ja rad­nih mjes­ta zbog sma­nje­ne kon­ku­rent­nos­ti far­ma­ci­je, auto­in­dus­tri­je i po­ljo­pri­vre­de, zbog če­ga oče­ki­va­no po­ve­ća­nje iz­vo­za u SAD od 35%, ne­će kom­pen­zi­ra­ti oče­ki­va­ni pad iz­vo­za u dru­ge dr­ža­ve EU. Hrvatske bi gra­đa­ne tre­ba­lo oz­bilj­no za­bri­nu­ti i to što se pre­go­vo­ri o TTIP-u vo­de da­le­ko od oči­ju jav­nos­ti, s iz­u­zet­no snaž­nim utje­ca­jem lo­bis­ta moć­nih kom­pa­ni­ja i in­dus­tri­ja. Kom­pa­ni­je se uvi­jek bo­re za pro­fit jer zbog to­ga i pos­to­je, to je le­gi­tim­no, no to ne zna­či da je nji­hov in­te­res jav­ni. Za jav­ni in­te­res mo­ra­ju se bo­ri­ti političari, to je nji­hov po­sao. A ka­da se političari poč­nu po­na­ša­ti kao vr­lo gor­lji­vi za­go­vor­ni­ci in­te­re­sa kor­po­ra­ci­ja, to zna­či da ne ra­de svoj po­sao i da ga­ze jav­ni in­te­res. A sve ono što se do sa­da zna o TTIP-u upu­ću­je na za­klju­čak da će jav­ni in­te­res, in­te­res gra­đa­na Eu­ro­pe bi­ti ugro­žen. Ka­da se po­kre­ne ras­pra­va o TTIP-u tre­ba ima­ti na umu da će TTIP si­gur­no do­ni­je­ti pro­fit ne­kim kor­po­ra­ci­ja­ma, sa­mo je pi­ta­nje ho­će li od to­ga ko­ris­ti ima­ti gra­đa­ni. Na­ime, i Nor­th Ame­ri­can Free Tra­de Agre­ement (NAFTA), tri­la­te­ral­ni tr­go­vin­sko-inves­ti­cij­ski spo­ra­zum iz­me­đu SAD-a, Ka­na­de i Mek­si­ka, do­nio je gos­po­dar­stvi­ma tih dr­ža­va rast, no da­nas, vi­še od 20 go­di­na ot­ka­ko je taj spo­ra­zum na sna­zi, mno­gi upo­zo­ra­va­ju da je na­nio ve­li­ke šte­te ma­lim pri­vred­ni­ci­ma, po­se­bi­ce po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma u Mek­si­ku.

Ci­je­li tekst pro­či­taj­te na po­li­tič­kom por­ta­lu Ve­čer­njeg lis­ta Ba­ro­me­tar.hr

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.