Zdrav­ko Ma­rić

‘Bio bi bo­lji od Ore­ško­vi­ća, ali ni on ne­ma po­li­tič­ki le­gi­ti­mi­tet da vo­di zem­lju’

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Piše: LJU­BI­CA GA­TA­RIĆ

Sje­da­na­est go­di­na do­bio je auto u Ve­čer­nja­ko­voj na­grad­noj igri, kao stu­dent iz ša­le je na te­le­fon­skoj se­kre­ta­ri­ci sni­mio po­ru­ku: “Ha­lo, do­bi­li ste stan bu­du­ćeg mi­nis­tra fi­nan­ci­ja”, a na pra­gu če­tr­de­se­te go­di­ne smi­je­ši mu se i pre­mi­jer­sko mjes­to. U ovim uvje­ti­ma to si­gur­no ne bi bio po­sao iz sno­va, no kad bi se slu­čaj­no do­go­vo­ri­la ne­ka no­va ko­ali­ci­ja, pro­ma­tra­či sa stra­ne da­ju mu ne­što vi­še šan­si ne­go što ih je imao Ore­ško­vić. Prem­da on top o svo­joj vo­ka­ci­ji ni­je, tri­de­set de­ve­to­go­diš­nji Zdrav­ko Ma­rić je­dan je od ri­jet­kih po­li­ti­ča­ra ko­ji bi bio pri­hvat- ljiv lju­tim po­li­tič­kim pro­tiv­ni­ci­ma. Smi­ren je, ne od­bi­ja lju­de od se­be, ne za­li­je­će se, ima is­kus­tva u javnim pos­lo­vi­ma, no ma­na mu je kao i Ore­ško­vi­ću što ni­je pro­šao iz­bor­no si­to i re­še­to pa ne­ma po­li­tič­ki le­gi­ti­mi­tet. Te­ško je na­ći ijed­nu Ma­ri­će­vu po­li­tič­ku obo­je­nu iz­ja­vu, ni­je član HDZ-a, a lju­di ko­ji ga zna­ju bo­lje ka­žu da svje­to­na­zor­ski pri­pa­da po­li­tič­kom cen­tru. Stu­dij eko­no­mi­je bio je nje­gov ži­vot­ni iz­bor, a ula­zak u po­li­ti­ku re­zul­tat sple­ta okol­nos­ti. Sek­tor ma­kro­eko­nom­skih ana­li­za i pla­ni­ra­nja ko­ji se na­la­zi unu­tar Mi­nis­tar­stva fi­nan­ci­ja uvi­jek je bio re­zer­vi­ran za lju­de od stru­ke, eko­no­mis­te ko­ji se sna­la­ze s broj­ka­ma i je­dan ta­kav 2006. go­di­ne tre­bao je ta­daš­njem mi­nis­tru fi­nan­ci­ja Iva­nu Šu­ke­ru. Eko­nom­ski je ins­ti­tut go­di­na­ma ra­sad­nik ka­dro­va za jav­ne fi­nan­ci­je pa je na pre­po­ru­ku sta­ri­jeg ko­le­ge Želj­ka Lo­vrin­če­vi­ća 2006. go­di­ne to mjes­to po­nu­đe­no per­s­pek­tiv­nom asis­ten­tu

Zdrav­ku Ma­ri­ću. Nje­go­va ka­ri­je­ra ide sa­mo uz­laz­no, kao je­dan od stu­de­na­ta ge­ne­ra­ci­je iz­a­bran je za asis­ten­ta na Eko­nom­skom ins­ti­tu­tu gdje je pro­veo pet go­di­na. Pr­ve dvi­je go­di­ne u jav­noj služ­bi ba­vio se ma­kro­eko­nom­skim ana­li­za­ma i pre­go­vo­ri­ma s EU. Za to vri­je­me je dok­to­ri­rao, a os­tva­rio mu se i san da ne­ko vri­je­me stu­di­ra na pres­tiž­nom Har­var­du, gdje je pro­šao ubr­za­nu edu­ka­ci­ju o uprav­lja­nju javnim fi­nan­ci­ja­ma. Kad je HDZ dru­gi put za­re­dom osvo­jio vlast, Ma­rić je pro­mak­nut na mjes­to dr­žav­nog taj­ni­ka – što je bi­la dru­ga naj­važ­ni­ja po­zi­ci­ja u re­so­ru fi­nan­ci­ja. Pa­ra­lel­no s jav­nom ka­ri­je­rom Ma­rić ni­je za­pos­tav­ljao ni aka­dem­sku te je po­vre­me­ni pre­da­vač na Za­gre­bač­koj ško­li eko­no­mi­je i me­nadž­men­ta te International Gra­du­ate Bu­si­ness Sc­ho­ol u Za­gre­bu. Na­kon što je HDZ iz­gu­bio iz­bo­re, Slav­ko Linić mu je po­nu­dio da os­ta­ne ra­di­ti u Mi­nis­tar­stvu, no on se za­hva­lio i za­pos­lio se u Agro­ko­ru, gdje je pos­tao pr­vi To­do­ri­ćev ope­ra­ti­vac za od­no­se s inves­ti­to­ri­ma i me­đu­na­rod­no fi­nan­ci­ra­nje. Umjes­to prodaje dr­žav­nih obvez­ni­ca, Ma­rić se u Agro­ko­ru ba­vio pro­da­jom obvez­ni­ca naj­ve­će hr­vat­ske kom­pa­ni­je i op­će­ni­to uvje­ti­ma fi­nan­ci­ra­nja te tvrt­ke. Imo­vin­ska kar­ti­ca ot­kri­va da je mi­nis­tar si­tu­iran čo­vjek s pri­ma­nji­ma ko­ja mu omo­gu­ću­ju da ot­pla­ću­je kre­di­te za dva sta­na, ali i so­lid­nom za­li­hom u obli­ku di­oni­ca i šted­nje, na ko­je se mo­že gle­da­ti kao na do­bar za­log nje­go­ve neo­vis­nos­ti, na­đe li se u po­zi­ci­ji da se za­hva­li na po­li­tič­kim funk­ci­ja­ma i ka­ri­je­ru us­mje­ri u dru­gom prav­cu.

EK ga na­hva­lio

Ma­ri­ćev po­vra­tak u Mi­nis­tar­stvo fi­nan­ci­ja bio je je­dan od bo­ljih po­te­za To­mis­la­va Ka­ra­mar­ka jer je is­kus­ni mi­nis­tar pos­tao naj­č­vr­š­ća ka­ri­ka u ne­funk­ci­onal­noj i nes­ta­bil­noj Vla­di. Pret­hod­no je is­kus­tvo Ma­ri­ću omo­gu­ći­lo da u krat­kom ro­ku pri­pre­mi pro­ra­čun, a li­je­po je upa­ki­rao i re­for­m­ski plan Vla­de, pa ga je Europ­ska ko­mi­si­ja na­hva­li­la na sva zvo­na. Sve što je tre­ba­lo odra­di­ti pre­ma va­ni uči­nio je bes­pri­je­kor­no, no za­to su se pro­ce­si kod ku­će odvi­ja­li u po­sve dru­gom smje­ru i Hr­vat­sku su tre­nu­tač­no po­zi­ci­oni­ra­li kao nes­ta­bil­nu zem­lju. Tra­uma­ti­zi­ran ko­nver­zi­jom, kom­ple­tan fi­nan­cij­ski sek­tor do­če­kao je Ma­ri­ća ra­ši­re­nih ru­ku ko­je ni da­nas ne skup­lja­ju iako su od Ore­ško­vi­će­ve Vla­de di­gli ru­ke i oni ko­ji su ga do­ve­li. O Ma­ri­ću li­je­po go­vo­re i SDP-ov­ci, pa i Bo­ris La­lo­vac ko­ji je u vri­je­me ko­ali­cij­skih pre­go­vo- ra jav­no go­vo­rio da Ma­rić je­di­ni od svih ko­ji su bi­li u igri za mi­nis­tra ne tre­ba uho­da­va­nje i mo­že od­mah uprav­lja­ti re­so­rom. – Zdrav­ko Ma­rić po svom ka­rak­te­ru ima do­bru oso­bi­nu. On dje­lu­je in­te­gra­tiv­no, a ne od­bi­ja­ju­će. U sva­kom slu­ča­ju on bi bio bo­lji pre­mi­jer od Ti­ho­mi­ra Ore­ško­vi­ća jer poz­na­je kon­tekst, ra­zu­mi­je druš­tvo u ko­je­mu se na­la­zi i ima is­kus­tvo u ob­na­ša­nju jav­ne funk­ci­je – ka­že Želj­ko Lo­vrin­če­vić, Ma­ri­ćev men­tor dok je bio asis­tent na Eko­nom­skom ins­ti­tu­tu. No to što je net­ko di­van, kra­san i stru­čan ne zna­či da ti­me stje­če po­li­tič­ki le­gi­ti­mi­tet da vo­di zem­lju.

Di­je­te sla­von­skih rav­ni­ca

– Po­li­tič­ki le­gi­ti­mi­tet je minus Ti­ho­mi­ru Ore­ško­vi­ću kao što bi bio minus i za Zdrav­ka Ma­ri­ća, prem­da Zdrav­ko ima ve­će šan­se i pre­dis­po­zi­ci­je da us­pi­je – vje­ru­je Želj­ko Lo­vrin­če­vić. Mo­gu­ći man­da­tar i naj­mla­đi hr­vat­ski pre­mi­jer di­je­te je sla­von­skih rav­ni­ca, obo­je nje­go­vih ro­di­te­lja ra­di­lo je u sla­von­sko- brod­skom me­ta­lur­škom di­vu Đu­ro Đa­ko­vić. On sam ka­že da je imao kras­no dje­tinj­stvo obi­lje­že­no odras­ta­njem uz dvi­je briž­ne sta­ri­je ses­tre i mnoš­tvo pri­ja­te­lja. Ko­šar­ka mu je bi­la pr­va sport­ska lju­bav i, prem­da ne­ma ko­šar­ka­ški stas, bez pro­ble­ma je za­bi­jao tri­ce. U svo­jim ti­nej­džer­skim go­di­na­ma ni­je od­mje­ra­vao ko­šar­ka­ška umi­je­ća s Bo­ri­som La­lov­cem, ali za­peo je za oko če­ti­ri go­di­ne sta­ri­jem ko­šar­ka­škom su­cu Ar­se­nu Ba­uku ko­ji hva­li nje­go­vo umi­je­će. Čes­to ga se mo­že vi­dje­ti na te­ni­skim te­re­ni­ma, ali i na uobi­ča­je­nim za­gre­bač­kim džo­ging-ru­ta­ma. Sport­ski karakter i iz­dr­ž­lji­vost si­gur­no su do­bra pre­dis­po­zi­ci­ja za po­li­ti­ča­ra, no Ma­ri­ća smo do­sad mo­gli vi­dje­ti sa­mo u ulo­zi Vla­di­na pre­go­va­ra­ča sa sin­di­ka­ti­ma i inves­ti­to­ri­ma, ali ne i čo­vje­ka ko­ji se ba­vi po­li­tič­kim stran­ka­ma. Ljubo Jurčić, eko­no­mist s po­li­tič­kim is­kus­tvom iza se­be, ka­že da ni­je si­gu­ran da bi Ma­rić imao ‘že­lu­dac’ za sve što bi mu do­ni­je­la pre­mi­jer­ska ti­tu­la. – Vla­da je po­li­tič­ko ti­je­lo i funk­ci­oni­ra pre­ma od­no­si­ma mo­ći. Ka­ko god da se Vla­da even­tu­al­no pres­lo­ži, ona bi ima­la opo­zi­ci­ju unu­tar se­be i ne bi mo­gla od­lu­či­va­ti. Umjes­to jed­nog, do­bi­li bi­smo pet mos­to­va i eki­pu ko­ja bi iz­gle­da­la kao gru­pa dje­ce ko­ja ni­je za­do­volj­na do­bi­ve­nim igrač­ka­ma – ko­men­ti­ra Jurčić. On ka­že da je Ma­rić svje­tlos­ne go­di­ne is­pred Ore­ško­vi­ća jer ra­zu­mi­je po­li­tič­ku si­tu­aci­ju, zna što se do­ga­đa u zem­lji, ali ni­je si­gu­ran da bi pos­ti­gao dru­ga­či­ji re­zul­tat. – Kad sam bio mi­nis­tar u Ra­ča­no­voj Vla­di, ni­sam se smio mi­je­ša­ti ni u fi­skal­nu ni u mo­ne­tar­nu po­li­ti­ku, a bio sam pro­fe­sor za sve njih. Imao sam is­kus­tva pa sam se fo­ku­si­rao na ne­ko­li­ko pro­je­ka­ta od ko­jih su svi bje­ža­li i tu sam na­pra­vio po­ma­ke. Ma­rić je naj­bo­lji mi­nis­tar u ovoj Vla­di, on svoj po­sao mo­že odra­đi­va­ti po pra­vi­li­ma stru­ke i pa­zi­ti da se kroz pro­ra­čun ne na­ne­se eko­nom­ska šte­ta, no po­zi­ci­ja pre­mi­je­ra tra­ži dru­ge oso­bi­ne. I dru­ge su zem­lje pro­la­zi­le kroz raz­dob­lje nes­ta­bil­nos­ti i čes­te pro­mje­ne Vla­da, po­vi­jes­ne okol­nos­ti idu u tom smje­ru i za­to se ne tre­ba bo­ja­ti no­vih iz­bo­ra – is­ti­če Jurčić. Vla­da je naj­a­vi­la da će ove go­di­ne do­ni­je­ti za­kon o po­re­zu na ne­kret­ni­ne, pro­mi­je­ni­ti pro­pi­se iz mi­ro­vin­skog osi­gu­ra­nja, ali i kre­nu­ti u sre­đi­va­nje jav­nog sek­to­ra. Ni­šta od to­ga ni­je mo­gu­će pro­ves­ti bez snaž­ne po­dr­ške u par­la­men­tu, pa i ja­kih stra­nač­kih lju­di. – Svi zna­mo ko­li­ko je Slav­ko Linić bio sna­žan i utje­ca­jan unu­tar SDP-a, ali svejedno ni on ni­je us­pio slo­mi­ti ot­por pro­tiv po­re­za na ne­kret­ni­ne i mo­ra­li smo odus­ta­ti. Teh­nič­ki, na­ša je Vla­da pri­pre­mi­la ne­ko­li­ko važ­nih pro­je­ka­ta kao što su mo­ne­ti­za­ci­ja auto­ces­ta ili out­so­ur­cing, ali oni su za­us­tav­lje­ni jer po­li­tič­ki ni­su proš­li. Ta­ko bi bi­lo i Ma­ri­ću, ko­li­ko god on do­bar bio, bez po­li­tič­ke po­dr­ške ne­će mo­ći ni­šta. Sa­bor sa­mo se­be gle­da – ko­men­ti­ra Bo­ris La­lo­vac, biv­ši mi­nis­tar fi­nan­ci­ja, što bi se even­tu­al­nom pre­mi­je­ru Zdrav­ku Ma­ri­ću mo­glo na­ći na pu­tu.

Šu­ti o kom­bi­na­to­ri­ka­ma

No­va na­da hr­vat­ske po­li­tič­ke sce­ne na sve je po­li­tič­ke kom­bi­na­to­ri­ke os­ta­la glu­ha. Za raz­li­ku od re­gi­onal­nog mi­nis­tra To­lu­ši­ća ko­ji je k’o iz to­pa is­pa­lio da bi ra­do pri­hva­tio tak­vu po­nu­du, ili Do­ma­go­ja Iva­na Mi­lo­še­vi­ća ko­ji ne ski­da os­mjeh s li­ca ot­ka­ko se u ve­li­kom sti­lu vra­tio u po­li­tič­ku or­bi­tu, Zdrav­ko Ma­rić je šu­tio o svim tak­vim kom­bi­na­to­ri­ka­ma. Do­la­ze mu rej­ting-agen­ci­je, vje­ro­jat­no ni sam ne zna ko­ju će im pri­ču po­ku­ša­ti pro­da­ti. Da je sve bi­lo po pla­nu, Ma­rić je ovih da­na tre­bao od­go­va­ra­ti na pi­ta­nja o po­rez­noj re­for­mi ko­ja se pri­pre­ma da­le­ko od oči­ju jav­nos­ti, va­ga­ti kad će mak­nu­ti sto­pu po­re­za od 40 pos­to i je li baš sad pravo vri­je­me da uda­ri­mo po ne­kret­ni­na­ma, pa ma­kar i u ne­kom bla­gom obli­ku. Jed­no je si­gur­no, Ma­ri­ća pra­ti sre­ća! Auto­mo­bil ko­ji je do­bio na Ve­čer­nja­ko­voj na­grad­noj igri pri­pao je ocu, dok je nje­mu za utje­hu sti­gao bi­cikl. Je­da­na­es­to­go­diš­nja­ku vi­še od to­ga ni­je ni tre­ba­lo. Ne pos­ta­ne li pre­mi­jer...

Zdrav­ko Ma­rić Za raz­li­ku od To­lu­ši­ća ko­ji je od­mah re­kao da bi pri­hva­tio mjes­to pre­mi­je­ra ili Do­ma­go­ja Mi­lo­še­vi­ća ko­me ne spa­da osmi­jeh s li­ca, Ma­rić je šu­tio

Pri­mo­pre­da­ja Mi­la­no­vi­ćev mi­nis­tar Bo­ris La­lo­vac hva­lio je Ma­ri­ća da mo­že od­mah uprav­lja­ti re­so­rom Ma­rić je naj­č­vr­š­ća ka­ri­ka u ne­funk­ci­onal­noj i nes­ta­bil­noj Vla­di

Mla­di sreć­ko­vić S 11 go­di­na osvo­jio je auto u Ve­čer­nja­ko­voj na­grad­noj igri ko­ji je vo­zio otac, a on je do­bio bi­cikl

Ma­rić i Emil Te­des­c­hi Za­jed­no na okru­glom sto­lu “Hr­vat­ski po­kre­ta­či ras­ta” pri­je dvi­je go­di­ne

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.