Pr­vo vjen­ča­nje šti­će­ni­ka dr­žav­nih ins­ti­tu­ci­ja

Kris­ti­na i To­ni

Vecernji list - Hrvatska - - Front Pa­ge - Pi­še: MA­RI­NA BO­RO­VAC Sni­mio: TO­MIS­LAV MI­LE­TIĆ/ PIXSELL

Da­nas ži­ve sa­mos­tal­no u Oz­lju. Zajedno ku­ha­ju, stan odr­ža­va­ju čis­tim, Kru­no usi­sa­va, Kris­ti­na pe­re rub­lje i – baš ni­ka­da se ne sva­đa­ju

Kru­no, lju­ba­vi, do­daj mi ka­vu – za­mo­li­la ga je stid­lji­vo se os­mjeh­nuv­ši i spus­tiv­ši pogled na pod. Nje­zi­no ime je Kris­ti­na Đu­kić, sta­ra je 44 go­di­ne. Ima in­te­lek­tu­al­ne po­te­ško­će. Iz dvo­sje­da u dnev­nom bo­rav­ku u ko­jem je sje­dio po­kraj nje od­mah je po­sko­čio, pru­žio ru­ku pre­ma sto­li­ću i do­dao joj ša­li­cu. On je Kru­no Šo­šić, Kris­ti­nin je vrš­njak, i ta­ko­đer oso­ba s in­te­lek­tu­al­nim po­te­ško­ća­ma. Opet mu se os­mjeh­nu­la pa po­gle­da­la pre­ma is­cr­ta­noj i is­pi­sa- noj ma­pi na zi­du, sli­ci svog ži­vo­ta iz ko­je se iš­či­ta­va da joj je naj­ve­ća že­lja uda­ti se za svog Kru­nu. Iako joj se či­ni da je do tog da­na još ja­ko, ja­ko du­go, zvo­na na cr­k­vi sve­tog Vi­da u Oz­lju za njih će dvo­je za­zvo­ni­ti ovog pet­ka, 17. lip­nja. Kris­ti­na ili Ti­na, ka­ko je svi zo­vu, i nje­zin oda­bra­nik bit će u Hr­vat­skoj pr­vi par šti­će­ni­ka dr­žav­ne ins­ti­tu­ci­je ko­ji je svo­ju lju­bav okru­nio bra­kom.

Ne mo­gu do­če­ka­ti pe­tak

Sve do pri­je go­di­nu i pol ži­vje­li su u Ja­ško­vu, u do­mu za oso­be s in­te­lek­tu­al­nim ošte­će­nji­ma, gdje su se 1991. go­di­ne i upoz­na­li. Od je­se­ni 2014. sku­pa su u sta­nu u Oz­lju, tri su mje­se­ca ima­li po­moć asis­ten­ta, a od ta­da su sa­mos­tal­ni, uz mi­ni­mal­nu po­moć Cen­tra. Zajedno od­la­ze u tr­go­vi­nu po na­mir­ni­ce, ras­po­la­žu nov­cem, ku­ha­ju, bes­pri­je­kor­no čis­tim i ured­nim odr­ža­va­ju svoj stan. Kru­no usi­sa­va, Ti­na pe­re po­do­ve, stav­lja rub­lje u pe­ri­li­cu... Baš se ni­ka­da ne sva­đa­ju. Ona ku­ha, on pe­re su­đe: – Sve vo­li­mo jesti, i va­ri­va. Ru­ča­mo kad ho­će­mo, a ne kao u do­mu kad smo mo­ra­li, bi­li tad glad­ni ili ne – ka­že Ti­na. Po­hva­lit će se ona i da zna na­pra­vi­ti krem­š­ni­te, fri­tu­le i pa­la­čin­ke, a ka­da pe­če ki­fli­ce, Kru­no ih va­di iz peć­ni­ce jer ona to zbog lo­še ko­or­di­na­ci­je po­kre­ta ne mo­že. – Ba­ka me na­uči­la sve­mu što znam – go­vo­ri. Ti­na je u Ja­ško­vo doš­la kad je ima­la 20 go­di­na. Kru­no je kao de­se­to­go­diš­njak smje­šten naj­pri­je u obliž­nji Zor­ko­vac, pr­vi dom u Hr­vat­skoj ko­ji je pri­je dvi­je go­di­ne, ka da­je za­po­čet pos­tu­pak d eins­ti­tu­ci­ona­li­za­ci­je u Hr­vat­skoj, za­tvo­rio svo­ja vra­ta i šti­će­ni­ci­ma po­nu­dio druk­či­ji, kva­li­tet­ni­ji na­čin ži­vo­ta. Za­tim je i on do­šao u Ja­ško­vo gdje je upoz­nao i za­vo­lio Ti­nu pred ko­ju je la­ni klek­nuo i pi­tao ju ho­će li ga uze­ti. Od­go­vo­ri­la mu je da ga vo­li i da ho­će. Nji­ho­vu lju­bav i že­lju da zajedno ži­ve još su odav­no spoz­na­li bri­ž­lji­vi za­pos­le­ni­ci Cen­tra za re­ha­bi­li­ta­ci­ju Ozalj. Ti­ni je odu­ze­ta

pos­lov­na spo­sob­nost i mo­ra­li su od su­da tra­ži­ti do­zvo­lu za brak na či­ji spo­men mla­den­ka sa­mo ve­se­lo zap­lješ­će ru­ka­ma. – Ne mo­gu do­če­ka­ti – ka­že dok se po­la­ko pe­nje­mo uz stu­be ko­je vo­de do nji­ho­va sta­na ne­da­le­ko od sta­rog gra­da Oz­lja, gdje će bi­ti svad­be­na sve­ča­nost. Iako Ti­na ne mo­že ni­ka­mo bez Kru­ni­ne po­mo­ći pa je on pri­dr­ža­va is­pod ru­ke dok ho­da, obo­je no­se klju­če­ve svog do­ma oko vra­ta. Kru­no pre­gle­da­va po­štan­ski san­du­čić i na­lju­ti se kad u nje­mu na­đe ra­ču­ne. Ali zna da ih mo­ra pla­ti­ti i da on i Ti­na mo­ra­ju svo­jih 2400 ku­na ras­teg­nu­ti na cijeli mje­sec. Bu­du­ći mla­den­ci do­bro se sla­žu sa su­sje­di­ma i sa­vr­še­no su se uk­lo­pi­li u no­vu ži­vot­nu sre­di­nu. U Ja­ško­vo, ili ne­ku dru­gu us­ta­no­vu tog ti­pa, ne že­le vi­še ni­ka­da ići. Ti­na i Kru­no su pri­mjer us­pješ­no pro­ve­de­ne de­ins­ti­tu­ci­ona­li­za­ci­je o ko­joj se du­go go­vo­ri­lo, a pri­je dvi­je go­di­ne upra­vo u Kar­lo­vač­koj žu­pa­ni­ji na­pra­vi­li su se pr­vi kon- kret­ni ko­ra­ci. Go­di­nu na­kon Zor­kov­ca i sta­ra ku­ri­ja u Ja­ško­vu za šti­će­ni­ke je za­tvo­ri­la vra­ta. Smje­šte­ni su u stam­be­nu za­jed­ni­cu i Cen­tar za re­ha­bi­li­ta­ci­ju Ozalj pre­tvo­ren je u pr­vi u Hr­vat­skoj Cen­tar za pru­ža­nje us­lu­ga u za­jed­ni­ci.

Du­ga bi­je­la vjen­ča­ni­ca

Rav­na­te­lji­ca Di­ja­na Bo­ro­vić- Ga­lo­vić ka­že da je iz­nim­no za­do­volj­na pos­tig­nu­tim re­zul­ta­ti­ma de­ins­ti­tu­ci­ona­li­za­ci­je. Ovih da­na rav­na­te­lji­ca je, baš kao i nje­zi­ne ko­le­gi­ce Bran­ka No­vo­sel i Ljer­ka La­di­ka, za­okup­lje­na pri­pre­ma­ma Ti­ni­na i Kru­ni­na vjen­ča­nja, zbog če­ga go­to­vo sva­kod­nev­no od­la­ze u Karlo­vac gdje se za Ti­nu ši­va du­ga bi­je­la vjen­ča­ni­ca, baš onak­va kak­vu je po­že­lje­la. Mla­den­ci su oda­bra­li po­ziv­ni­ce, na re­du je pr­ste­nje. Bi­je­le ci­pe­le za vjen­ča­nje ko­je je ku­pi­la Ti­na je da­la da se još do­dat­no ukra­se. Kru­no ima novo odi­je­lo, ko­šu­lju i kra­va­tu, i on je ku­pio ci­pe­le, sa­mo ga ma­lo za­bri­nja­va tan­ki pot­plat jer se bo­ji da će se u nji­ma po­s­kli- znu­ti na sni­je­gu. Taj mu se par obu­će valj­da to­li­ko svi­đa da ga mis­li no­si­ti sve vri­je­me, pa i ka­da čis­ti sni­jeg, je­dan od pos­lo­va ko­je vo­li ra­di­ti. – Vo­lim ka­la­ti dr­va, ko­si­ti, hra­ni­ti svi­nje, vrt šti­ha­ti... – na­bra­ja Kru­no pa nam po­ka­zu­je u pla­vo obo­je­nu ogra­du na bal­ko­nu i uz stu­be do ula­za u stan. – Ku­pio sam bo­ju i sam ih po­far­bao – po­no­san je. Ne­dav­no je u po­ljo­pri­vred­noj lje­kar­ni u Oz­lju na­ru­čio tač­ke. Sva­ki je dan na­zi­vao dok ko­nač­no ni­su sti­gle. Tač­ke mu tre­ba­ju, objaš­nja­va, za vo­zi­ti dr­va na ko­ja se on i Ti­na ti­je­kom zi­me gri­ju. – Kru­no, do­bi­li smo gra­đe­vin­ske do­zvo­le za svinj­ce – oba­vje­šta­va ga Di­ja­na Bo­ro­vić-Ga­lo­vić. Na­ime, biv­ši sta­nov­ni­ci ku­ri­je u Ja­ško­vu sa­da ona­mo od­la­ze ra­di­ti. Kru­no je je­dan od njih. – Au­to­bu­som do­la­ze i od­la­ze na po­sao. Baš kao što su ne­ka­da gle­da­li nas ka­ko na­kon rad­nog da­na

nas­ta­vak na slje­de­ćoj stra­ni­ci >>

Ti­ni­no i Kru­ni­no vjen­ča­nje pri­pre­ma­ju rav­na­te­lji­ca Cen­tra Di­ja­na Bo­ro­vić Ga­lo­vić (des­no), ku­ma Bran­ka No­vo­sel i Ljer­ka La­di­ka

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.