Pet raz­lo­ga za­što Pe­trov ru­ši Ka­ra­mar­ka

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari -

To­mis­lav Ka­ra­mar­ko pos­tao je pre­te­žak te­ret za ovu Vla­du, pa i za HDZ, us­t­vr­dio je Ti­ho­mir Ore­ško­vić na­kon što se pre­ko vi­ken­da pre­do­mis­lio i po­vu­kao po­dr­šku ko­ju mu je jav­no i ne­dvo­smis­le­no dao. Što se u me­đu­vre­me­nu pro­mi­je­ni­lo? Či­nje­nič­no, baš ni­šta. No, na­kon što je Ka­ra­mar­ko uz­vra­tio uda­rac, nas­ta­la je pa­ni­ka i u di­je­lu HDZ-a, u ko­jem ne vje­ru­ju da je on na­kon pa­da Vla­de spo­so­ban skr­pa­ti no­vu ve­ći­nu, što bi on­da zna­či­lo no­ve izbore na ko­ji­ma bi HDZ po­nov­no bio po­me­ten u opo­zi­ci­ju, a Hr­vat­ska “iz­ru­če­na” Zo­ra­nu Mi­la­no­vi­ću. U tom sce­na­ri­ju, Mi­la­no­vić sa­mo tre­ba sta­ti is­pod sta­bla i če­ka­ti što će mu pr­vo pas­ti u kri­lo – kru­ška ili ja­bu­ka. Ore­ško­vić ili Ka­ra­mar­ko. Ne­ki će re­ći, ni­je vi­še ni bit­no je li Ka­ra­mar­ko kriv, sve je u per­cep­ci­ji, a ona je sad već ne­po­prav­lji­va. No, mo­že li bi­ti ne­važ­no ka­ko je to čo­vjek ko­jeg su ne­ko­li­ko da­na pri­je to­ga go­to­vo ak­la­ma­ci­jom iz­a­bra­li za pred­sjed­ni­ka, odjed­nom pos­tao “pre­ve­li­ki te­ret za HDZ”? Što ta fra­za uop­će zna­či? Mo­že li jed­na oz­bilj­na ve­li­ka stran­ka do­pus­ti­ti da im iz­va­na smi­je­ne pr­vog čo­vje­ka, sa­mo na te­me­lju or­kes­tri­ra­ne me­dij­ske per­cep­ci­je? Kad bi bi­lo ta­ko, on­da bi HDZ

U oči­ma lju­di u po­za­din­skoj struk­tu­ri Mos­ta, onih ko­ji se­be vi­di kao “is­tin­ski” HDZ, po­nov­no osva­ja­nje kon­tro­le nad HDZ-om vječ­ni je cilj, a Ka­ra­mar­ko ot­po­čet­ka glav­na pre­pre­ka

pod­sje­ćao na kr­do slo­no­va ko­je gle­da svo­jeg vo­đu s ko­jeg vi­si hr­pa la­vo­va i kro­ko­di­la i pres­tra­še­no ko­men­ti­ra: hm, da, on je sad pre­ve­lik te­ret, bo­lje da se on uto­pi ne­go mi. No, što bi os­ta­lo od kre­di­bi­li­te­ta stran­ke ko­ja bi do­pus­ti­la da nje­na čel­ni­ka uto­pe na te­me­lju bir­ti­ja­ških op­tuž­bi, pri­je no što je ijed­na ins­ti­tu­ci­ja prav­ne dr­ža­ve do­ni­je­la sud? Objek­tiv­no, pro­tiv Ka­ra­mar­ka i da­lje ne­ma ni­jed­nog prav­nog ar­gu­men­ta. Pri­če o po­li­tič­koj od­go­vor­nos­ti sa­mo su priz­na­nje da je to ta­ko. Naj­te­že slu­ča­je­ve Mi­la­no­vi­će­vih mi­nis­ta­ra u su­ko­bu in­te­re­sa po­vje­rens­tvo je kaž­nja­va­lo s tek ne­ko­li­ko ti­su­ća ku­na, sve kaz­ne­ne pri­ja­ve DORH je već od­ba­cio. O če­mu on­da go­vo­ri­mo? Za SDP je jas­no, oni ima­ju sa­vr­še­no oprav­da­nje, ra­de ono što jest po­sao opo­zi­ci­je, po­ku­ša­va­ju za­lju­lja­ti stran­ku na vlas­ti či­me god mo­gu. No ko­je je oprav­da­nje Mos­ta? Za­što se Most od­lu­čio, ne sa­če­kav­ši Po­vje­rens­tvo, na­pas­ti svo­jeg part­ne­ra i ti­me na kon­cu sru­ši­ti vlas­ti­tu vla­du? Pet je glav­nih raz­lo­ga. Pr­vi je la­kon­ski – sa­mo za­to što mo­gu. For­mi­ra­ti vla­du s tan­kom ve­ći­nom, a ne pris­ta­ti na ko­ali­cij­ske od­no­se, bi­ti od po­čet­ka jed­nom no­gom unu­tra, a dru­gom van, zna­či da je Vla­da una­pri­jed osu­đe­na na pro- past. To je pu­ška s po­čet­ka pr­vog či­na, ko­ja se ni­je mo­gla str­pje­ti ni do po­čet­ka dru­gog. Dru­go – kao po­li­tič­ki ama­te­ri sprem­no su za­griz­li ma­mac ko­ji im je ba­cio SDP, ko­ji sam uop­će ni­je ra­ču­nao da će ta­ko da­le­ko sti­ći. Po­vje­ro­va­li su im da će po­dr­šku Ka­ra­mar­ku jav­nost shva­ti­ti kao te­žak gri­jeh. Tre­ći raz­log je da su po­hi­ta­li spa­ša­va­ti svoj rej­ting u slo­bod­nom pa­du. Što je pak na sa­mom po­čet­ku man­da­ta kraj­nja na­iv­nost – osim ako ni­su ra­ču­na­li na to da se pri­je­vre­me­ni iz­bo­ri mo­gu iz­a­zva­ti u bi­lo ko­jem tre­nu. Če­t­vr­ti raz­log je me­si­jan­ski kom­pleks di­je­la mos­to­va­ca, ko­je svi os­ta­li sa­svim si­gur­no ne­će pra­ti­ti do gol­go­te. In­zis­ti­ra­nje na vlas­ti­toj ogra­ni­če­noj per­cep­ci­ji po­li­tič­ke od­go­vor­nos­ti ni­je do­s­ljed­nost, već gri­jeh oho­los­ti. Fik­ci­ja o vlas­ti­toj bes­pri­je­kor­nos­ti važ­ni­ja od us­pje­ha ci­je­log pro­jek­ta. I tu do­la­zi­mo do pe­tog – naj­važ­ni­jeg: op­sjed­nu­tost Ka­ra­mar­kom. Već go­di­na­ma u an­ke­ta­ma uvjer­lji­vo naj­ne­po­pu­lar­ni­ji hr­vat­ski po­li­ti­čar. I to ne sa­mo za­to što su se na nje­ga pro­ji­ci­ra­li gri­je­si Sa­na­de­ra i ci­je­log HDZ-a. Jed­na­ko ga de­mo­ni­zi­ra­ju sli­je­va kao i s do­brog di­je­la des­nog po­li­tič­kog spek­tra – čes­to iz po­sve su­prot­nih raz­lo­ga. Pri­ka­zu­ju ga kao hr­vat- skog Ric­he­li­eua, ko­ji go­to­vo okul­t­nim mo­ći­ma sve kon­tro­li­ra. Što je u oš­troj opre­ci sa ši­ri­nom ne­ga­tiv­ne kam­pa­nje ko­joj je iz­lo­žen već go­di­na­ma. U oči­ma di­je­la HDZ-a, Ka­ra­mar­ku još ni­je opro­šte­na su­rad­nja sa Sti­pom Me­si­ćem, pa čak ni sad kad je pos­tao glav­na me­ta me­si­će­va­ca i ud­ba­ške mre­že s ko­ji­ma je na­vod­no po­ve­zan. U oči­ma lju­di u po­za­din­skoj struk­tu­ri Mos­ta, onih ko­ji se­be vi­di kao “is­tin­ski” HDZ, ko­ji­ma je osva­ja­nje kon­tro­le nad HDZ-om vječ­ni je cilj, a Ka­ra­mar­ko ot­po­čet­ka glav­na pre­pre­ka. Ovaj udar iz Mos­ta ni­je se slu­čaj­no do­go­dio uoči stra­nač­kih iz­bo­ra u HDZ-u, jer su do­bi­li po­ti­caj od HDZ-ova­ca ko­ji že­le ski­nu­ti Ka­ra­mar­ka, ali se to ni­su usu­di­li na­pra­vi­ti jav­no – kroz ne­dav­ne de­mo­krat­ske izbore. Za­lu­du za­sad taj stra­nač­ki puč, ni­šta vi­še ne mo­že spa­si­ti Ore­ško­vi­ća – osim SDP-a. Ble­fi­rao ili ne, Ka­ra­mar­ko će za­tim u po­sve no­vim okol­nos­ti­ma do­bi­ti re­al­nu šan­su za stva­ra­nje no­ve ve­ći­ne, u ko­joj bi u ime na­ci­onal­nog spa­sa su­dje­lo­va­li i mno­gi od onih ko­ji da­nas ka­žu da ne­će. Ako ne us­pi­je, sva­ka­ko će pas­ti. No, čak i ako ci­je­na to­ga bu­de da on sam ne uđe u tu vla­du, ali da na nje­nu če­lu bu­de pre­mi­jer iz HDZ-a, za nje­ga će bi­ti ve­li­ka po­bje­da.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.