18,5 sa­ti bio sam bez hra­ne i ka­pi vo­de, ali is­pu­njen mi­rom

Re­li­gij­ski ko­men­ta­tor Ve­čer­njeg lis­ta Dar­ko Pa­vi­čić (kr­š­ća­nin) pos­tio je pr­vog da­na Ra­ma­za­na u znak di­ja­lo­ga s mus­li­ma­ni­ma

Vecernji list - Hrvatska - - Panorama -

ali da s dru­ge stra­ne mo­li­tva da­je sna­žan za­mah pos­tu. Post je i me­di­cin­ski priz­nat pa je je­dan od naj­ve­ćih za­go­vor­ni­ka pos­ta, nje­mač­ki li­ječ­nik i fi­lo­zof dr. Ot­to Buc­hin­ger objas­nio ka­ko on utje­če na ti­je­lo. – Gli­ko­gen­ska za­li­ha je­tre i dru­ge u kr­vi ko­la­ju­će ras­po­lo­ži­ve hra­nji­ve tva­ri naj­pri­je se raz­gra­đu­ju i ti­me se ot­pri­li­ke ti­je­kom tri da­na oskud­no na­mi­ru­je ti­je­lo. Svi se pro­ce­si po­de­ša­va­ju na naj­ve­ću šted­lji­vost. Ta­da sli­je­di ‘autar­ki­ja’, šted­lji­vo ko­la­nje u sa­mom se­bi. Ti­je­lo je stav­lje­no pred po­tre­bu da ra­di odr­ža­nja svo­je rav­no­te­že du­ši­ka mo­ra po­seg­nu­ti u ne­ko skla­di­šte bje­lan­če­vi­na. Na te­me­lju bo­ga­tog is­kus­tva smi­je­mo pret­pos­tav­lja­ti da se u tu svr­hu u pr­vom re­du uni­šta­va­ju tvor­be i raz­gra­đu­ju tva­ri ko­je u sus­ta­vu sta­ni­ca ima­ju ome­ta­ju­ću ulo­gu, dak­le pri­mje­ri­ce pa­to­lo­ške iz­lu­če­vi­ne zno­ja, sta­ra za­deb­lja­nja ko­ža, štet­ni ta­lo­zi, stra­ne tva­ri, gnoj­ne tvor­be, sve sla­bo, na bi­lo ko­ji na­čin op­te­re­ću­ju­će... – ka­že Buc­hin­ger. – Sva­ki čo­vjek ko­ji pos­ti opa­ža da se po­ne­što mi­je­nja u nje­go­voj du­šev­noj struk­tu­ri, u to­ko­vi­ma funk­ci­je nje­go­ve psi­he. Po­ras­la je spo­sob­nost pri­hva­ća­nja. Ma­šta je živ­lja. Kon­cen­tra­ci­ja ne­pro­mi­je­nje­na. Osje­ti­la su iz­o­š­tre­ni­ja... Pri­mjet­lji­vo je os­lo­ba­đa­nje i opu­šta­nje zgr­če­ne du­šev­ne struk­tu­re, bis­tre­nje sta­nja i ve­ća tan­ko­ćut­nost... Iz­la­zi na vi­dje­lo pra­va bit: to je do­la­že­nje k sa­mom se­bi. Ot­kri­va se me­ta­cen­tar... unu­tar­nji za­vi­čaj – tvr­di dr. Ot­to Buc­hin­ger. Iz­me­đu 14 i 15 sa­ti, baš ka­da sam osje­tio pra­vu glad i že­lju za do­brim ruč­kom, za­zvo­nio je mo­bi­tel i na­zvao me pri­ja­telj iz Is­lam­ske za­jed­ni­ce da vi­di ka­ko mi ide. – Iz­dr­ži još ma­lo, os­ta­lo ti je sa­mo osam sa­ti. Za­mis­li to kao rad­ni dan, po­pod­nev­nu smje­nu – ša­lio se sa mnom, ot­kri­va­ju­ći ka­ko je i nje­mu pr­vih ne­ko­li­ko da­na pos­ta naj­te­že, dok se ne uho­da. Ka­ko je od­mi­ca­lo po­pod­ne, tih osam sa­ti bi­va­lo je sve du­že i du­že, a či­ni se da je vri­je­me po- ne­kad i sta­ja­lo. Strp­lji­vo sam ga is­pu­nja­vao či­ta­njem du­hov­nog šti­va i mo­li­tvom, raz­miš­lja­ju­ći što pri­pre­mi­ti za svoj “if­tar”, tj. ve­če­ru u 20.48 sa­ti, ali is­to­dob­no osje­ća­ju­ći ka­ko me odus­ta­nak od hra­ne i vo­de ti­je­kom ci­je­lo­ga da­na is­pu­nio ne­kim neo­bič­nim mi­rom i za­do­volj­stvom.

Pos­te i je­zi­ci, oči i uši

– Ne­mir nas­ta­je iz ne­umje­re­nos­ti, iz ov­la­da­nos­ti na­go­ni­ma. Post do­vo­di čo­vje­ka pod ste­gu, os­lo­ba­đa ga vlas­ti nje­go­vih neo­buz­da­nih stras­ti i ta­ko mu da­ru­je unu­tar­nji mir. Ali taj mir ni­je ne­što čis­to du­hov­no. To je i mir ti­je­la. Ti­je­lo se smi­ru­je, s jed­ne stra­ne ti­me što ni­je op­te­re­će­no pre­ko­mjer­nom pro­ba­vom, s dru­ge stra­ne obuz­da­va­njem nje­go­vih na­go­na. Ta­ko se u cr­k­ve­nih ota­ca uvi­jek po­ka­zu­je shva­ća­nje pos­ta ko­je pret­pos­tav­lja je­dins­tvo ti­je­la i du­še – pro­či­tao sam kod poz­na­tog te­olo­ga An­sel­ma Grüna. Is­lam pro­pi­su­je da pos­ti­ti mo­gu sa­mo zdra­ve i fi­zič­ki spo­sob­ne oso­be, a od pos­ta su os­lo­bo­đe­ni, pri­mje­ri­ce, put­ni­ci i že­ne dok ima­ju mje­seč­ni­cu. Even­tu­al­no pro­pu­šte­ni da­ni u pos­tu mo­gu se “na­pos­ti­ti” kas­ni­je ili za­mi­je­ni­ti ta­ko da se na­hra­ni ne­kog si­ro­maš­nog. Post, za­pra­vo, za­po­či­nje “nij­je­tom”, tj. na­mje­rom, od­lu­kom da će se pos­ti­ti dan pri­je sa­mo­ga pos­ta. – Čis­to­ća na­ših nij­je­ta ne­ka uvi­jek bu­de ne­upit­na jer o na­mje­ri ovi­si i va­lja­nost na­ših dje­la. U svo­me od­no­su pre­ma bra­tu i ses­tri mus­li­ma­nu i mus­li­man­ki kao i pre­ma lju­di­ma ko­ji nas okru­žu­ju bez ob­zi­ra na nji­ho­vu vjer­sku pri­pad­nost uvi­jek bu­di­mo bla­gi i pu­ni ra­zu­mi­je­va­nja jer na­ša nas vje­ra to­mu uči. Po­ka­ži­mo da za vri­je­me ra­ma­za­na pos­te i na­ši je­zi­ci i na­še oči i na­še uši, jer će sve od­go­va­ra­ti za ono što je po­či­nje­no u ži­vo­ti­ma na­šim. U ovoj go­di­ni obi­lje­ža­va­mo 100. ob­ljet­ni­cu priz­na­nja is­la­ma u Hr­vat­skoj – pi­še u ovo­go­diš­njoj ra­ma­zan­skoj po­ru­ci muf­ti­je Is­lam­ske za­jed­ni­ce u Hr­vat­skoj dr. Azi­za ef. Ha­sa­no­vi­ća.

Svje­do­čans­tvo no­vi­na­ra: Znam da bez hra­ne mo­gu du­go iz­dr­ža­ti, ali že­đi me bi­lo ma­lo strah

Svat­ko tko pos­ti opa­ža da se ne­što mi­je­nja u nje­go­voj du­šev­noj struk­tu­ri, ras­te spo­sob­nost pri­hva­ća­nja...

Is­lam u Hr­vat­skoj Ju­tar­nje mo­li­tve u Is­lam­skom cen­tru Ri­je­ka u go­di­ni u ko­joj se obi­lje­ža­va 100. ob­ljet­ni­ca priz­na­nja is­la­ma

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.