Ob­no­va des­ni­ce: se­dam te­za za no­vi HDZ

Ne mo­že­te tvr­di­ti da ste bra­ni­telj hr­vat­stva ako se bo­ji­te sve­ga: ko­mu­nis­ta, Sr­ba, ka­pi­ta­lis­ta, EU, me­di­ja, GMO-a

Vecernji list - Hrvatska - - Front Page - ZAGREB Mi­lan Ra­čić ko­lum­nist Ve­čer­njeg lis­ta

Ne mo­že­te tvr­di­ti da ste bra­ni­telj hr­vat­stva ako se bo­ji­te sve­ga: ko­mu­nis­ta, Sr­ba, ka­pi­ta­lis­ta, EU, me­di­ja, GMO-a

HDZ je pred is­tim pro­ble­mom kao i ame­rič­ki re­pu­bli­kan­ci. To­li­ko su se du­go bo­ri­li pro­tiv ne­kih pi­ta­nja da su za­bo­ra­vi­li za što se za­uzi­ma­ju

U su­vre­me­nim de­mo­kra­ci­ja­ma ne­ma „ključ­nih“stra­na­ka

Ne sa­mo da je HDZ, stran­ka ne­ko­mu­nis­ta, ap­sor­bi­ra­la ko­mu­nis­te u svo­je re­do­ve ne­go je pri­tom i pri­hva­ti­la ko­mu­nis­tič­ki di­skurs i fol­k­lor. Ko­mu­nis­tič­ka par­ti­ja bi­la je ključ stva­ra­nja biv­še Ju­gos­la­vi­je; HDZ je bio ključ stva­ra­nja Hr­vat­ske. U oba slu­ča­ja, stran­ke su svoj „ključ­ni“sta­tus pri­hva­ti­le kao plašt umjes­to da ga prik­lad­no de­fi­ni­ra­ju kao po­vi­jes­nu fus­no­tu. „Ključ­nost“je nuž­no kon­ti­nu­ira­no de­fi­ni­ra­ti na gla­sač­kim mjes­ti­ma, ona ne smi­je bi­ti tek dek­la­ra­tiv­na. HDZ-ov iden­ti­tet ključne stran­ke do­ima se po­li­tič­ki ko­ris­nim, me­đu­tim, u prak­si je sa­mo uteg. Sred­njo­škol­ski je ka­pe­tan no­go­met­ne mom­ča­di mo­žda bio bi­tan u proš­los­ti, ali ako o to­me i da­lje go­vo­ri, 25 go­di­na pos­li­je, svi­ma će br­zo do­sa­di­ti. O ključ­nim stran­ka­ma sva­ke če­ti­ri go­di­ne od­lu­ču­ju gla­sa­či i taj sta­tus ne tra­je za­uvi­jek.

Dos­ta je po­li­ti­ke stra­ha

Lju­de ni­je te­ško us­tra­ši­ti, no to je jef­tin pre­čac do gla­so­va. Po­ne­kad ta stra­te­gi­ja i upa­li, me­đu­tim, s vre­me­nom pos­ta­je sve te­že po­no­vi­ti ini­ci­jal­ni us­pjeh. Ras­pi­ri­va­nje stra­ha u po­li­ti­ci ni­po­što ni­je ogra­ni­če­no na des­ni­cu. Tim se oru­đem slu­že stran­ke ko­je ne zna­ju po­nu­di­ti do­bar raz­log da gla­sa­mo za njih. Ras­pi­ri­va­nje stra­ha po­ka­zu­je da va­ša stran­ka ne­ma jas­no de­fi­ni­ran iden­ti­tet, da ne de­mons­tri­ra­te svo­je umi­je­će ko­mu­ni­ka­ci­je te da ne­ma­te bo­ljeg na­či­na da po­ka­že­te da mo­že­te vo­di­ti na­rod. Upra­vo u to­me i jest po­an­ta. Ide­ja je da se bo­ji­te ne­če­ga (što god to bi­lo) i da vam se uka­zu­je na to tko je kri­vac (jer mo­bi­li­zi­ra­nje upla­še­ne go­mi­le od­ga­đa te­ška pi­ta­nja – ali sa­mo pri­vre­me­no). Zas­tra­ši­va­nje lju­di ta­ko­đer iz­vr­će vaš vlas­ti­ti iden­ti­tet. Ne mo­že­te tvr­di­ti da ste ne­us­tra­ši­vi bra­ni­telj pra­va hr­vat­skog na­ro­da ako se bo­ji­te sve­ga: ko­mu­nis­ta, Sr­ba, ka­pi­ta­lis­ta, Eu­rop­ske uni­je, GMO-a, me­di­ja itd. Ili ste lav ko­ji ri­če ili ov­ca ko­ja ble­ji. Ne mo­že­te bi­ti ov­ca ko­ja ri­če.

Do­bro bi doš­la ma­la ško­la šar­ma

Naj­lak­še je utje­ca­ti na lju­de ako im se svi­di­te. Me­đu­tim, na­ši vo­đe (i li­je­vi i des­ni) kao da se tru­de bi­ti an­ti­pa­tič­ni. Ako vas lju­di vo­le, vje­ro­vat će vam i slu­šat će vas. Kao i mno­ge dru­ge ži­vot­ne lek­ci­je, ve­ći­na lju­di tu druš­tve­nu is­ti­nu usvo­ji još u os­nov­noj ško­li. Ka­ko su on­da na­ši po­li­tič­ki čel­ni­ci za­bo­ra­vi­li na taj de­talj? Ako že­li­te iz­gra­di­ti us­pješ­nu stran­ku, ni­je do­volj­no pri­vu­ći čla­no­ve s osob­nim in­te­re­si­ma ko­ji že­le op­ljač­ka­ti i po­ha­ra­ti zem­lju i nje­zi­ne ins­ti­tu­ci­je, ne­go tre­ba­te pri­vu­ći pre­da­ne čla­no­ve ko­ji zem­lju že­le po­bolj­ša­ti. Do­brim je čla­no­vi­ma sta­lo do po­zi­tiv­nog imi­dža stran­ke jer ne že­le te­žak po­sao obav­lja­ti u druš­tvu lo­ših lju­di. Šarm priv­la­či kva­li­tet­ni­je čla­no­ve, a is­to­vre­me­no pro­ši­ru­je ba­zu gla­sa­ča i po­ve­ća­va nji­ho­vu oda­nost. Šarm je ujed­no i je­dan od naj­bo­ljih obram­be­nih me­ha­ni­za­ma. Pro­tiv­ni­ci će dva­put raz­mis­li­ti o na­pa­da­nju po­pu­lar­nih čel­ni­ka jer se tak­vi na­pa­di ri­jet­ko is­pla­te.

Bi­raj­te vo­đe, a ne gu­bit­ni­ke

Hr­vat­ska ima ve­lik pro­blem s kva­li­tet­nim čel­nim lju­di­ma, a taj pro­blem po­či­nje od na­ših po­li­tič­kih stra­na­ka. Jas­no je da su, dok smo bi­li po­tla­čen na­rod, na­ši vr­hov­ni gos­po­da­ri bi­li sklo­ni­ji sla­bim vo­đa­ma. Me­đu­tim, to ne objaš­nja­va za­što smo svo­je­volj­no ti­je­kom po­s­ljed­njih 25 go­di­na nas­ta­vi­li odr­ža­va­ti is­ti uzo­rak ne­ga­tiv­ne se­lek­ci­je. Kva­li­tet­ni vo­đe di­je­le za­jed­nič­ke ključne ka­rak­te­ris­ti­ke bez ob­zi­ra na kul­tu­ro­lo­ške raz­li­ke. Oni mo­gu de­fi­ni­ra­ti i pre­ni­je­ti neo­do­lji­vu vi­zi­ju bu­duć­nos­ti, zna­ju ka­ko za­do­bi­ti po­vje­re­nje i ne bo­je se pre­uze­ti od­go­vor­nost. Ve­li­ki vo­đe spa­ša­va­ju svoj na­rod, a ne obr­nu­to.

Uči­te eko­no­mi­ju

Eu­rop­ska puč­ka stran­ka (EPP), ko­joj pri­pa­da i HDZ, želi osi­gu­ra­ti „us­pješ­nu Eu­ro­pu pro­mo­ci­jom slo­bod­ne tr­žiš­ne eko­no­mi­je uz so­ci­jal­nu osvi­je­šte­nost“. HDZ ne mo­že od­lu­či­ti želi li pro­mo­vi­ra­ti slo­bod­no tr­ži­šte ili ipak želi da dr­ža­va nas­ta­vi uprav­lja­ti eko­no­mi­jom. U stvar­nos­ti se HDZ ipak dras­tič­no prik­la­nja dr­žav­nom uprav­lja­nju eko­no­mi­jom, ko­ju do­dat­no za­či­ni obil­nom do­zom ro­di­jač­kog ka­pi­ta­liz­ma ko­ji po­go­du­je pri­ja­te­lji­ma, ro­đa­ci­ma i ne­ta­len­ti­ra­nim stra­nač­kim pos­luš­ni­ci­ma. Re­zul­tat to­ga je da stra­nač­ki pos­luš­ni­ci ži­ve od­lič­no, za raz­li­ku od na­še dr­ža­ve. Mno­gim čla­no­vi­ma stra­na­ka des­nog cen­tra pri­mam­lji­va je ide­ja eko-

Zbog imi­dža šte­me­ra i zlo­volj­nog čel­ni­ka, HDZ ni­je priv­la­čan ve­li­kom di­je­lu gra­đa­na Ve­li­ki vo­đe spa­ša­va­ju svoj na­rod, a ne obr­nu­to. Oni se ne bo­je pre­uze­ti od­go­vor­nost

nom­skog na­ci­onal­so­ci­ja­liz­ma ko­ji pro­mi­če još vi­šu ra­zi­nu dr­žav­ne in­ter­ven­ci­je pod krin­kom „za­šti­te stra­te­ških na­ci­onal­nih in­te­re­sa“. Sve vi­še Hr­va­ta pos­ta­je svjes­no is­tin­ske pri­ro­de ovak­vih eko­nom­skih mo­de­la: ra­di se o iz­nim­no ne­učin­ko­vi­tom pri­sva­ja­nju dr­žav­ne imo­vi­ne od ko­je ko­ris­ti ima tek ša­či­ca stra­nač­kih čel­ni­ka te čla­no­va nji­ho­vih obi­te­lji i sin­di­ka­ta. Ova­kav eko­nom­ski mo­del do­veo je Hr­vat­sku do ban­kro­ta. Kraj­nje je vri­je­me da ga na­še stran­ke des­nog cen­tra od­ba­ce i pri­hva­te is­tin­ski slo­bod­nu tr­žiš­nu eko­no­mi­ju uz so­ci­jal­nu osvi­je­šte­nost.

Bu­di­te pra­vi do­mo­lju­bi

Des­ni­ca dra­ma­tič­no pro­go­va­ra o do­mo­ljub­lju kao da je ri­ječ o ve­li­koj taj­ni do ko­je mo­gu do­pri­je­ti sa­mo čla­no­vi stra­na­ka. Do­mo­ljub­lje je pri­rod­no i zdra­vo je za sve zem­lje ako se s njim ne pre­tje­ru­je. Me­đu­tim, do­mo­ljub­lje se ne mje­ri ma­ha­njem zas­ta­va, ne­go dje­li­ma. Pra­vi do­mo­lju­bi ne kra­du iz dr­žav­nih tvrt­ki. Pra­vi do­mo­lju­bi za­poš­lja­va­ju naj­bo­lje kan­di­da­te, a ne čla­no­ve svo­jih obi­te­lji ili stra­nač­ke pos­luš­ni­ke. Pra­vi do­mo­lju­bi ne va­ra­ju. Pra­vi do­mo­lju­bi vi­de svo­je do­mo­ljub­lje kao po­nos, a ne kao na­čin da osi­gu­ra­ju ve­će pri­vi­le­gi­je. Pra­vi bi se do­mo­lju­bi is­tin­ski po­tru­di­li da re­for­mi­ra­ju na­šu Vla­du, ko­ja pri­pa­da do­bu Bi­zant­skog Car­stva.

Na­uči­te učin­ko­vi­to ko­mu­ni­ci­ra­ti

Hr­vat­ska des­ni­ca ne­pres­ta­no ima pro­ble­ma s ko­mu­ni­ka­ci­jom. U tom slu­ča­ju po­ma­že pre­no­še­nje za­nim­lji­vih in­for­ma­ci­ja. Me­đu­tim, deč­ki i cu­re des­nog cen­tra vri­šte o pris­tra­nos­ti kad god se pro­go­vo­ri o me­di­ji­ma ia­ko osob­no sma­tram da glav­ni­na pro­ble­ma le­ži upra­vo na nji­ho­vim ple­ći­ma. Ako sma­tra­te da ima­te ne­što vri­jed­no spo­me­na re­ći, po­bri­ni­te se da va­ša po­ru­ka bu­de pre­no­si­va, la­ko pamt­lji­va i jed­nos­tav­no sro­če­na. Od­li­čan po­li­tič­ki pro­izvod po­la je bit­ke u mar­ke­tin­gu. Dru­ga po­lo­vi­ca se svo­di na oda­bir naj­s­po­sob­ni­jih, naj­za­nim­lji­vi­jih i naj­po­uz­da­ni­jih lju­di ko­ji će pre­ni­je­ti va­šu po­ru­ku. U pos­lov­nom svi­je­tu vri­jed­nost ko­nač­nog pro­izvo­da do­no­si za­ra­du. Ia­ko su plo­do­vi po­li­tič­kog ra­da dru­ga­či­ji, put do stva­ra­nja ve­li­ke po­li­tič­ke stran­ke ne raz­li­ku­je se. Mo­ra­mo re­ani­mi­ra­ti hr­vat­ski des­ni cen­tar, s HDZ-om ili bez nje­ga. Lju­di su važ­ni. Mo­ral je va­žan. Vje­ro­dos­toj­nost je važ­na. Su­vre­me­na de­mo­kra­ci­ja pro­mo­vi­ra ove vri­jed­nos­ti. Na ža­lost, bo­jim se da HDZ ne­će sas­lu­ša­ti mo­je pri­jed­lo­ge, ali net­ko ho­će – i uop­će ni­je bit­no je li ri­ječ o Kon­zer­va­tiv­noj stran­ci, Mos­tu, de­mo­kr­š­ća­ni­ma, li­be­ra­li­ma ili ne­koj dru­goj po­li­tič­koj op­ci­ji. Važ­no je sa­mo da nas bu­du u sta­nju po­gle­da­ti u oči i da im mo­že­mo vje­ro­va­ti.

Vla­da­nje des­ni­ce Vik­tor Or­ban, An­ge­la Mer­kel, To­mis­lav Ka­ra­mar­ko - raz­li­či­ti mo­de­li vla­da­nja des­ne vla­de Des­ni cen­tar Mo­ra­mo re­ani­mi­ra­ti hr­vat­ski des­ni cen­tar, s HDZom ili bez nje­ga. Lju­di su važ­ni. Mo­ral je va­žan. Vje­ro­dos­toj­nost je važ­na

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.