Svi iz­bor­ni­ko­vi lju­di iz sje­ne

Vecernji list - Hrvatska - - Euro - Srd­jan.he­bar@ve­cer­nji.net

Jed­nak broj stra­nih zah­tje­va za in­ter­v­jue sti­že za pred­sjed­ni­ka sa­ve­za Šu­ke­ra, kao i za na­še zvi­jez­de Mo­dri­ća, Ra­ki­ti­ća ili Man­džu­ki­ća Sr­đan He­bar Tko su lju­di iz sje­ne, oni ko­ji se bri­nu da Ča­či­će­vi deč­ki ima­ju, ako za­tre­ba, i pti­čjeg mli­je­ka? Eki­pa či­ja ime­na, u pra­vi­lu, jav­nost ne poz­na­je. Uš­li smo, zbog njih, u koc­kas­ti – bac­k­s­ta­ge. A tu su Pi­le, Me­ske, Mi­ljac, Ni­jem­ci, Ivo... Kre­ni­mo re­dom. Od gos­po­di­na ko­ji se zo­ve Ivo. On im je vo­zač auto­bu­sa, bez nje­ga ne­ma ni­ka­mo. Ni na­pri­jed ni na­zad. Mo­gu­će je, za one ko­ji pu­tu­ju auto­bu­si­ma, kon­kret­no Au­to­tran­som, da ih je vo­zio baš Ivo. Sim­pa­ti­čan, spre­man je za vož­nju u sva­kom tre­nut­ku. Pus­ti ti­ho ra­dio i – kre­ne. – Uvi­jek se slu­ša ra­dio, a po­seb­no za utak­mi­ce pu­šta­mo CD. Ima­mo je­dan i nje­ga pu­šta­mo uvi­jek...

Iva je bi­la bo­lja od Mo­ni­ke

Tko no­si ko­fe­re u so­bu? Igra­či sa­mi. A u so­ba­ma ih če­ka sve pri­prem­lje­no. Lu­ka Mo­drić, Ma­rio Man­džu­kić, Ivan Ra­ki­tić i druš­tvo še­ću se u pla­vim ho­tel­skim tre­nir­ka­ma s HNS-ovim gr­bom, na no­ga­ma Ni­ke­ove te­ni­si­ce, sva­ki ima ne­ko­li­ko po­lo-ma­ji­ca za šet­nju, za­tim obič­ne ma­ji­ce za u so­bu, a u or­ma­ri­ma sto­je is­pe­gla­na odi­je­la Jo­op. Tam­no­pla­va, bi­je­le ko­šu­lje, pla­ve kra­va­te i – ci­pe­le bo­je ko­nja­ka. Odi­je­la su na­mi­je­nje­na za sve­ča­nos­ti, pri­ma­nja, pu­to­va­nja... Ali pra­vo odi­je­lo je dres. A o nji­ma se bri­nu eko­no­mi. Pe­ri­li­ce rub­lja vr­te se une­do­gled.Na­kon sva­kog tre­nin­ga Željko Me­sić, Go­ran Vin­cek i Mla­den Pil­čić svu opre­mu no­se na pra­nje, a igra­či­ma u so­be dos­tav­lja­ju no­vu. – Tu smo ka­ko igra­či ne bi raz­miš­lja­li ni o če­mu dru­gom osim o za­da­ci­ma na trav­nja­ku ko­je im je za­dao iz­bor­nik Ča­čić. Tru­di­mo se mak­si­mal­no, i vi­še od to­ga, ka­ko bi se osje­ća­li li­je­po – go­vo­ri To­mis­lav Pa­cak, glas­no­go­vor­nik Sa­ve­za. Uz igra­če je i Iva Oli­va­ri, biv­ša te­ni­sa­či­ca. Bi­la je pr­va­ki­nja Ju­gos­la­vi­je do 14 go­di­na, a ekip­no i se­ni­or­ska pr­va­ki­nja. Zbog oz­lje­de zglo­ba mo­ra­la je pres­ta­ti igra­ti. Mo­ni­ka Se­leš bi­la joj je jed­na od pro­tiv­ni­ca... – Po­bi­je­di­la sam je u Ni­šu na Ku­pu je­dins­tva sa 6:0, 6:1. Ali bi­la su to ne­ka dru­ga vre­me­na – skrom­no ka­že Oli­va­ri, či­ji je po­sao tim-me­nadž­ment. U pri­je­vo­du – sve. Tko će spa­va­ti u ko­joj so­bi, što tre­ba re­pre­zen­ta­ci­ji u ho­te­lu, tko će se ka­mo i ka­da vo­zi­ti. Što tre­ba sto­žer, što igra­či. Avi­on­ske kar­te, pi­sa­nje Ue­fi, pri­ja­ve igra­ča za na­tje­ca­nja, utak­mi­ce... Pa­pi­ri. Jed­no od li­ca ko­je je svi­ma poz­na­to i ono je Jo­si­pa Ši­mu­ni­ća. No da­nas Joe ima no­ve za­dat­ke. – Mno­go nam zna­či što je tu. S ne­ki­ma je igrao, a mla­đi­ma da­je sa­vje­te – ka­žu igra­či. Me­di­cin­ska služ­ba je do­ka­za­na, is­kus­na i deč­ki­ma do­bro poz­na­ta. Go­di­na­ma su tu ci­je­nje­ni dr. Bo­ris Ne­mec i dr. Zo­ran Bah­ti­ja­re­vić, ujed­no i Ue­fin do­ping dok­tor, a za zdrav­lje igra­ča po po­tre­bi se bri­ne i dr. Saša Jan­ko­vić. Za­nim­ljiv je i dr. To­mis­lav Ma­džar, ko­ji je bio lo­gis­ti­čar u vri­je­me pred­sjed­nič­ke kam­pa­nje Ko­lin­de Gra­bar-Ki­ta­ro­vić, a pos­li­je i njen sa­vjet­nik. A svi­ma im je naj­važ­ni­je da ne­ma­ju pos­la. Da se od­ma­ra­ju. Jer to zna­či da su svi zdra­vi... A da odr­že for­mu i spri­je­če oz­lje­de, bri­nu se fi­zi­ote­ra­pe­uti Bo­jan Ra­da­no­vić, Ne­nad Kroš­njar, Nde­rim Re­džaj te dvo­ji­ca Ni­je­ma­ca – Karl Ster­nec­ker i Tho­mas Sen­newald. Za kon­di­ci­ju se bri­ne Le­onard So­vi­na, a pri­pre­me u Me­đi­mur­ju i Ro­vi­nju vo­dio je s Mi­ljen­kom Ra­kom, struč­nja­kom ko­ji se bri­ne o West Ha­mu Sla­ve­na Bi­li­ća. – Ku­har re­pre­zen­ta­ci­je je To­mi­ca Đu­kić i ku­har je ho­te­la Osijek. Sve ra­di od­lič­no, od ju­ha na­da­lje. Igra­či smi­ju jes­ti slat­ko, ali ne tor­te ili kre­mas­te ko­la­če. Ipak, na­kon utak­mi­ca ku­har ih po­čas­ti. Na ta­nju­ri­ma zna bi­ti po­ha­no me­so, pi­zza ili pom­frit, što je za no­go­me­ta­še u pra­vi­lu ne­za­mis­li­vo. No ve­čer pos­li­je utak­mi­ce ra­di­mo izu­ze­tak pa i to mo­gu po­jes­ti, za opu­šta­nje – ka­žu u re­pre­zen­ta­ci­ji.

Kod kup­ke ime ne po­ma­že

Eto, ima i ve­se­lja na sto­lu. – Re­la­tiv­no smo ma­li sa­vez, ne­ma nas pu­no, ali ra­di­mo po naj­vi­šim stan­dar­di­ma. Pa­zi­te, deč­ki su u naj­bo­ljim klu­bo­vi­ma svi­je­ta, iz Re­ala, Bar­ce­lo­ne, Ju­ven­tu­sa, In­te­ra... i svi oče­ku­ju slič­nu ra­zi­nu u re­pre­zen­ta­ci­ji – ka­že Pa­cak. Sve je li­je­po, mno­gi bi se ra­do vi­dje­li u ovom druš­tvu, no ima je­dan de­talj ko­ji bi svat­ko pre­sko­čio – kup­ka u le­du. Na­kon tre­nin­ga na­pu­ne se ve­li­ki ba­ze­ni s vo­dom, a za­tim se pu­ne koc­ka­ma le­da ko­je bi bi­le do­volj­ne za ci­je­lu ve­čer u kak­vom be­ach ba­ru. I ti ba­ze­ni ne slu­že za hla­đe­nje pi­ća. Već – igra­ča. Sva­ki mo­ra stis­nu­ti zu­be i usko­či­ti u taj ba­zen. I on­da ta­mo os­ta­ti. Du­go. Pr­vi ko­ji je usko­čio bio je Ivan Pe­ri­šić: – Mo­ra­mo, što će­mo... Je­dan po je­dan uska­ka­li su koc­kas­ti za njim. Se­kun­de i mi­nu­te tra­ju im kao sa­ti, da­ni. Ali to je već nji­hov dio pos­la, tu im po­moć­ni­ci iz­bor­ni­ka An­te Ča­či­ća vi­še ne mo­gu po­mo­ći...

Joe Ši­mu­nić da­nas sa­vje­tu­je, a do ne­dav­no je igrao s ve­ći­nom igra­ča

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.