Ken­ta­ur­ska bit­ka za po­li­tič­ki cen­tar

Po­la čo­vjek, po­la konj, po­li­tič­ki se Hr­vat kre­će svo­jom ken­ta­ur­skom pe­ri­fe­ri­jom uvje­ren da je ri­ječ o osva­ja­nju cen­tra. Ka­da bi se god kre­tao pre­ma centru u Hr­vat­skoj, čo­vjek bi u po­li­tič­kom smis­lu ne­ho­ti­ce is­pa­dao konj. Za­to ov­dje ri­je­či po­put “po­mir­ba”,

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari - Bo­ris­lav Ris­tić

Ako ova be­sko­nač­na po­li­tič­ka bor­ba za moć u či­jem se vr­tlo­gu na­la­zi­mo iče­mu svje­do­či, on­da je is­ti­na da je po­li­tič­ki cen­tar u Hr­vat­skoj mit­ska fi­gu­ra. Ne­što kao ken­ta­ur u sta­roj Grč­koj, po­la čo­vjek, po­la konj. Jedan moj pri­ja­telj, sklon iz­ru­gi­va­nju haj­de­ge­ri­jan­skim div­ljim eti­mo­lo­gi­ja­ma, zna re­ći da na­ša ri­ječ za “cen­tar” po­tje­če od “cen­ta­ur”, a da smo “u” iz­gu­bi­li u proš­lim sto­lje­ći­ma, mo­žda još pri do­se­lja­va­nju na Bal­kan s hi­per­bo­rej­skog sje­ve­ra. Od cen­ta­ura do ken­ta­ura jedan je ko­rak. Gr­ci su ima­li ken­ta­ure, Hr­va­ti ima­ju po­li­tič­ke cen­ta­ure. Ken­ta­uri su na­sil­ni­ci, že­no­kra­di­ce i pi­ja­ni­ce, pra­vi bar­ba­ri, sprem­ni da u sva­kom tre­nut­ku na­ru­še ci­vi­li­zi­ra­ni mir do­bro skro­je­nih du­ša. Grč­ki mu­dra­ci sto­ga su zna­li da ne pos­to­ji cen­tar koz­mo­sa, li­je­po za­okru­že­na mi­ru­ju­ća sfe­ra, već da je sam koz­mos zbir ken­ta­ur­skih pe­ri­fe­ri­ja, po­lje bes­kraj­nih bor­bi ka­otič­no iz­mi­je­ša­nih udo­va. Naš po­li­tič­ki život pot­pu­no je na­lik tom ken­ta­ur­skom kr­z­ma­nju – on je uvi­jek bit­ka za cen­tar, pred­sta­va u ko­joj lju­di uvje­re­ni da su sam pu­pak svi­je­ta nav­la­če kos­ti­me div­ljih ži­vo­ti­nja – ili obr­nu­to, sve­jed­no – i upu­šta­ju se u

Na pro­s­vje­di­ma po­dr­ške ku­ri­ku­lar­noj re­for­mi naj­ve­se­li­ja je bi­la lje­vi­ca, ko­ja je po­hr­li­la uz­vra­ti­ti uda­rac des­ni­ci zbog nar­cis­tič­ke uvre­de ko­ju je pre­tr­pje­la na ra­ni­je odr­ža­nom Ho­du za život

svoj div­lji po­hod. Po­la čo­vjek, po­la konj, po­li­tič­ki se Hr­vat kre­će svo­jom ken­ta­ur­skom pe­ri­fe­ri­jom uvje­ren da je ri­ječ o osva­ja­nju cen­tra. Ka­da bi se god kre­tao pre­ma centru u Hr­vat­skoj, čo­vjek bi u po­li­tič­kom smis­lu ne­ho­ti­ce is­pa­dao konj. Za­to ov­dje ri­je­či po­put “po­mir­ba”, “kon­sen­zus” ili “do­go­vor” uvi­jek ima­ju okus kak­vog kr­vo­pro­li­ća, ko­nač­nog obra­ču­na, pri­zvuk ne­kog ma­log bar­bar­stva. Mi smo ži­vi do­kaz is­ti­ni­tos­ti ri­je­či Car­la Sc­h­mit­ta da su svi po­li­tič­ki poj­mo­vi po­le­mič­ki, da je tu uvi­jek ri­ječ o krv­nom ne­pri­ja­telj­stvu i obra­ču­nu na život i smrt. Ako bi­smo htje­li da­ti ika­kav smi­sao na­šem po­li­tič­kom ka­osu, dak­le, naj­pri­mje­re­ni­je bi bi­lo to opi­sa­ti kao ken­ta­ur­sku bit­ku za po­li­tič­ki cen­tar. Na­ši cen­ta­uri, kad kre­nu pre­ma centru, po­ka­zu­ju svo­ju pra­vu ken­ta­ur­sku pri­ro­du. Ta­da ka­os iz­vr­će svo­ju utro­bu, odak­le nam se ke­zi nje­gov ne­pre­gled­ni i ne­ukro­ti­vi bes­kraj. Tu, u centru, mi gu­bi­mo sta­bil­nost, is­pa­da­mo iz le­ži­šta, i sve pos­ta­je jed­na pi­ja­na, ras­po­ja­sa­na po­vor­ka be­smis­la. Na centru ko­nač­no po­pu­šta pri­ti­sak frus­tra­ci­ja s pe­ri­fe­ri­je i one eks­plo­di­ra­ju. Na pe­ri­fe­ri­ji smo ipak naj­si­gur­ni­ji, ta­mo smo do­bro cen­tri­ra­ni. Zad­nje upri­zo­re­nje ken­ta­ur­skog mi­je­ša­nja udo­va u po­ku­ša­ju osva­ja­nja po­li­tič­kog cen­tra ima­li smo pri­li­ke vi­dje­ti na ne­dav­nim pro­s­vje­di­ma po­dr­ške ku­ri­ku­lar­noj re­for­mi, ko­je je mi­nis­tar obra­zo­va­nja Šus­tar zgod­no na­zvao “fe­štom”. Ini­ci­ja­to­ri ove fe­šte in­zis­ti­ra­li su na nje­nom nad­stra­nač­kom ka­rak­te­ru. Nje­ni ci­lje­vi ni­su baš svi­ma bi­li jas­ni, ta­ko da je svat­ko po po­tre­bi tu mogao pro­ji­ci­ra­ti svoj vlas­ti­ti cilj, ili bar frus­tra­ci­je. Ni­ka­da ne tre­ba pod­ci­je­ni­ti en­tu­zi­ja­zam Hr­va­ta da pro­s­vje­du­ju bez ci­lja. Naj­ve­se­li­ja je bi­la lje­vi­ca, ko­ja je po­hr­li­la na tr­go­ve ka­ko bi uz­vra­ti­la uda­rac des­ni­ci zbog nar­cis­tič­ke uvre­de ko­ju je pre­tr­pje­la na ra­ni­je odr­ža­nom Ho­du za život. No, to je tek pr­vi sloj, ra­zi­na ak­te­ra, ko­ji ne mo­ra­ju biti svjes­ni smis­la svo­ga dje­lo­va­nja pa ni nje­go­ve po­li­tič­ke upo­tre­be. To je onaj konj­ski dio po­li­tič­kog cen­tra, ta­ko­re­ći nje­go­va za­prež­na sna­ga. Pra­vo ken­ta­ur­sko mi­je­ša­nje udo­va, ipak, nas­ta­je bit­kom za po­li­tič­ko autor­stvo pro­s­vje­da. Li­der lje­vi­ce Zo­ran Mi­la­no­vić pr­vi je iz­i­šao s pri­pi­si­va­njem autor­stva pro­s­vje­da se­bi – u na­mje­ri da po­li­tič­ki kom­pro­mi­ti­ra i op­s­tru­ira sam pro­s­vjed. Ja­san znak da on ne sto­ji iza to­ga. Pu­no je uvjer­lji­vi­ja bi­la pred­sjed­ni­ca Gra­bar-Ki­ta­ro­vić svojim pi­smom po­dr­ške auto­ri­ma ku­ri­ku­lar­ne re­for­me, ne sa­mo iz raz­lo­ga nar­cis­tič­ke po­vri­je­đe­nos­ti. Ona že­li biti pre­dvod­ni­kom ta­ko­zva­nog okre­ta­nja des­ni­ce centru, tim više što je des­ni­ca, u me­đu­vre­me­nu, dok je ona bi­la u Ira­nu, u pre­mi­je­ro­voj su­pru­zi naš­la svo­ju no­vu divu. Bio je to, dak­le, po­li­tič­ki obra­čun na des­ni­ci, ko­ji je svo­jom ma­što­vi­toš­ću pre­ma­šio bi­lo ko­ji “obra­čun na lje­vi­ci”. Svi zna­mo da HDZ već ja­ko du­go gle­da ka­ko će se pri­bli­ži­ti centru, ali je ma­lo tko po­mis­lio da će to uči­ni­ti ta­ko što će pro­gre­siv­nu lje­vi­cu pri­ve­za­ti za svo­ja ko­la. Ipak, bi­lo je do­volj­no po­di­ći Želj­ku Mar­kić i da­ti joj pros­to­ra da or­ga­ni­zi­ra pro­s­vjed pro­tiv po­ba­ča­ja pa da ci­je­la pro­gre­siv­na jav­nost us­ta­ne na zad­nji, onaj konj­ski par no­gu, sprem­na da je se za­ja­ši, pa ma­kar to bi­la i ne­ka HDZ-ov­ska gla­va. Slika na ko­joj su za­gr­lje­ni Mi­li­jan Br­kić i Bo­ris Jo­kić mo­gla bi se na­ći ugra­vi­ra­na na ne­koj na­šoj am­fo­ri, kao zgod­na po­pud­bi­na bu­du­ćim ar­he­olo­zi­ma ka­da budu iz­u­ča­va­li naš oblik bit­ka i po­ku­ša­li ra­zu­mje­ti na­še cen­ta­ur­sko po­li­tič­ko ure­đe­nje.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.