Ku­ri­kul­na re­for­ma i sin­di­ka­ti – sa­mo da ne bu­de ot­ka­za!

Vecernji list - Hrvatska - - Biznis 19 -

Hr­vat­ska je jas­no rek­la, re­for­ma da. No to što je uči­nje­no, ni­je do­ra­đe­no. Za­to je mi­nis­tar zna­nos­ti, obra­zo­va­nja i spor­ta Pre­drag Šus­tar do­nio is­prav­nu od­lu­ku. Da, ali po­če­tak se zbog ne­do­vr­še­nos­ti od­ga­đa. Eks­pert­na sku­pi­na na to ne pris­ta­je. O če­mu je za­pra­vo ri­ječ? Ana­li­zi­ran je je­di­ni do­ku­ment ko­ji je spre­man za jav­nu ras­pra­vu. Nas­tav­ni pro­gram “Teh­nič­ke kul­tu­re”. Ovaj je tekst tek de­se­ti­na uoče­nih pri­mje­da­ba i pri­jed­lo­ga. Va­lja za­po­če­ti ocje­nom za­dar­sko­ga nad­bi­sku­pa Že­li­mi­ra Pu­lji­ća. “Ku­ri­kul­na re­for­ma va­žan je na­ci­onal­ni pro­jekt na ko­jem tre­ba uklju­či­ti sve struk­tu­re druš­tva. Za­cr­ta­va i da­je us­mje­re­nje za de­set­lje­ća od­go­ja i obra­zo­va­nja. Sto­ga ne tre­ba žu­ri­ti. Pro­jek­tu va­lja po­sve­ti­ti dos­tat­nu po­zor­nost i do­volj­no vri­je­me” (Ve­čer­nji list, 3. lip­nja). Za­to ra­zu­mi­je­va­mo okup­lja­nje na­ro­da 1. lip­nja 2016. iz­ra­zom je­dins­tva o nuž­nos­ti re­for­me. To je do­is­ta bi­la fe­šta. Sva­ki pro­jekt ima vi­še fa­za. Net­ko de­fi­ni­ra os­nov­ne smjer­ni­ce i osi­gu­ra­va no­vac. Ovaj pot­hvat ipak ni­je kla­sič­na ti­pa. Za­to sli­je­di iz­rad­ba i po za­vr­šet­ku se otva­ra­ju struč­na i jav­na ras­pra­va. Me­đu­tim net­ko neo­vi­san mo­ra pre­gle­da­ti sve pri­mjed­be i pro­vje­ri­ti što su iz­ra­đi­va­či pri­hva­ti­li. A za od­bi­je­ni­ce mo­ra pos­to­ja­ti obraz­lo­žen od­go­vor. Za­pra­vo, či­nje­ni­ca da je 31. svib­nja za jav­nu ras­pra­vu bio spre­man tek dru­gi od 60-ak pri­jed­lo­ga go­vo­ri da je još da­le put do ko­nač­no­ga pa­ke­ta re­for­m­skih is­pra­va. Za­bri­nja­va što se re­for­ma u do­go­vo­ru sa sin­di­ka­ti­ma ra­di­la pre­ma “te­melj­noj pos­tav­ki”: “Ne­ma pro­mje­ne pos­to­je­će­ga nas­tav­no­ga pla­na na os­nov­no­škol­skoj ra­zi­ni ni uvo­đe­nja no­vih obve­zat­nih pred­me­ta” ( Eks­pert­na rad­na sku­pi­na, Me­to­do­lo­ški pri­ruč­nik za iz­ra­du pred­met­nih ku­ri­ku­la, Zagreb, si­je­čanj 2016., str. 10). Dak­le, ne­ma pro­mje­na škol­skih pred­me­ta i nji­ho­ve sat­ni­ce; udje­li po­je­di­nih pred­me­ta ne mo­gu se mi­je­nja­ti i nit­ko ne će os­ta­ti bez pos­la. Pro­gla­si­mo to hr­vat­skim mo­de­lom re­for­me. A taj do­go­vor Eks­pert­ne sku­pi­ne i sin­di­ka­ta jav­nos­ti je ne­poz­nat. Mi­nis­tar Ve­dran Mor­nar uoči po­čet­ka ra­da na Cje­lo­vi­toj ku­ri­kul­noj re­for­mi bio je ja­san: “Ne mo­že­mo sva­kom nas­tav­ni­ku za­uvi­jek jam­či­ti po­sao” (Ve­čer­nji list, 3. 9. 2014.). Ne­ki bi lju­di na­kon re­for­me (pre­us­tro­ja, pre­obli­ke), zbog pro­mje­ne bro­ja nas­tav­nih pred­me­ta ili nji­ho­ve sat­ni­ce po na­ra­vi stva­ri os­ta­li bez pos­la, a dru­gi se za­pos­li­li. Sin­di­ka­ti­ma je to ne­pri­hvat­lji­vo jer od dr­ve­ća ne vi­de šu­mu i ne mo­gu gle­da­ti ko­ju go­di­nu na­pri­jed. Ta una­pri­jed za­da­na, ne­ras­prav­lji­va i ras­pra­vi ne­pod­lož­na za­da­tost “cje­lo­vi­te re­for­me” ci­je­na je pot­po­re ko­ju je Eks­pert­na rad­na sku­pi­na pla­ti­la da bi do­bi­la pot­po­ru sin­di­ka­ta. Ina­če je ne­s­hvat­lji­vo ka­ko bi se ta­ko br­zo i bez­pri­dr­žaj­no oko pot­po­re re­for­mi bi­li slo­ži­li i sin­di­ka­ti i pos­lo­dav­ci. Sin­di­kal­na je pot­po­ra pru­že­na vi­še pu­ta, pa i u or­ga­ni­za­ci­ji pro­s­vje­da 1. lip­nja 2016., us­pr­kos pro­tiv­lje­nju mno­gih čla­no­va sin­di­ka­ta, od ko­jih su ne­ki na kra­ju is­tu­pi­li iz sin­di­ka­ta. Pro­ve­de­na ana­li­za po­ka­zu­je da mno­ga rje­še­nja i od­lu­ke ni­su u prav­nim ok­vi­ri­ma. Po­sve krat­ko o struč­nom di­je­lu “Teh­nič­ke kul­tu­re”. Nas­tav­ni pro­gra­mi ni­su obje­di­nje­ni da bi se mo­glo us­ta­no­vi­ti gdje se, što i ka­ko sa­dr­žaj­no obra­đu­je. Na­ziv­lje je ne­jas­no de­fi­ni­ra­no. Ne­od­go­va­ra­ju­će se ra­be ri­je­či teh­no­lo­gi­ja i di­zaj­ni­ra­nje. Obra­di pret­ho­di pre­ra­da, o če­mu u os­nov­nom tek­s­tu ne­ma ri­je­či. Ne­do­volj­no je is­tak­nu­ta važ­nost upo­ra­be hr­vat­sko­ga na­ziv­lja, hr­vat­skih nor­mi kao di­je­la me­đu­na­rod­nih nor­mi i obve­zat­na upo­ra­ba nor­mi­ra­nih je­di­ni­ca. Što če­ka no­ve na­ra­šta­je? Mo­že se iš­či­ta­ti iz me­ga­tren­do­va. Os­nov­ni trend 21. sto­lje­ća je pri­bli­ža­va­nje umjet­ne teh­ni­ke ži­vo­ga, bi­oteh­ni­ke i umjet­ne teh­ni­ke ne­ži­vo­ga ili uobi­ča­je­no teh­ni­ke. To tra­ži je­dins­tve­no po­du­ča­va­nje pro­izvod­nih pos­tu­pa­ka, ži­vih i ne­ži­vih ma­te­ri­ja­la. U me­ga­tren­do­ve se ubra­ja po­bolj­ša­va­nje ljud­sko­ga bi­ća i nje­go­va oko­li­na. Dio po­bolj­ša­nja te­me­lji se na za­ko­ni­tos­ti­ma ko­je se uče u ok­vi­ru Teh­nič­ke kul­tu­re. Oko­li­nu či­ne hu­ma­no­id­ni i os­ta­li ro­bo­ti te po­dru­čje umjet­ne in­te­li­gen­ci­je. To me­đu os­ta­lim zah­ti­je­va je­dins­tve­no uče­nje svih ži­vih i ne­ži­vih ma­te­ri­ja­la. Ti­je­kom op­će­ga obra­zo­va­nja ne­mo­gu­će je obra­zo­va­nje za rad­no mjes­to. Umjes­to is­ti­ca­nja is­klju­či­vo kre­ativ­na miš­lje­nja uka­zu­je se na po­tre­bu sus­tav­nos­no­ga pris­tu­pa (miš­lje­nja) rje­ša­va­nju za­da­ta­ka, te­me­lje­na na te­ori­ji sus­ta­va.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.