Ta­ta, ho­će­mo li za­jed­no obu­ći hr­vat­ski dres?

Buf­fon op­tu­žio da će­mo na­mjes­ti­ti, a iz­gu­bi­li smo

Vecernji list - Hrvatska - - Euro - Lu­ka Ca­par Pre­drag Ju­ri­šić

Na­vi­ja­či i sa­vez uvi­jek su, da se ne la­že­mo, bi­li na su­prot­nim stra­na­ma, ali lju­bav pre­ma Hr­vat­skoj nit­ko nam ni­je mo­gao uze­ti. I ne­će lu­ka.ca­par@ve­cer­nji.net – Ta­ta, je l’ mo­gu su­tra u vr­tić obu­ći hr­vat­ski dres? – pi­tao me pun po­no­sa u oči­ma pe­to­go­diš­nji sin ve­čer uoči po­čet­ka Eura. Utak­mi­cu s Tur­skom če­ka već tjed­ni­ma, zna da će­mo je gle­da­ti za­jed­no, kao i uvi­jek na te­le­vi­zo­ru u dnev­noj so­bi s iz­vje­še­nom tro­boj­ni­com na or­ma­ru, onom is­tom ko­ja je u proš­los­ti vi­dje­la de­set­ke sta­di­ona di­ljem Eu­ro­pe. – Na­rav­no da mo­žeš – od­go­vo­rio sam mu i iz­ma­mio mu os­mjeh na li­cu od uha do uha. Os­mjeh ko­ji mi je do­nio ve­će za­do­volj­stvo od ne­kih Man­dži­nih po­bjed­nič­kih go­lo­va iz proš­los­ti. – A ho­ćeš li i ti, ta­ta, obu­ći svoj dres pa da bu­de­mo is­ti? – us­li­je­di­lo je no­vo pi­ta­nje ko­je me u se­kun­di kao u fil­mu vra­ti­lo u ma­glu sva­kod­ne­vi­ce u ko­joj su lju­bav pre­ma Hr­vat­skoj i no­go­me­tu u ne­koj ne­pre­kid­noj bor­bi s ga­đe­njem pre­ma oni­ma ko­ji su od mog klu­ba na­pra­vi­li tr­go­vač­ko druš­tvo ko­je slu­ži sa­mo nji­ho­vim osob­nim in­te­re­si­ma. Pre­ma oni­ma ko­ji su mom klu­bu ukra­li du­šu, a sa­da to is­to po­ku­ša­va­ju na­pra­vi­ti s re­pre­zen­ta­ci­jom. Pu­to­va­nje ri­je­kom sje­ća­nja vra­ća me u sve one gra­do­ve u ko­ji­ma smo bra­ća s tri­bi­ne i ja po­nos­no no­si­li bi­je­lo-cr­ve­ne koc­ki­ce, u vre­me­na ka­da Sa­uron i nje­go­vi pol­tro­ni iz Mor­do­ra još ni­su kre­nu­li u svo­ju bit­ku za “pri­va­ti­za­ci­ju” hr­vat­skog no­go­me­ta i okre­nu­li pro­tiv se­be sve one ko­ji dr­že do čas­ti, po­no­sa i obra­za. Da se ne la­že­mo, od­nos na­vi­ja­ča i sa­ve­za, pa i igra­ča ni­kad ni­je bio idi­li­čan. Uvi­jek smo bi­li mi i oni. Bi­lo je tu pu­no vr­hun­skih igra­ča, svjet­ske kla­se, ali tek ri­jet­ko ko­ji Čo­vjek. Ve­li­či­na tih po­je­di­na­ca mo­gla se pre­poz­na­ti u sen­dvi­ču, pi­vu, so­ku i ko­joj ku­ni za ben­zin oni­ma ko­ji su na kraj svi­je­ta pu­to­va­li ka­ko bi te ve­li­ke ve­de­te ima­le po­dr­šku gr­la i dla­no­va s tri­bi­na. Da, gos­po­do, to se zo­ve lju­bav bez in­te­re­sa. Za­pi­tam se je li mo­gu­će da ti ne­što što ti je u ži­vo­tu to­li­ko zna­či­lo pre­ko no­ći pos­ta­ne ne­važ­no, da te je baš bri­ga ho­će li klub s ma­lim bi­je­lim “d” na gru­di­ma igra­ti Li­gu pr­va­ka ili rep­ka ju­ri­ša­ti na europ­ski tron? Na­rav­no da ne mo­že! I za­to je rav­no­duš­nost još bol­ni­ja i te­ža i za­to bor­ba pro­tiv Sa­uro­na ne smi­je pres­ta­ti. Odu­zeo si nam, ga­de, ra­dost od­la­ska na tri­bi­ne, odu­zeo si nam sre­ću is­kre­nog uži­va­nja u go­lo­vi­ma i po­bje­da­ma, ali na­šoj dje­ci to odu­ze­ti ne­ćeš! Osmi­jeh na li­ci­ma na­še dje­ce bit će na­ša ko­nač­na po­bje­da. Ru­ke su sa­me kre­nu­le pre­ma or­ma­ru u ko­jem po­put re­lik­vi­ja ču­vam dre­so­ve, ma­ji­ce i ša­lo­ve sa svih pr­vens­ta­va na ko­ji­ma sam bio. Ču­vam ih lju­bo­mor­no kao us­po­me­nu na vre­me­na ka­da se za taj dres gi­nu­lo na tri­bi­na­ma, ali i da­le­ko od njih. Tu su da me pod­sje­te na ra­nu ko­ja će jed­nog da­na nes­ta­ti. – Ta­ta? – Na­rav­no, si­ne, i ja ću s to­bom obu­ći hr­vat­ski dres – na­smi­jao sam se i po­gle­dao ga u oči pu­ne na­de. Na­de i dje­čje ne­isk­va­re­nos­ti ko­ju im nit­ko ne smi­je odu­ze­ti. U zad­njem ko­lu po­bi­je­dit će­mo Ir­ce, ali bo­jim se da nam to ne­će ni­šta zna­či­ti. Špa­njol­ci i Hr­va­ti re­mi­jem 2:2 idu da­lje, boc­nuo je ta­li­jan­ski vra­tar pre­drag.ju­ri­sic@ve­cer­nji.net Doš­li su u Rim, ali pa­pu ni­su vi­dje­li! Ta­ko bi­smo ukrat­ko mo­gli opi­sa­ti nas­tup Hr­vat­ske na po­s­ljed­njem Eu­rop­skom pr­vens­tvu 2012. Polj­skoj i Ukra­ji­ni. Za­pe­li su na­ši deč­ki u sku­pi­ni, ali bi­lo je to valj­da pr­vi put da im nit­ko ni­je upu­tio ni­jed­nu je­di­nu ruž­nu ri­ječ, iako cilj – pro­laz u dru­gi dio na­tje­ca­nja – ni­je bio os­tva­ren. Iz­bor­nik Sla­ven Bi­lić sjaj­no je pri­pre­mio i vo­dio mom­čad, ko­ja je upi­sa­la jed­nu po­bje­du (Poz­nanj, Ir­ska 3:1), je­dan re­mi (Poz­nanj, Ita­li­ja 1:1) i je­dan po­raz (Gdanj- sk, Špa­njol­ska 0:1). Ni u jed­noj utak­mi­ci na­ša mom­čad ni­je bi­la po­dre­đe­na, eks­plo­di­rao je Ma­rio Man­džu­kić (na­kon tog Eura zgo­to­vio je tran­sfer u Bayern!) za­biv­ši Ir­ci­ma dva i Ta­li­ja­ni­ma je­dan gol. No, sple­tom okol­nos­ti, tuž­ni smo na­pus­ti­li Polj­sku, a kao za­do­volj­šti­na pos­lu­žio nam je po­da­tak da su u fi­na­lu na kra­ju igra­le dvi­je mom­ča­di iz na­še sku­pi­ne, Špa­njol­ska i Ita­li­ja! I za raz­li­ku od bor­be­nog re­mi­ja u sku­pi­ni (1:1), sraz ovih dvi­ju mom­ča­di u fi­na­lu bio je po­put igre mač­ke s mi­šom – Špa­njol­ska je sla­vi­la s čak 4:0.

Ta­li­ja­ni te­ore­ti­ča­ri za­vje­re

– Ne­dos­ta­jao nam je ma­li ko­rak za pro­boj u dru­gi krug. Kad sad od­vr­tim film utak­mi­ce pro­tiv Špa­njol­ske, mo­gu re­ći da nam je ne­dos­ta­ja­lo ma­lo vi­še hra­bros­ti. Jer, ti­je­kom tih 90 mi­nu­ta osje­ti­li smo da ih ima­mo, ali... Ni­je bi­lo ni sre­će, Ra­ki­tić je imao kras­nu pri­li­ku, no lo­še je tu­kao gla­vom, a i su­dac je os­ta­vio svo­je pr­ste u na­šem mi­ni­mal­nom po­ra­zu pa smo na kra­ju os­ta­li “krat­ki” – pri­sje­ća se Og­njen Vu­ko­je­vić, ko­ji je bio me­đu na­šim naj­bo­ljim igra­či­ma na tom tur­ni­ru. Su­dio je Ni­je­mac Wol­f­gang Stark, pri kra­ju utak­mi­ce ni­je do­su­dio 11- erac za Hr­vat­sku na­kon pre­kr­ša­ja na Ćor­lu­ki. Za­nim­lji­vo, uoči dvo­bo­ja kal­ku­la­ci­je su go­vo­ri­le da re­mi 2:2 vo­di i Hr­vat­sku i Špa­njol­sku u če­t­vr­t­fi­na­le! Ta­li­ja­ni, ko­ji­ma je u ge­net­skom ko­du bav­lje­nje tak­vim stva­ri­ma i stva­ra­nje te­ori­ja za­vje­ra, od­mah su na­kon re­mi­ja s na­šom mom­ča­di po­sum­nja­li u po­šte­nje. Na­ime, nji­hov le­gen­dar­ni vra­tar Gi­anlu­igi Buf­fon no­vi­na­ri­ma je na­kon dvo­bo­ja s Hr­vat­skom re­kao: – Mi će­mo u zad­njem ko­lu si­gur­no po­bi­je­di­ti Ir­ce, ali bo­jim se da nam to ne­će ni­šta zna­či­ti. Na­ime, Špa­njol­ci i Hr­va­ti me­đu­sob­nim re­mi­jem 2:2 idu da­lje, bo­jim se da će to bi­ti ta­ko – svjes­no je Buf­fon uba­cio la­vi­nu sum­nje uoči od­lu­ču­ju­ćih utak­mi­ca. Ve­čer uoči i na dan utak­mi­ce u Gdanj­sku na­ši i špa­njol­ski na­vi­ja­či za­jed­no su pje­va­li, is­pi­ja­li pi­vo i naz­drav­lja­li, po­ka­zu­ju­ći jed­ni dru­gi­ma 2:2 re­zul­tat! Is­kre­no, ne bi­smo ima­li baš ni­šta pro­tiv da je ta­ko i za­vr­ši­lo, pa da i Ta­li­ja­ni jed­nom do­is­ta pos­ta­nu žr­tve, a ne, kao u ve­ći­ni slu­ča­je­va, re­ži­se­ri “za­vje­ra”! Me­đu­tim, ni­šta se od to­ga ni­je do­go­di­lo... – Zna­li smo za te kal­ku­la­ci­je, ali ni­kak­vih naz­na­ka ni­je bi­lo da bi sve to mo­glo ta­ko mi­ro­lju­bi­vo i za­vr­ši­ti. Što­vi­še, Špa­njol­ci su od-

Dre­so­ve s pr­vens­ta­va na ko­ji­ma sam bio ču­vam lju­bo­mor­no kao us­po­me­nu na pr­vu lju­bav Zna­li smo za taj sce­na­rij, ali nit­ko ni­je raz­miš­ljao o do­go­vor­nom re­mi­ju, ka­že Og­njen Vu­ko­je­vić

mah naj­a­vi­li da ih za­ni­ma sa­mo po­bje­da. Is­ti­na je da smo u pod­svi­jes­ti bi­li ma­lo op­te­re­će­ni tim kal­ku­la­ci­ja­ma, ali kad je kre­nu­la utak­mi­ca, nit­ko ni­je raz­miš­ljao o ne­kak­vom do­go­vor­nom re­mi­ju. A Buf­fo­no­vu sam iz­ja­vu shva­tio kao svjes­nu pro­vo­ka­ci­ju, kao do­dat­ni “osi­gu­rač” da se ne­ka­kav do­go­vor iz­me­đu nas i Špa­njo­la­ca ne do­go­di, ti­me je po­zor­nost jav­nos­ti još vi­še us­mje­rio na na­šu utak­mi­cu – ka­že Vu­ko­je­vić is­tak­nuv­ši:

Šti­mac za­mi­je­nio Bi­li­ća

– Oz­ra­čje u re­pre­zen­ta­ci­ji bi­lo je fe­no­me­nal­no, za­jed­niš­tvo se osje­ća­lo na sva­kom ko­ra­ku. I za­to mi je naj­vi­še žao što ni­smo na­pra­vi­li taj ko­rak vi­še. A na­kon tog Eura Sla­ven Bi­lić na­pus­tio je re­pre­zen­ta­tiv­no kor­mi­lo i oti­šao u mo­skov­ski Lo­ko­mo­tiv, nas­li­je­dio ga je Igor Šti­mac...

Ivan Ra­ki­tić imao je pri­li­ku 2012. go­di­ne u Polj­skoj ma­ti­ra­ti špa­njol­skog vra­ta­ra Ike­ra Ca­sil­la­sa za hr­vat­sko vod­stvo

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.