Što bi uis­ti­nu zna­čio Karamarkov od­la­zak

Kad bi se To­mis­lav Ka­ra­mar­ko po­vu­kao s mjes­ta pr­vog pot­pred­sjed­ni­ka Vla­de, nje­go­va bi moć ovi­si­la o sna­zi i vo­lji nje­go­ve stran­ke. To bi za­pra­vo bio ma­li etič­ki us­tu­pak, sa­mo još jed­na po­li­tič­ka žr­tva u us­po­red­bi s onim na što su on i HDZ već pris­ta­li, a

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari - Ma­rin­ko Ju­ra­sić

Mo­že To­mis­lav Ka­ra­mar­ko, i nje­mu oda­ni, mis­li­ti da ne­ma ve­ćeg, po­šte­ni­jeg i spo­sob­ni­jeg ka­pe­ta­na od nje­ga, ali tko se sa­da usu­đu­je ukr­ca­ti na nje­gov brod s ta­ko opas­nim te­re­tom. Tko zna u što se mo­že ra­zvi­ti nje­go­va “vru­ći­ca” ko­li­ko god sve oko se­be uvje­ra­vao da to što se sva­kod­nev­no prez­no­ja­va ni­je ni­šta. Zna­ko­vi sve go­vo­re. “Mi­še­vi” su po­če­li bje­ža­ti s bro­da zva­nog Do­mo­ljub­na ko­ali­ci­ja. Ču­ju se po­vi­ci “spa­ša­vaj se tko mo­že”. I naj­o­da­ni­ji ka­pe­ta­no­vi lju­di, ko­ji mo­gu bi­ti sve sa­mo ne pa­ni­ča­ri, uvi­đa­ju da im, nas­ta­ve li ova­ko plo­vi­ti, pri­je­ti ha­va­ri­ja. Sve mi­ri­še na po­bu­nu. Mo­že li se u tim okol­nos­ti­ma “ku­pi­ti” do­volj­no am­bi­ci­oz­nih i želj­nih mr­vi­ca mo­ći ko­ji bi se usu­di­li, ig­no­ri­ra­ju­ći sve te zna­ko­ve, ukr­ca­ti na “brod lu­đa­ka”. I s kak­vom ci­je­nom? Pre­diz­bor­na kam­pa­nja za­pra­vo je po­če­la. Za sva­ki slu­čaj. Svi se bo­re za što bo­lju pri­ču za no­ve iz­bo­re. SDP-u se, zas­lu­gom vla­da­ju­ćih, nu­di ulo­ga spa­si­oca i fa­vo­ri­ta. Iz­ra­nja­va­ni Most iz­vu­kao je naj­vi­še mo­gu­će, is­pao je do­s­lje­dan, a stvar je po­li­tič­kog uku­sa ko­me se ta nji­ho­va po­zi­ci­ja svi­đa ili ne. HDZ se pred­bi­lje­žio na iz­bor­ni po­raz, ali još ima naj­vi­še op­ci­ja na ras­po­la­ga­nju, ia­ko ih

Što bi Ka­ra­mar­ko, a oso­bi­to HDZ, iz­gu­bi­li nje­go­vom ab­di­ka­ci­jom, jer onaj tko kon­tro­li­ra sa­bor­sku ve­ći­nu dr­ži kon­ce po­li­tič­ke igre!?

se ve­ći­na svo­di na “ze­ca u šu­mi”. Ipak, za HDZ baš sve je bo­lje od po­vrat­ka Zo­ra­na Mi­la­no­vi­ća na vlast. A to je kob­no za Ka­ra­mar­ka. Pri­ori­tet je po­ku­ša­ti spa­si­ti što se mo­že, a tek po­tom tra­ži­ti svo­ju iz­bor­nu pri­ču. HDZ se lo­mi na sve krh­ki­joj dvoj­bi “s Ka­ra­mar­kom (i nje­go­vom hi­po­te­kom) ili bez nje­ga”, ali ka­ko o to­mu ovi­si ak­tu­al­na pre­go­va­rač­ka, a kas­ni­je i iz­bor­na sna­ga HDZ-a, i rje­še­nje je sve oči­ti­je ta­ko da se dvoj­ba svo­di na pi­ta­nja ka­da i ka­ko. Na kon­cu, što bi Ka­ra­mar­ko i HDZ stvar­no iz­gu­bi­li nje­go­vom ab­di­ka­ci­jom. I no­vi bi pot­pred­sjed­nik mo­rao slu­ša­ti stran­ku, kao što je, zar ne, slu­ša i Ka­ra­mar­ko. Ka­ra­mar­ko­va moć i da­lje bi ovi­si­la o sna­zi i vo­lji HDZ-a. Onaj tko kon­tro­li­ra sa­bor­sku ve­ći­nu dr­ži kon­ce po­li­tič­ke igre. HDZ-ovi mi­nis­tri bi i da­lje mo­ra­li pro­vo­di­ti po­li­ti­ku ko­ju bi Karamarkov HDZ za­cr­tao. Što­vi­še, bi­li bi pod ve­ćim nad­zo­rom i pri­ti­skom stran­ke i Ka­ra­mar­ka ne­go što su sa­da kad im je on ne­po­sred­ni šef u Vla­di. Uos­ta­lom, tko god bi se otu­đio od stran­ke, kak­va mu je bu­duć­nost!? Sa­da svi zna­mo, mo­žeš bi­ti i premijer, ali što si bez po­dr­ške stran­ke. U od­no­su na Ti­ho­mi­ra Ore­ško­vi­ća po­ka­za­lo se da je bez znat­ni­jeg utje­ca­ja što je Ka­ra­mar­ko pr­vi do nje­ga. I Mos­to­vi mi­nis­tri tvrd su orah za pr­vog pot­pred­sjed­ni­ka Vla­de. Nje­go­vi po­ku­ša­ji ka­dro­vi­ra­nja u po­li­ci­ji i oba­vje­štaj­nim služ­ba­ma, me­to­do­lo­ški po­sve po­greš­ni, sa­mo su se lo­še re­flek­ti­ra­li na auto­ri­tet naj­ve­će stran­ke u dr­ža­vi. Upor­nost i agre­siv­nost ko­jom je to ra­dio, otva­ra­njem afe­re “Kon­zul­tan­ti­ca” Ka­ra­mar­ku se sa­mo vra­ti­lo po­put bu­me­ran­ga u obli­ku broj­nih pi­ta­nja na ko­ja još oče­ku­je­mo od­go­vo­re. Ne do­no­si Ka­ra­mar­ku pot­pred­sjed­nič­ka funk­ci­ja u Vla­di moć, od­nos­no za stran­ku s 200.000 čla­no­va da­le­ko je ve­će po­ni­že­nje bi­lo pris­ta­ti na ul­ti­ma­tum 15 zas­tup­ni­ka Mos­ta zbog ko­jeg su se mo­ra­li odre­ći pre­mi­jer­skog po­lo­ža­ja. I Ka­ra­mar­ko i HDZ već su is­ka­za­li osje­ćaj za po­li­tič­ki prag­ma­ti­zam kad su pris­ta­li na su­ži­vot s Mos­tom kao po­li­tič­kim nad­zor­ni­kom. Prem­da su na to pris­ta­li u nu­ždi, ipak je to po­li­tič­ki ka­pi­tal jer bi­ra­či­ma mo­gu re­ći ka­ko su kao po­bjed­ni­ci za­to­mi­li svo­ju ta­šti­nu i oprav­da­ne am­bi­ci­je jer su za in­te­res Hr­vat­ske pris­ta­li na po­li­tič­ku žr­tvu. U tom smis­lu bi i Ka­ra­mar­ko­va ab­di­ka­ci­ja bi­la sa­mo još jed­na žr­tva, a to da je HDZ uči­nio sve za Hr­vat­sku bi­la bi sa­svim do­bra pri­ča za slje­de­će iz­bo­re čak i s Ka­ra­mar­kom na če­lu HDZ-a. Gu­bi­tak pot­pred­sjed­nič­ke po­zi­ci­je ni­je ni­ka­kav gu­bi­tak za HDZ s ob­zi­rom na mo­guć­nost za­mje­ne, već za Ka­ra­mar­ka, i to ako on to ta­ko shva­ća i pre­ma to­mu se ta­ko pos­tav­lja. Ima to i do­brih stra­na. Do­bio bi pu­no slo­bod­nog vre­me­na ko­je bi mo­gao svr­si­shod­ni­je is­ko­ris­ti­ti za se­be, stran­ku i dr­ža­vu. Pro­ce­se u Vla­di bi mo­gao objek­tiv­ni­je ocje­nji­va­ti te bi od nje­go­va še­fo­va­nja u stran­ci i Vla­da i Sa­bor mo­gli ima­ti ve­će ko­ris­ti. U sva­kom slu­ča­ju, Ka­ra­mar­ko bi se iz naj­ve­ćeg kriv­ca za sta­nje u dr­ža­vi pre­tvo­rio u žr­tvu ko­joj se ne bi mo­gla pred­ba­ci­va­ti od­go­vor­nost za mo­gu­ći no­vi ne­us­pjeh. Mu­dra po­li­ti­ka svo­je sla­bos­ti pre­tva­ra u pred­nos­ti. Upra­vo to je bi­la taj­na us­pje­ha Zo­ra­na Mi­la­no­vi­ća i SDP-a ko­ji su uma­lo po­bi­je­di­li na iz­bo­ri­ma ia­ko su bi­li naj­go­ra Vla­da u po­vi­jes­ti. Pro­blem je sa­mo što i Ka­ra­mar­ko i HDZ mo­ra­ju svla­da­ti svoj ego. Za stran­ku ko­ja je za Hr­vat­sku već pod­ni­je­la to­li­ke žr­tve, ali je i is­ko­ris­ti­la, to ni­je ne­ki pro­blem. Bu­di­mo re­al­ni, Vla­da bez Ka­ra­mar­ka u ovim okol­nos­ti­ma za­pra­vo je ma­li etič­ki us­tu­pak i go­to­vo is­klju­či­vo pi­ta­nje ta­šti­ne u us­po­red­bi s onim na što je HDZ već pris­tao kad se od­lu­čio na su­rad­nju s Mos­tom.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.