Že­li­te li mak­si­mal­ne re­zul­ta­te u vi­no­gra­du, za­šti­ti­te lo­zu već sa­da

Vecernji list - Hrvatska - - Vrt 33 -

Te­ško bi­smo pro­naš­li hr­vat­ski vrt u ko­jem ne­ma sa­la­te. To je po­vr­će za­si­gur­no jed­no od naj­važ­ni­jih u na­šoj pre­hra­ni. Za­to ti­je­kom vru­ćeg lje­ta ima uvi­jek pu­no pi­ta­nja ve­za­nih za sa­la­tu – što ni­je u re­du s njom i što tre­ba uči­ni­ti da bi­smo i lje­ti u zdje­li ima­li ne­što ze­le­ni­la.

Naj­pri­je ne­ko­li­ko teh­no­lo­ških mje­ra

Sa­la­te su skrom­ne bilj­ke pa ih tre­ba sa­mo umje­re­no gno­ji­ti pri­rod­nim sred­stvom iz mor­skih al­gi Bio Plan­tel­la vrt, a oso­bi­to ne staj­skim gno­jem. Tre­ba se ta­ko­đer po­bri­nu­ti da zem­lja oko bi­lja­ka bu­de uvi­jek ra­hla, za­si­ja­na te da sad­ni­ce bu­du po­sa­đe­ne u re­do­ve ko­ji su me­đu­sob­no uda­lje­ni ba­rem 30 cm. Ti raz­ma­ci ovi­se o ti­pu i sor­ti sa­la­te ko­ju smo za­si­ja­li. Sa­la­te gla­va­ti­ce tre­ba­ju ne­što ma­nje mjes­ta, a one ko­je tvo­re ro­ze­te, vi­še. Za ljet­nih je vru­ći­na sa­la­tu bo­lje pre­sa­đi­va­ti ne­go si­ja­ti. Sva­ki tje­dan do­volj­no je za­si­ja­ti sa­mo ono­li­ko bi­lja­ka ko­li­ko će­mo ih u tom raz­dob­lju po­jes­ti. Pri pre­sa­đi­va­nju tre­ba za­li­ti i ja­mi­cu ko­ju smo pri­pre­mi­li za pre­sad­ni­cu, a kas­ni­je i pre­sa­đe­nu bilj­ku. Pri to­me upo­tri­je­bi­mo i pri­rod­nu Bio Plan­tel­la vi­tu, vi­ta­min­ski kom­pleks ko­ji ek­s­trem­no br­zo dje­lu­je i po­ma­že sad­ni­ca­ma kod stre­sa pre­sa­đi­va­njem.

Oda­bir pra­ve sor­te

Na­ža­lost, naj­lo­ši­je će pro­ći oni ko­ji obo­ža­va­ju sor­te me­kih lis­to­va. One za ve­li­kih vru­ći­na ne­ma­ju za­is­ta ni­kak­ve šan­se. Me­đu sta­ri­jim je sor­ta­ma na ljet­nu vru­ći­nu naj­ot­por­ni­ja sor­ta gre­at la­kes. Ona tvo­ri ni­ske, iz­u­zet­no zbi­je­ne gla­ve. List je tam­no­ze­len i na­zup­čan, što se mno­gim vr­tla­ri­ma ne do­pa­da. Dru­ge sor­te ko­je već du­go poz­na­je­mo su uni­cum i dal­ma­tin­ska le­de­ni­ka. List je žu­to­ze­len, dok ne­ki­ma sme­ta­ju vi­še ili ma­nje broj­ne cr­ven­kas­te mr­lje. Dal­ma­tin­ska le­de­ni­ka je dos­ta slič­na dru­gim le­de­ni­ka­ma, ali su nje­zi­ni lis­to­vi tam­ni­ji.

Ne­ke no­vi­je sor­te za vru­će ljeto i zdra­vu hra­nu

Po­s­ljed­njih su go­di­na na po­li­ce tr­go­vi­na sti­gle ne­ke no­ve sor­te ko­je znat­no bo­lje pod­no­se ljet­ne vru­ći­ne. Na vru­ći­nu su za­si­gur­no naj­ot­por­ni­je kru­šas­ta sa­la­ta sor­te ro­man­ska i ovi­red. Stva­ra žu­to­ze­le­ne gla­ve od po­ma­lo mje­hu­ras­tih, ali krh­kih i slat­kih lis­to­va. Ovi­red je po obli­ku slič­na pr­voj, sa­mo što joj je liš­će cr­ve­no. Mje­ša­vi­na obje nam, dak­le, nu­di ša­re­nu i oku priv­lač­nu zdje­lu sa­la­te. A još je bo­lje za na­še ti­je­lo jer raz­ne bo­je liš­ća nu­de i ši­ri spek­tar vi­ta­mi­na i mi­ne­ra­la. Oso­bi­to su cr­ve­ne bo­je važ­ne za pro­ces čiš­će­nja ti­je­la od ne­po­želj­nih tva­ri ko­je kon­zu­mi­ra­mo. Još je­dan tip sa­la­te ko­ja ne stva­ra gla­vi­ce je gen­til­li­na. Poz­na­mo je s po­li­ca s po­vr­ćem u mo­der­nim tr­go­vač­kim cen­tri­ma. Nje­zi­na je pred­nost u to­me da je pri­mje­re­na za re­za­nje od fa­ze mla­de sa­la­te pa sve do ro­ze­ta ko­je do­če­ka­mo u pro­lje­će. Za ljet­nih je vru­ći­na re­že­mo pri­je, kad je ro­ze­ta na­po­la ra­zvi­je­na i još ne pre­la­zi u cvat.

Sa­lat­ni ra­dič umjes­to sa­la­te

U vr­tu bi­smo tre­ba­li ima­ti i ne­ko­li­ko vr­sta zim­skog ra­di­ča sor­te zuc­c­he­ri­na di Tri­es­te. To je zim­ski ra­dič ko­ji lje­ti po­tje­ra pu­no svi­je­tlo­ze­le­nih oval­nih lis­to­va. Što ga vi­še re­že­mo, vi­še ih ima. Da bi­smo na ras­po­la­ga­nju mo­gli uvi­jek ima­ti mla­do liš­će, mo­ra­mo ga ne­pres­ta­no re­za­ti. Ne tre­ba re­za­ti odjed­nom ci­je­lu gre­di­cu ili sve re­do­ve, već sa­mo je­dan dio.

Pro­tiv bo­les­ti i štet­ni­ka na eko­lo­ški na­čin i pra­vo­dob­no

Ako sa­la­tu si­je­te pre­bli­zu, iz­la­že­te se opas­nos­ti od sa­la­ti­ne pli­jes­ni. Za­to sa­la­tu na gre­di­ci tre­ba re­do­vi­to šti­ti­ti eko­lo­škim pri­prav­kom od polj­ske pres­li­ce Bio Plan­tel­la na­tur ili Bio Plan­tel­la su­per od so­je i le­ci­ti­na. Pro­tiv uši­ju ili ma­lih gu­sje­ni­ca sa­la­tu šti­ti­mo pri­rod­nim Bio Plan­tel­la thymi­jem od ti­mi­ja­na i kle­ko­vi­ne. U ra­no ljeto te u ki­šo­vi­tim raz­dob­lji­ma pu­že­vi mo­gu na­pra­vi­ti ve­li­ku šte­tu u na­sa­di­ma sa­la­te. Pro­tiv inva­zi­je pu­že­va pu­no nam po­ma­že Bio Plan­tel­la gel pro­tiv pu­že­va ko­ji je bez­bo­jan, ne­tok­si­čan gel bez mi­ri­sa, pro­izve­den od pri­rod­nih sas­to­ja­ka, ne­škod­ljiv ži­vo­ti­nja­ma i dje­ci te ko­ji se u pri­ro­di ras­pa­da. Važ­no je da gel oko po­dru­čja gdje ne že­li­te ima­ti pu­že­ve na­no­si­te na­ve­čer na­kon vru­ćeg da­na. Sa­vje­tuj­te se s na­ma!!!!

092 194 1694 i 01 621 39 66 Bacc. ing. agr. Mi­li­ca Se­ku­lić, sa­vjet­ni­ca Unic­hem Agro Suz­bi­ja­nje naj­češ­ćih bo­les­ti vi­no­ve lo­ze, pla­me­nja­če i si­ve pli­jes­ni, odre­dit će vi­si­nu i kva­li­te­tu gro­žđa ko­je ras­te u va­šem vi­no­gra­du Ljet­ni mje­se­ci i vi­so­ke tem­pe­ra­tu­re ko­je su pred na­ma od­lu­čit će o ko­nač­nom us­pjeh vi­no­gra­dar­ske pro­izvod­nje i kva­li­te­te gro­žđa. Suz­bi­ja­nje pla­me­nja­če i si­ve pli­jes­ni u vi­no­gra­di­ma odre­dit će vi­si­nu i kva­li­te­tu pro­izvod­nje. U svr­hu pos­ti­za­nja mak­si­mal­nih re­zul­ta­ta, pre­po­ru­ka je jed­nos­tav­na: no­vi pre­pa­ra­ti vi­so­ke učin­ko­vi­tos­ti! Me­đu no­vim pro­izvo­di­ma na tr­ži­štu, pre­po­ru­ču­je­mo, za suz­bi­ja­nje pla­me­nja­če tre­ba iz­a­bra­ti pre­pa­ra­te na os­no­vi fo­se­ti­la i nje­go­vih kom­bi­na­ci­ja. S ob­zi­rom na to da je ri­ječ o no­vim pro­izvo­di­ma, ne­ma opas­nos­ti od po­ja­ve re­zis­tent­nos­ti, a uči­nak je do­ka­zan u nji­ho­voj pri­mje­ni u svim važ­nim vi­no­gra­dar­skim re­gi­ja­ma di­ljem Eu­ro­pe. ALFIL je sis­te­mič­ni fun­gi­cid s pre­ven­tiv­nim i ku­ra­tiv­nim dje­lo­va­njem. Ak­tiv­na tvar fo­se­til ap­sor­bi­ra se po­naj­pri­je liš­ćem i ko­ri­je­njem te se u bilj­ci kreće uz­laz­no i si­laz­no pa se upra­vo zbog si­laz­nog kre­ta­nja i od­lič­nog dje­lo­va­nja na pa­to­ge­ne ko­ris­ti za suz­bi­ja­nje bo­les­ti de­bla, pod­nož­ja sta­bla i ko­ri­je­no­va vra­ta. Fo­se­til in­hi­bi­ra rast mi­ce­li­ja i for­mi­ra­nje spo­ra te sti­mu­li­ra obram­be­ni me­ha­ni­zam bi­lja­ka. Alfil se na vi­no­voj lo­zi upo­treb­lja­va pr­vi put pred cvat­nju u ko­li­či­ni 250-300 g na 100 li­ta­ra vo­de, a mo­že se pri­mi­je­ni­ti če­ti­ri pu­ta u se­zo­ni. Fo­se­til u kom­bi­na­ci­ji s ak­tiv­nom tva­ri man­ko­zeb do­la­zi u pre­pa­ra­tu ALFIL DU­PLO, kon­tak­t­no-sis­te­mič­nom fun­gi­ci­du pre­ven­tiv­nog dje­lo­va­nja. Man­ko­zeb in­hi­bi­ra kli­ja­nje spo­ra ko­je se na­la­ze na po­vr­ši­ni bilj­nih or­ga­na. Obje se ak­tiv­ne tva­ri ubra­ja- ju u fun­gi­ci­de ni­skog ri­zi­ka od ra­zvo­ja re­zis­tent­nos­ti pa se Alfil Du­plo mo­že ko­ris­ti­ti i u an­ti­re­zis­tent­nim pro­gra­mi­ma suz­bi­ja­nja pla­me­nja­če. Zbog dvos­tru­kog na­či­na dje­lo­va­nja Alfil Du­plo br­zo pro­di­re u bilj­ku i za­us­tav­lja ši­re­nje za­ra­ze uz is­to­vre­me­no po­ti­ca­nje obram­be­ne re­ak­ci­je za­ra­že­nih bi­lja­ka. Ak­tiv­ne se tva­ri pro­vod­nim sno­po­vi­ma vr­lo br­zo ras­po­re­đu­ju po bilj­nim or­ga­ni­ma i pre­ki­da­ju ra­zvoj bo­les­ti te uz du­go­traj­no dje­lo­va­nje osi­gu­ra­va­ju za­šti­tu po­vr­šin­skih bilj­nih di­je­lo­va i uma­nju­je mo­guć­nost po­ja­ve re­zis­tent­nos­ti. Alfil Du­plo se na vi­no­voj lo­zi pri­mje­nju­je u ko­li­či­ni 3-3,5 kg/ha ka­da pos­to­ji ri­zik od za­ra­ze ili ra­zvo­ja bo­les­ti, po mo­guć­nos­ti pre­ven­tiv­no. Na lo­zi se mo­že pri­mi­je­ni­ti tri pu­ta go­diš­nje uz po­što­va­nje in­ter­va­la iz­me­đu tre­ti­ra­nja od 10 do 14 da­na. Osim pla­me­nja­če, pro­blem će u ljet­nim mje­se­ci­ma pred­stav­lja­ti i si­va pli­je­san, bo­lest ko­ja se zad­nja po­jav­lju­je ve­ge­ta­cij­skoj se­zo­ni vi­no­gra­dar­ske pro­izvod­nje. Ka­da go­vo­ri­mo o mo­guć­nos­ti­ma suz­bi­ja­nja si­ve pli­jes­ni, od no­vih rje­še­nja na tr­ži­štu pre­po­ru­ču­je­mo pri­pra­vak Dri­za WG. DRI­ZA WG – kon­tak­t­ni fun­gi­cid na­mi­je­njen suz­bi­ja­nju bilj­nih bo­les­ti na vi­no­voj lo­zi i raj­či­ci. Ak­tiv­na tvar ipro­di­on dje­lu­je po­naj­pri­je na pa­to­ge­nu glji­vi­cu Bo­trytis ci­ne­rea, uz­roč­ni­ka si­ve pli­jes­ni. Ipro­di­on dje­lu­je ta­ko da blo­ki­ra pri­je­nos sig­na­la u sta­ni­ci osjet­lji­vih vr­sta te spre­ča­va kli­ja­nje spo­ra i rast mi­ce­li­ja. U vi­no­voj lo­zi se pri­mje­nju­je u ko­li­či­ni 1-1,5 kg/ha u fa­zi za­tva­ra­nja groz­da i omek­ša­va­nja bobica. Pre­pa­ra­te za za­šti­tu vi­no­ve lo­ze po­tra­ži­te u po­ljo­apo­te­ci HORTIKULTURA, Pro-Teh­na d.o.o., Mak­si­mir­ska 64 u Za­gre­bu. Ve­ro­ni­ka Ra­doš dipl. ing. agr. AgroChem MAKS d.o.o.

Sa­la­te od inva­zi­je pu­že­va šti­ti­mo pri­rod­nim BIO PLAN­TEL­LA GELOM

Naj­bo­lje će­te re­zul­ta­te pos­ti­ći ako dje­lu­je­te pre­ven­tiv­no

Sa­la­ta je naj­važ­ni­je po­vr­će ko­je pri­hra­nju­je­mo i šti­ti­mo pri­rod­nim sred­stvi­ma BIO PLAN­TEL­LA

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.