Po­li­tič­ki pro­s­vjed ko­ji je ma­su pri­vu­kao svo­jom “apo­li­tič­noš­ću”

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari - Vje­ran

Ne, ni­sam bio. Mo­žda je to čud­no za ve­li­kog za­go­vor­ni­ka nuž­nih re­for­mi u obra­zov­nom sus­ta­vu. Mo­žda je to čud­no za oso­bu ko­ja još uvi­jek tvr­di da je pro­s­vje­ta, kao ja­mac us­pješ­ne bu­duć­nos­ti, naj­važ­ni­ji seg­ment ne­kog druš­tva. Mo­žda je to čud­no za za­go­vor­ni­ka di­za­nja gla­sa umjes­to upor­nog gu­ra­nja gla­ve u pi­je­sak. Ali ni­sam bio. Jedan od raz­lo­ga mo­že biti i mo­ja ve­li­ka unu­tar­nja di­le­ma ko­ja se svo­di na to je li pa­met­no za­us­ta­vi­ti ono što ne­će da­ti do­bar rezultat sad, pri­je po­čet­ka pri­mje­ne ili pus­ti­ti g. Jo­ki­ća i nje­gov tim da za­vr­še po­sao na ko­jem su mu­ko­tr­p­no ra­di­li pro­tek­lih 15-ak mje­se­ci i da­ti im pri­li­ku da kroz kon­kret­ne re­zul­ta­te do­ži­ve rezultat svog pos­la. Ra­zum go­vo­ri da je za­us­tav­lja­nje nuž­no zbog pre­ven­ci­je šte- te, a sr­ce ne­ka­ko na­vi­ja za da­va­nje pri­li­ke. No, glav­ni raz­log mog “boj­ko­ta” jest upra­vo či­nje­ni­ca da je pro­s­vjed, una­toč eks­pli­cit­nom dek­la­ra­tiv­nom od­bi­ja­nju utje­ca­ja bi­lo kak­ve po­li­ti­ke, za­pra­vo u se­bi imao go­to­vo is­klju­či­vo po­li­tič­ku po­za­di­nu. Me­đu svim li­ko­vi­ma pred mi­kro­fo­nom, naj­su­vis­li­je je dje­lo­vao onaj uče­nik. Mo­mak ko­ji je iz­rav­ni kon­zu­ment (kli­jent?) sus­ta­va. Od svih po­du­pi­ra­te­lja ni 10% njih ni­je zna­lo (i još uvi­jek ne zna) o če­mu se to za­pra­vo ra­di. Jas­no je da su da su iz­aš­li iz­ra­zi­ti svoj re­volt s ak­tu­al­nom po­li­tič­kom si­tu­aci­jom. I rek­li “dos­ta!” ne­učin­ko­vi­toj gar­ni­tu­ri ko­ja ne­us­pješ­no lu­ta u svojim nas­to­ja­nji­ma da pre­zen­ti­ra na­pre­dak i bo­lji­tak. Poz­na­ti po svo­joj “hra­bros­ti” i “sprem­nos­ti” na pro­s­vje­de, poz­na­ti po “ne­po­ko­leb­lji­vom” ek- spo­ni­ra­nju i “jas­nom i glas­nom” iz­ra­ža­va­nju ne­za­do­volj­stva ti su lju­di iz­aš­li na uli­ce i tr­go­ve tek kad su ču­li da pro­s­vjed ne­ma ve­ze s po­li­ti­kom. Za­šti­će­ni apo­li­tič­kom na­ra­vi pro­s­vje­da, doš­li su iz­ra­zi­ti svo­je ne­za­do­volj­stvo po­li­tič­kom si­tu­aci­jom u zem­lji. I to je to! Po­seb­no mi je bol­no bi­lo sve­op­će pa­te­tič­no po­zi­va­nje na dje­cu kao naj­o­sjet­lji­vi­ju po­pu­la­ci­ju. Na dje­cu ko­ja ima­ju pra­vo na bu­duć­nost. Na dje­cu ko­ja mo­ra­ju biti za­šti­će­na. Na dje­cu ko­ja su za­log i ja­mac druš­tve­nog pros­pe­ri­te­ta. Na dje­cu zbog či­jih in­te­re­sa nit­ko ne­ma pra­vo na ovo ili ono već svi mo­ra­ju ono ili ovo. A sve je to bi­lo iz­go­va­ra­no zbog po­li­tič­kih ci­lje­va, a ne zbog stvar­ne bri­ge za na­šu dje­cu. I za­to je to bio još jedan po­li­tič­ki skup. A pro­s­vje­ta je, sa­mo zbog ak­tu­al­ne po­li­tič­ke si­tu­aci­je i či­nje­ni­ce da je re­for­ma tog sus­ta­va od­mak­la naj­da­lje, na krat­ko doš­la u fo­kus paž­nje jav­nos­ti. Doš­la je ta­mo gdje joj je mjesto 365 dana u sva­koj go­di­ni. Na ža­lost, ne zbog nje­ne važ­nos­ti već zbog sa­svim dru­gih, pu­no pro­za­ič­ni­jih ci­lje­va. I za­to je ovo što se do­ga­đa­lo pr­vog dana lip­nja 2016. ima­lo po­li­tič­ke ko­no­ta­ci­je, po­li­tič­ki kon­tekst. Do­kaz je vr­lo jed­nos­ta­van. U je­sen će se ovih pro­s­vje­da ma­lo tko sje­ća­ti. Ali u je­sen će pro­s­vje­ta po­no­vo biti zad­nja ru­pa na dr­žav­noj svi­ra­li. Pro­s­vje­ta će i da­lje, una­toč či­nje­ni­ci da je naj­o­bra­zo­va­ni­ji od svih dr­žav­nih od­nos­no jav­nih sek­to­ra, ima­ti naj­ni­že pla­će. Uči­te­lji će i da­lje biti is­ko­ri­šta­va­ni zbog svi­jes­ti da su im nji­ho­vi uče­ni­ci na pr­vom mjes­tu i da su sprem­ni svo­je in­te­re­se po­dre­di­ti in­te­re­si­ma svo­ji uče­ni­ka, svo­je dje­ce.

Ci­je­li tekst pro­či­taj­te na po­li­tič­kom por­ta­lu Ve­čer­njeg lis­ta Ba­ro­me­tar.hr

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.