IMA LI KRA­JA PODANIŠTVU HR­VAT­SKIH ELITA?

Vecernji list - Hrvatska - - Biznis -

Na­kon pe­ti­ci­je poz­na­tih europ­skih in­te­lek­tu­ala­ca pro­tiv hr­vat­skog mi­nis­tra kul­tu­re, uz ču­đe­nje, na­me­će se i niz ne­iz­bjež­nih pi­ta­nja. Pr­vo, ka­ko je mo­gu­će da to­li­ko is­tak­nu­tih in­te­lek­tu­ala­ca od ko­jih ve­ći­na naj­vje­ro­jat­ni­je i ne ra­zu­mi­je hr­vat­ski, pot­pi­še ne­što pro­tiv ne­ko­ga (Zlat­ko Ha­san­be­go­vić) a da za­pra­vo ni­je ni čuo ni či­tao što je taj po­je­di­nac uopće re­kao ili na­pi­sao?!? Ka­ko je, na­ime, mo­gu­će pre­ten­di­ra­ti na ne­ke ko­nač­ne i go­to­vo ap­so­lut­ne su­do­ve o ne­ko­me, a i ne zna­ti što je is­ti­na? Pos­tav­lja se i pi­ta­nje o hr­vat­skoj in­te­lek­tu­al­noj eli­ti „na či­ji je po­ziv i zah­tjev“pe­ti­ci­ja u lis­tu Li­be­ra­ti­on i nas­ta­la. To je ujed­no i pi­ta­nje o pri­ro­di i auto­no­mi­ji te hr­vat­ske in­te­lek­tu­al­ne eli­te. Za­pra­vo, o po­vi­jes­ti i tra­di­ci­onal­noj hr­vat­skoj ovis­nos­ti i podaništvu. Ni­su li na­še in­te­lek­tu­al­ne i po­li­tič­ke eli­te sa­mo nas­tav­lja­či sta­re „hr­vat­ske na­va­de“i tra­di­ci­onal­no­ga slu­gans­tva? To udvor­niš­tvo i po­niz­nost pred europ­skim pri­jes­tol­ni­ca­ma i „gos­po­đom Eu­ro­pom“staro je valj­da ko­li­ko i hr­vat­sko na­god­be­njaš­tvo i sklo­nost za po­dre­đi­va­njem ve­li­ki­ma i moć­ni­ji­ma. Tu vje­kov­nu sklo­nost vi­di­mo i danas. Jed­na­ko i u kul­tu­ri i u po­li­ti­ci. U Hr­vat­skoj je već du­go naj­ma­nje sa­mo­svoj­no­ga, auten­tič­no­ga i su­ve­re­no­ga hr­vat­stva. Tra­di­ci­ja hr­vat­sko­ga po­da­niš­tva svoj za­me­tak ima još u 1102. go­di­ni, u Hr­vat­sko-ugar­skoj na­god­bi, u pac­ta co­nven­ta, „ka­da se Hr­va­ti pok­lo­ne gr­bav­cu Ko­lo­ma­nu“. Od ta­da po­či­nje po­vi­jest hr­vat­sko­ga pok­lons­tva. Nje­go­ve ma­ni­fes­ta­ci­je vi­di­mo i danas. I u Pa­ri­zu i u Bruxel­le­su. Na­ši kul­tur­nja­ci do­jav­lju­ju svojim fran­cu­skim pri­ja­te­lji­ma da je hr­vat­ski mi­nis­tar kul­tu­re „fa­šist“i tra­že nji­ho­vu po­moć i „me­đu­na­rod­nu za­šti­tu“. U is­to vri­je­me pre­mi­jer Hr­vat­ske od­la­zi u Bruxelles i ta­moš­njim euro­kra­ti­ma pod­no­si ra­ču­ni­cu o sta­nju na­še eko­no­mi­je. Pri­tom je Ti­ho­mi­ru Ore­ško­vi­ću važ­ni­je što o nje­go­vim eko­nom­skim pla­no­vi­ma mis­le či­nov­ni­ci EU ne­go hr­vat­sko pu­čans­tvo. Pre­mi­je­ru je važ­ni­je da pro­da­jom stra­te­ških na­ci­onal­nih tvrt­ki sma­nji dr­žav­ni dug i ta­ko udo­bro­vo­lji euro­kra­te ne­go da odus­ta­ja­njem od pro­da­je obra­du­je Hr­va­te. No po­vi­jest hr­vat­sko­ga po­da­niš­tva bi­la je u zad­njem de­set­lje­ću još znat­no iz­ra­že­ni­ja. Us­tva­ri je bi­la ka­ri­ka­tu­ral­na. Po­seb­no je to bi­lo vid­lji­vo u od­no­su pre­ma ta­daš­njoj ha­aškoj tu­ži­te­lji­ci Car­li del Pon­te. Od­nos na­še vlas­ti pre­ma toj oso­bi, ko­ju su sr­bi­jan­ski po­li­tič­ki man­gu­pi na­zi­va­li „ni de­da ni ba­ba“, bio je po­ni­zan, go­to­vo pu­za­ju­ći. Kla­nja­li su joj se i oho­li Ivo Sa­na­der i pos­luš­na Ja­dran­ka Ko­sor, dok je nji­hov po­sil­ni To­mis­lav Ka­ra­mar­ko pos­luš­no pro­go­nio ge­ne­ra­la An­tu Go­to­vi­nu. To je bio vr­hu­nac hr­vat­sko­ga po­da­niš­tva. Taj je po­da­nič­ka oso­bi­na iz­gle­da dio na­ci­onal­no­ga ka­rak­te­ra. Ti­je­kom po­vi­jes­ti baš i ni­smo ima­li pu­no „uzo­ri­tih mu­že­va“ko­ji bi mo­gli biti pri­mje­rom na­šim da­naš­njim kli­mo­glav­ci­ma. Ima li kra­ja hr­vat­sko­me podaništvu?

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.