Po­du­pi­re li Ko­lin­da i Jo­ki­ćev stav da su Hr­va­ti kri­vi za agre­si­ju JNA?

Vecernji list - Hrvatska - - Obzor -

Su­bo­ta 28. svib­nja An­ti­fa­šist ko­ji je us­pos­ta­vio fa­šis­tič­ki sus­tav – Ti­to

Tko je mno­ge svo­je dru­go­ve ko­ji su mu sme­ta­li u us­po­nu na vrh Par­ti­je iz­da­vao Sta­lji­nu ko­ji ih je on­da smi­cao? Ti­to. Tko je bio na če­lu voj­ske ko­ja je ne­po­sred­no pos­li­je Dru­gog svjet­skog ra­ta bez su­đe­nja ubi­la na de­set­ke ti­su­ća Hr­va­ta što le­že i u sto­ti­na­ma ma­sov­nih grob­ni­ca ko­je se i danas ot­kri­va­ju i is­tra­žu­ju? Ti­to. Tko je bio na če­lu dr­ža­ve ko­ja je ima­la po­li­tič­ke za­tvo­re, pre­ma ri­je­či­ma jed­ne Ži­dov­ke ko­ja se spa­si­la iz Aus­c­hwit­za, a po­tom za­vr­ši­la na Go­lom oto­ku, go­re od gu­la­ga ko­ji su Ru­si iz­mis­li­li, a ju­go­ko­mu­nis­ti usa­vr­ši­li? Ti­to. Tko je bio na če­lu dr­ža­ve ko­ja je, osim što je pro­tiv­ni­ke ili iz­miš­lje­ne pro­tiv­ni­ke ko­mu­niz­ma, ne sa­mo pro­go­ni­la ne­go po ino­zem­s­tvu i okrut­no ubi­ja­la? Ti­to. Ko­ji je “an­ti­fa­šist” us­pos­ta­vio re­žim is­ti kao fa­šis­tič­ki, na­cis­tič­ki i sta­lji­nis­tič­ki? Ti­to. Pu­no, dak­le, raz­lo­ga da ga se sla­vi kao što se sla­vio danas u Ku­mrov­cu, što je mno­go opa­ki­je od poz­dra­va “za dom sprem­ni”. No tko je i što po­vi­jes­ni uzor Mi­la­no­vi­ći­ma, Pu­sić­ka­ma, Me­si­ći­ma, Ore­pi­ći­ma, Cvi­ta­ni­ma, Ba­ji­ći­ma i dru­gi­ma ko­ji “za dom sprem­ne” kaž­nja­va­ju, a one ko­ji se ku­nu Ti­tu os­tav­lja­ju na mi­ru? Ti­to i nje­go­vi zlo­či­ni.

Ne­dje­lja 29. svib­nja Raz­go­vor ma­le Ko­lin­de i nas­tav­ni­ka po­vi­jes­ti

Evo jed­ne na­iv­ne pri­če. Nas­tav­nik po­vi­jes­ti pi­ta uče­ni­cu Ko­lin­du Gra­bar-Ki­ta­ro­vić što mis­li o tvrd­nji vo­di­te­lja re­for­me škol­s­tva Bo­ri­sa Jo­ki­ća da su 1991. go­di­ne od­lu­ka Hr­vat­skog sa­bo­ra o ne­za­vis­nos­ti i re­fe­ren­dum o odva­ja­nju od Ju­gos­la­vi­je “pra­će­ni tra­gič­nim ra­tom s ju­gos­la­ven­skom voj­skom”. Ma­la Ko­lin­da od­go­va­ra: “Od­lu­ka u Sa­bo­ru i re­fe­ren­dum do­go­di­li su se pos­li­je i knin­skih bal­va­na, i kr­va­vog Us­kr­sa na Pli­tvi­ca­ma, i po­ko­lja hr­vat­skih po­li­ca­ja­ca u Bo­ro­vu Se­lu, dak­le pos­li­je po­čet­ka agre­si­je, pa gos­po­din Jo­kić kri­vo­tvo­ri po­vi­jest”. Te još upi­ta: “Gos­po­di­ne nas­tav­ni­če, kak­va je to re­for­ma škol­s­tva ko­ju vo­di ta­kav čo­vjek i kak­va je to mo­ja ime­nja­ki­nja i pre­zi­me­nja­ki­nja, pred­sjed­ni­ca dr­ža­ve, ko­ja ga od­luč­no po­du­pi­re?” Nas­tav­nik joj od­go­vo­ri: “Ona je odras­la, druk­či­ja je od te­be, pred­sjed­ni­ca je dr­ža­ve ko­ja se že­li svi­dje­ti sva­ko­me i ta­ko zas­lu­ži­ti i dru­gi man­dat, pa ma­kar pris­ta­la i na kri­vo­tvo­ri­ne i na ni­je­ka­nje te­me­lja ove dr­ža­ve.” Uče­ni­ca će na to: “Gos­po­di­ne nas­tav­ni­če, mo­že li se kad odras­tem i me­ni do­go­di­ti da bu­dem tak­va?” Nas­tav­nik joj od­go­vo­ri: “Mo­žda i mo­že, ali pr­vo mo­raš biti pred­sjed­ni­ca dr­ža­ve”.

Po­ne­dje­ljak 30. svib­nja Bi­la­ve­ro­va mon­ta­ža na sli­ci kao je­dins­tvo HDZ-a

U jed­nom da­naš­njem in­ter­v­juu To­mis­lav Ka­ra­mar­ko je na pi­ta­nje o is­tu­pi­ma na op­ćem sa­bo­ru HDZ-a An­dre­ja Plen­ko­vi­ća, ko­ji ga je kri­ti­zi­rao, i Fran­ka Bi­la­ve­ra, ko­ji je zbog to­ga Plen­ko­vi­ća na­pao, od­go­vo­rio: “I te is­tu­pe sma­tram po­ka­za­te­lji­ma de­mo­kra­ci­je. Svat­ko ima pra­vo re­ći što mis­li, ali jed­na­ko ta­ko mo­ra biti spre­man na kri­ti­ku svo­je iz­go­vo­re­ne ri­je­či”. Toj Ka­ra­mar­ko­voj po­hva­li de­mo­kra­ci­je u stran­ci ne­dos­ta­je za njega gor­ka is­ti­na da je Plen­ko­vić jedan od naj­res­pek­ta­bil­ni­jih čla­no­va HDZ-a, a Bi­la­ver jedan od naj­kom­pro­mi­ti­ra­ni­jih. Me­di­ji su sa­da s ve­se­ljem pod­sje­ti­li ka­ko je Bi­la­ver pos­tao poznat ka­da je kao HDZ-ov čel­nik Ame­ri­ci, s jed­ne fo­to­gra­fi­je snim­lje­ne u vri­je­me Sa­na­de­ro­va po­sje­ta SAD-u, iz­bri­sao mi­nis­tra Bi­šku­pi­ća ko­ji se sli­kao s Bu­shom, i umet­nuo se­be, te mon­ta­žu obja­vio na stra­nač­koj in­ter­net­skoj stra­ni­ci. Osim što baš ne slu­ži na čast Ka­ra­mar­ku što ga bra­ni je­di­no tak­va oso­ba, Bi­la­ve­ro­vo na­vr­ta­nje na sli­ci ni­je da­le­ko od slič­nos­ti s doj­mom o je­dins­tvu u HDZ-u i ve­li­koj pot­po­ri pred­sjed­ni­ku stran­ke što se htio na­met­nut na ve­li­kom sku­pu, s doj­mom ko­ji je ta­ko­đer ne­ka vr­sta mon­ta­že.

Uto­rak 31. svib­nja Je­dva su če­ka­li od­la­zak ‘dik­ta­to­ra’ Tuđ­ma­na

Naj­no­vi­ji po­da­tak: na 58. smo mjes­tu od 61 svjet­ske eko­no­mi­je. Ili – naj­go­ri u Eu­rop­skoj uni­ji. Tak­vi nas po­da­ci sva­ko ma­lo ra­zve­se­le pa se mo­žda tre­ba sje­ti­ti Tuđ­ma­na i stva­ra­nja hr­vat­ske dr­ža­ve ko­ju je ma­lo tko u svi­je­tu oče­ki­vao i htio. Mo­žda su ne­ke mrač­ne me­đu­na­rod­ne si­le ova­ko raz­miš­lja­le: na­pra­vio si dr­ža­vu na­ma una­toč, ali bu­di bez bri­ge – do kra­ja će­mo je os­la­bi­ti. Tuđ­man je, i pos­li­je rat­nih ra­za­ra­nja, u nas­li­je­đe bu­du­ćim vlas­ti­ma os­ta­vio pod­noš­lji­vo sta­nje u zem­lji, sa sa­mo de­vet mi­li­jar­di do­la­ra du­ga ino­zem­s­tvu, od ko­jeg je po­lo­vi­ca ot­pa­da­la na biv­šu dr­ža­vu, i sa sa­ču­va­nim na­ci­onal­nim bo­gat­stvi­ma, pa do nje­go­ve smr­ti ni­jed­na ban­ka ili stra­te­ška dr­žav­na tvrt­ka ni­je bi­la u ve­ćin­skom stra­nom vlas­niš­tvu. Za­to se je­dva če­kao “od­la­zak dik­ta­to­ra” ka­ko europ­ski i svjet­ski gra­be­ž­ljiv­ci više ne bi ima­li glav­nu pre­pre­ku u jef­ti­nom ku­po­va­nju ba­na­ka, Pli­ve, te­le­ko­mu­ni­ka­ci­ja, Ine... Sje­ća­te li se ka­ko su se Pi­cu­la i Ra­čan već pr­vih dana na­kon ula­ska u Ban­ske dvo­re na po­čet­ku 2000. go­di­ne hvas­ta­li ka­ko je Hr­vat­ska s no­vom vlaš­ću (pos­li­je neo­mi­lje­nog Tuđ­ma­na) pos­ta­la “mi­lje­ni­ca Eu­ro­pe”. Ota­da su je do danas bruxel­le­ski va­za­li na Gri­ču i Kap­to­lu, ko­ji su je ras­pro­da­va­li, a ni os­ta­ci­ma ni­su zna­li uprav­lja­ti, pre­tva­ra­li u mi­lje­ni­cu po­s­ljed­njih mjes­ta na europ­skim i svjet­skim gos­po­dar­skim ljes­tvi­ca­ma.

Sri­je­da 1. lip­nja Lje­vi­ča­ri naj­bo­lje zna­ju što je to go­vor mrž­nje

Iz­vr­stan tekst fi­lo­zo­fa Ne­ve­na Se­sar­di­ća pod nas­lo­vom “Smrt ko­mu­niz­mu, ver­bal­ni de­likt na­ro­du (Za­što kaž­nja­va­ti mrž­nju)” iz­a­zvao je u li­je­vim me­di­ji­ma po­dos­ta pro­tiv­lje­nja pa i – mrž­nje. Za­uzi­ma­ju­ći se, na­rav­no, za kaž­nja­va­nje na­si­lja i po­ti­ca­nja na na­si­lje, Se­sar­dić pi­še: “Ali za­što kri­mi­na­li­zi­ra­ti i mrž­nju? Za­nim­lji­vo je da za­kon uopće ne pre­ci­zi­ra ni što se po­dra­zu­mi­je­va pod ‘mrž­njom’ ni što zna­či ‘po­ti­ca­ti’ na mrž­nju. I upra­vo je ras­tez­lji­vost i ne­de­fi­ni­ra­nost tih ključ­nih poj­mo­va ono što će ne­iz­bjež­no stvo­ri­ti prav­nu ne­si­gur­nost i na taj na­čin ima­ti ve­li­ki efekt na gra­đa­ne.” Pa ipak, što je go­vor mrž­nje, zna­ju lje­vi­ča­ri, a to je vr­lo čes­to i ono što je sa­mo do­mo­ljub­no. Sve pak što oni go­vo­re je de­mo­krat­sko. Na­rav­no, sli­je­de ih i ba­šti­ni­ci ju­go­ko­mu­niz­ma, Os­to­ji­ći, Cvi­ta­ni, Ba­ji­ći, Ore­pi­ći..., ko­ji­ma je, na pri­mjer, zlo­čin sve “us­ta­ško” a ni­šta par­ti­zan­sko i ko­mu­nis­tič­ko. A kad i “us­ta­škog” po­nes­ta­ne, ima rje­še­nje. Re­ci­mo – svas­ti­ka.

Če­t­vr­tak 2. lip­nja Ne­da­ro­vi­tim re­da­te­lji­ma pla­ća za plju­va­nje po RH

Po sud­skoj pre­su­di biv­ša in­ten­dan­ti­ca ri­ječ­kog HNK Na­da Ma- to­še­vić ovr­ši­la je to ka­za­li­šte i uze­la oko 115.000 ku­na. Ri­ječ­ki gra­do­na­čel­nik Ober­s­nel je na sjed­ni­ci Grad­skog vi­je­ća ni­je­kao taj po­da­tak. Ali ga je ra­zot­krio vi­jeć­nik Hr­vo­je Bu­rić ko­ji je iz­ja­vio ka­ko su Ober­s­nel i druš­tvo ra­ski­nu­li ugo­vor ko­ji su sami sas­tav­lja­li “ka­ko bi na mjesto do­ta­daš­nje in­ten­dan­ti­ce Na­de Ma­to­še­vić pos­ta­vi­li Oli­ve­ra Fr­lji­ća”. Te se pi­ta “je­su li oni uopće ura­čun­lji­vi”? I nas­tav­lja: “Zar je že­lja da svog ide­olo­škog mi­lje­ni­ka br­že-bo­lje pos­ta­ve na čel­nu funk­ci­ju HNK bi­la ja­ča od zdra­vog ra­zu­ma ko­ji im je mo­rao go­vo­ri­ti da će od­šte­tu za to pla­ti­ti gra­đa­ni Ri­je­ke”. To je eki­pa “ko­ja je ap­so­lut­no nes­po­sob­na vo­di­ti ovaj grad” pa se “skri­va iza ide­olo­ških po­dje­la ko­je sami po­ten­ci­ra­ju”. A za te po­dje­le da­ra ima­ju ne­da­ro­vi­ti kul­tur­nja­ci, po­go­to­vo ka­za­liš­ni re­da­te­lji po­put Fr­lji­ća i Kur­s­pa­hi­ća. Li­je­vi po­li­ti­ča­ri ko­ji ih pla­ća­ju na pljuc­ka­nje im pre­da­ju Hr­vat­sku i Do­mo­vin­ski rat kao što su svo­je­dob­no hr­vat­sko oruž­je pre­da­li zlo­či­nač­koj ju­go­voj­s­ci.

Pe­tak 3. lip­nja Biv­ši ko­mu­nis­ti po­kre­ću is­tra­ge ka­ko im se dig­ne

Ne­vje­ro­jat­no je obraz­lo­že­nje is­tra­ge USKOK-a pro­tiv biv­šeg HDZ- ova gra­do­na­čel­ni­ka Omi­ša Iva­na Ška­ri­či­ća – pla­ćao je “za grad pot­pu­no ne­po­treb­na is­tra­ži­va­nja jav­nog mni­je­nja”. Tko to odre­đu­je što je, a što ni­je u po­li­ti­ci ne­po­treb­no? Za­što se, na pri­mjer, ne po­ve­de is­tra­ga pro­tiv pred­sjed­ni­ce dr­ža­ve, pre­mi­je­ra i mi­nis­tra vanj­skih pos­lo­va zbog tro­še­nja nov­ca na ne­po­treb­na pu­to­va­nja, pro­tiv sa­bor­skih gla­ve­ši­na zbog ne­po­treb­nih sjed­ni­ca, ko­je­kak­vih od­bo­ra i dru­gih ti­je­la, pro­tiv mi­nis­tra kul­tu­re ko­ji da­je no­vac za ne­po­treb­ne fil­mo­ve Vin­ka Bre­ša­na ili ka­za­liš­ne pred­sta­ve Oli­ve­ra Fr­lji­ća i Mi­ra­na Kur­s­pa­hi­ća, pro­tiv or­ga­ni­za­to­ra to­li­kih ne­po­treb­nih sve­ča­nos­ti za ko­je se tro­ši no­vac iz pro­ra­ču­na... Pro­cje­na da su is­tra­ži­va­nja za Omiš bi­la ne­po­treb­na svo­je­volj­na je i su­bjek­tiv­na pro­cje­na USKOK-a. Ta­ko Din­ko Cvi­tan, po­li­caj­či­na Ore­pić što nam je do­šao iz JNA, i dru­gi re­pre­siv­ci, sve sami biv­ši ko­mu­nis­ti, mogu po su­bjek­tiv­noj pro­cje­ni po­kre­nu­ti is­tra­gu pro­tiv sva­ko­ga na ko­ga im se dig­ne ona stvar, a uvi­jek se dig­ne na ide­olo­ški po­dra­žaj i na lju­de zdes­na, dok li­je­ve kri­mi­nal­ce us­traj­no i sus­tav­no šti­te.

Vri­je­me je da sad de­mo­kra­ci­ja od­ba­ci stra­no ti­je­lo – Mi­la­no­vi­ća ‘Kak­va je to re­for­ma škol­s­tva ko­ju vo­di ta­kav čo­vjek i kak­va je to pred­sjed­ni­ca ko­ja ga po­du­pi­re?’

Mi­lan Iv­ko­šić

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.