No­va Vla­da do­vr­šit će obra­čun na des­ni­ci

Vecernji list - Hrvatska - - Komentari -

Ovo je zad­nja pri­li­ka za opro­štaj od ove Vla­de. Ka­ko god okre­nu­li, ona će u slje­de­ćih tje­dan da­na i for­mal­no pas­ti. Re­zul­tat je to ne­us­pje­le ak­ci­je ru­še­nja Ka­ra­mar­ka i ne­pri­ja­telj­skog pre­uzi­ma­nja HDZ-a us­mje­re­nom palj­bom iz svih ras­po­lo­ži­vih pu­cač­kih spra­va. Sa­da se stva­ri po­la­ko vra­ća­ju u ko­ri­to i idu svo­jim pre­dvid­lji­vim ti­je­kom. Od­lu­či­vat će se po Pos­lov­ni­ku Hr­vat­sko­ga sa­bo­ra. Ne­obič­no je re­ći da pad Vla­de zna­či okon­ča­nje kri­ze vlas­ti – obič­no kri­za tek ta­da po­či­nje – ali to je u ovom slu­ča­ju ta­ko. Ova je Vla­da bi­la glav­ni ge­ne­ra­tor kri­ze. Pru­ži­la nam je pra­ve po­li­tič­ke bra­vu­re iz­ne­nad­nih pre­okre­ta, in­tri­ga vlas­ti, ga­že­nja prin­ci­pa i da­ne ri­je­či, ne­prin­ci­pi­jel­nih sa­vez­ni­šta­va i uro­ta, iz­daj­sta­va i la­ži, pred ko­ji­ma bi bi­la po­sram­lje­na i ču­ve­na ku­ća Bor­gia. No­go­met­no se pr­vens­tvo, bar za nas ko­ji smo adre­na­lin­ski ovis­ni­ci o kri­za­ma vlas­ti, ti­me iz­vjes­no za­vr­ša­va. Te­ška sr­ca utje­hu će­mo mo­ra­ti pro­na­ći na Eu­rop­skom no­go­met­nom pr­vens­tvu u Fran­cu­skoj i bra­vu­ra­ma pra­vih no­go­me­ta­ša, ko­je, do­du­še, ni­kad ne­će do­seg­nu­ti adre­na­lin­sku ra­zi­nu onih po­li­tič­kih, jer je no­go­met­na igra te­ško ošte­će­na bre­me­nom

Na­ša po­li­tič­ka sce­na ni­je uop­će us­tro­je­na po­li­tič­ki, već kla­nov­ski. Poj­mo­vi lje­vi­ce i des­ni­ce sa­mo su zgo­dan ures ko­ji stva­ri uljep­ša­va ta­ko što skri­va nji­ho­vu pra­vu pri­ro­du. Ni­šta u hr­vat­skoj po­li­ti­ci ne mo­že­mo ra­zu­mje­ti ako ne ra­zu­mi­je­mo tu kla­nov­sku pri­ro­du nje­zi­nih po­li­tič­kih po­dje­la

stro­gog po­što­va­nja za­da­nih pra­vi­la igre. Je­di­no što bi ovaj pro­ces nor­ma­li­zi­ra­nja hr­vat­ske po­li­tič­ke sce­ne mo­glo omes­ti jest sas­tav­lja­nje no­ve Vla­de, još lu­đe od ove. A kak­ve smo sre­će, za to pos­to­je do­bre šan­se, prem­da se s ovom kons­ta­ta­ci­jom ne bi slo­ži­li Bo­žo Pe­trov i eki­pa iz Mos­ta, ko­ji idu još da­lje i tvr­de da na­kon ove Vla­de ni­kak­ve no­ve Vla­de ne­će bi­ti te da sli­je­di po­top, to jest, no­vi iz­bo­ri. To je mo­žda lo­gič­ki i ma­te­ma­tič­ki toč­no, ali to još ni­je do­volj­no da bi bi­lo i re­al­no. Ono što ovoj ra­ču­ni­ci ne­dos­ta­je i skla­pa­nje no­ve Vla­de či­ni iz­vjes­nim jest do­vr­še­nje obra­ču­na na des­ni­ci. To je, na­ime, pro­ces ko­ji je ot­po­čeo pod sa­daš­njom Vla­dom i ko­ji mo­ra bi­ti do­vr­šen. Pos­to­ji jed­na stal­na ob­ma­na u hr­vat­skoj po­li­tič­koj ana­li­ti­ci, a to je da se ja­ko čes­to go­vo­ri o su­ko­bi­ma lje­vi­ce i des­ni­ce na hr­vat­skoj po­li­tič­koj sce­ni. Ta­kav je su­kob ilu­zi­ja, on ni­kad ni­je pos­to­jao. Pri­je sve­ga, hr­vat­ska po­li­tič­ka sce­na ni­je uop­će us­tro­je­na po­li­tič­ki, već kla­nov­ski. Poj­mo­vi lje­vi­ce i des­ni­ce sa­mo su zgo­dan ures ko­ji stva­ri uljep­ša­va ta­ko što skri­va nji­ho­vu pra­vu pri­ro­du. Ni­šta u hr­vat­skoj po­li­ti­ci ne mo­že­mo ra­zu­mje­ti ako ne ra­zu­mi- je­mo tu kla­nov­sku pri­ro­du nje­zi­nih po­li­tič­kih po­dje­la. Dru­ga stvar ko­ju je važ­no ra­zu­mje­ti jest da se svi po­li­tič­ki su­ko­bi odvi­ja­ju unu­tar slič­nog po­li­tič­kog spek­tra. Lje­vi­ca se obra­ču­na­va s lje­vi­com, des­ni­ca s des­ni­com. Kad nas­tu­pa ne­ka pro­mje­na, ona se uvi­jek odvi­ja unu­tar vlas­ti­tog okru­že­nja. Be­smis­le­no je htje­ti pro­mi­je­ni­ti one ko­ji su raz­li­či­ti od nas; uvi­jek mi­je­nja­mo one ko­ji su nam slič­ni. Raz­li­či­te mo­že­mo pri­hva­ća­ti ili od­ba­ci­va­ti, ovis­no o po­tre­bi. Tek pri­do­bi­va­njem slič­nih se­bi mo­že­te uve­ća­ti svo­ju sna­gu. Dok smo ima­li re­la­tiv­no jas­nu po­dje­lu na lje­vi­cu i des­ni­cu, na HDZ i SDP, ni­šta se ni­je do­ga­đa­lo, ni­kak­vih pro­mje­na ni­je bi­lo, po­li­tič­ka sce­na bi­la je sta­bil­na. Pra­vi ka­os i sve­ko­li­ko po­li­tič­ko kr­z­ma­nje nas­ta­lo je tek kad je pro­ces di­fe­ren­ci­ja­ci­je za­hva­tio des­ni­cu. To je pro­ces ko­ji je po­čeo pod ovom Vla­dom i ko­ji je os­tao ne­do­vr­šen. To je is­to­dob­no i križ ko­ji će mo­ra­ti po­ni­je­ti bu­du­ća Vla­da. Vi­dje­li smo ka­ko je bor­ba oko ku­ri­ku­lar­ne re­for­me bi­la is­ko­ri­šte­na za obra­čun na des­ni­ci, ka­da je hr­vat­ska no­va des­ni­ca “Ho­dom za ži­vot” pos­la­la ja­ku po­ru­ku HDZu, a HDZ uz­vra­tio svo­jom, po­ne­što ma­ski­ra­nom, “cen­ta­ur­skom” po­dr­škom pro­s­vje­du “Hr­vat­ska mo­že bo­lje”. Taj će su­kob sa­da, na­kon što Most (ako u ko­ma­du pre­ži­vi pad Vla­de) ode u opor­bu, bi­ti pre­se­ljen unu­tar sa­mog HDZ-a. Pres­la­gi­va­nje no­ve ve­ći­ne odvi­jat će se po kla­nov­skom prin­ci­pu i kla­nov­skim in­te­re­si­ma, a ne po “ide­olo­škoj srod­nos­ti”, a to pres­la­gi­va­nje po­ni­jet će “cen­ta­ur­ski” ide­olo­ški ures “okre­ta­nja k cen­tru”. Naj­te­ži re­bus ko­ji će pri­tom tre­ba­ti ri­je­ši­ti jest os­lo­ba­đa­nje od na des­ni­ci iz­u­zet­no po­pu­lar­nog mi­nis­tra kul­tu­re Zlat­ka Ha­san­be­go­vi­ća, či­ja je po­pu­lar­nost sa­da pos­ta­la ba­last HDZ-u jer ga se mo­ra­ju os­lo­bo­di­ti ka­ko bi pri­do­bi­li stran­ke ma­nji­na i cen­tra na svo­ju stra­nu, ali ti­me is­to­dob­no si­je­ku onu kla­nov­sku gra­nu na ko­joj sje­di. Obra­čun na des­ni­ci, ta­ko, bit će okru­njen obra­ču­nom unu­tar jed­nog kla­na, a to je pu­no oz­bilj­ni­ja stvar. Ako je obra­čun s Mos­tom, ma ko­li­ko te­žak bio, na kra­ju ipak pri­do­nio kon­so­li­di­ra­nju i ja­ča­nju ko­he­zi­je unu­tar HDZ-a, obra­čun ko­ji HDZ če­ka, ka­ko bi osvo­jio vlast bez Mos­ta, bit će pra­vi oki­dač nje­go­ve de­kom­po­zi­ci­je. Tre­nu­tak nje­go­va tri­jum­fa bit će i tre­nu­tak nje­go­va ra­sko­la. Tek ta će kri­za do­ni­je­ti i raz­rje­še­nje po­li­tič­ke kri­ze na des­ni­ci.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.