Aya­an Hir­si Ali

Ra­di­kal­ni is­lam ne mo­že se po­ra­zi­ti oruž­jem, tre­ba mu mi­je­nja­ti dok­tri­nu

Vecernji list - Hrvatska - - Feljton - Raz­go­va­ra­la: NA­TA­ŠA VLAŠIĆ SMREKAR

Au­to­ri­ca so­mal­skog po­dri­je­tla, da­nas pro­fe­so­ri­ca na ame­rič­kom Har­var­du i jed­na od kri­ti­čar­ki is­la­ma u svi­je­tu go­vo­ri o svo­joj no­voj knji­zi u ko­joj ar­gu­men­ti­ra za­što sma­tra da je nuž­na sve­obu­hvat­nu re­for­ma re­li­gi­je u či­jem je du­hu od­go­je­na

UHr­vat­skoj je upra­vo iz­aš­la no­va knji­ga Aya­an Hir­si Ali “He­ret­ki­nja: Za­što je is­la­mu smjes­ta nuž­na re­for­ma”. U svom sti­lu, bez uvi­ja­nja, au­to­ri­ca so­mal­skog po­dri­je­tla, da­nas pro­fe­so­ri­ca na ame­rič­kom Har­var­du i jed­na od naj­poz­na­ti­jih kri­ti­čar­ki is­la­ma u svi­je­tu, ar­gu­men­ti­ra za­što sve­obu­hvat­nu re­for­ma­ci­ju re­li­gi­je u či­jem je du­hu od­go­je­na vi­di kao je­di­ni na­čin da se okon­ča po­li­tič­ko na­si­lje po­ve­za­no s mus­li­ma­ni­ma, te­ro­ri­zam, sek­ta­ško ra­to­va­nje, ali i na­si­lje nad že­na­ma i ma­nji­na­ma. He­ret­ki­nju je, u pri­je­vo­du De­ana Tr­da­ka, obja­vi­la Nak­la­da Lje­vak, ko­ja je iz­da­la i slav­nu Ne­vjer­ni­cu, auto­bi­ogra­fi­ju u ko­joj je Aya­an Hir­si Ali opi­sa­la svoj put od so­mal­skog se­la do ni­zo­zem­skog azi­la ka­mo je po­bje­gla od do­go­vo­re­nog bra­ka. Ve­čer­nji list ne­dav­no je obja­vio nje­zin čla­nak o use­lja­va­nju mus­li­ma­na u Eu­ro­pu. Raz­go­va­ra­le smo o re­for­ma­ci­ji is­la­ma, ali i ri­zi­ci­ma u ko­je je do­vo­de nje­zi­ni be­skom­pro­mis­ni sta­vo­vi.

Ko­je su te­melj­ne ide­je va­še re­for­me is­la­ma?

Pr­vo, sve­ta knji­ga Ku­ran i pro­rok Mu­ha­med. Bes­po­go­vor­no što­va­nje Pro­ro­ka i nje­go­ve knji­ge pr­va je stvar ko­ju tre­ba re­for­mi­ra­ti. Dru­go, op­se­siv­na po­sve­će­nost ži­vo­tu na­kon smr­ti. Smrt je je­di­no važ­na jer vo­di pre­ma na­gra­di ko­ja se zo­ve vječni ži­vot. U os­no­vi to is­lam či­ni kul­tom smr­ti. Tre­će je še­ri­jat­ski za­kon. Že­lja je mno­gih mus­li­ma­na ne sa­mo da ži­ve pre­ma tom za­ko­nu ne­go i da ga na­met­nu os­tat­ku svi­je­ta. Če­t­vr­to je kon­cept za­po­vi­je­da­nja što je is­prav­no i kon­cept za­bra­nji­va­nja po­greš­nog. To je vr­lo učin­ko­vit na­čin ušut­ki­va­nja ne­is­to­miš­lje­ni­ka, ne­poz­nat iz­van is­la­ma. Oba­ve­za je mus­li­ma­na na­tje­ra­ti dru­ge mus­li­ma­ne da strik­t­no pri­mje­nju­ju is­lam­ski za­kon. Oni ko­ji ga naj­rev­ni­je pri­mje­nju­ju pro­na­la­ze u nje­mu is­pri­ke ne sa­mo da na­me­ću već i da pri­je­te, tu­ku i ubi­ja­ju. Pe­to je kon­cept dži­ha­da.

Tvr­di­te da ni­je pa­met­no ne do­vo­di­ti u ve­zu is­la­mis­tič­ki te­ro­ri­zam i is­lam kao dok­tri­nu. Tvr­di­te da te­ro­ris­tič­ke na­pa­de vo­di ide­olo­gi­ja ugra­đe­na u is­lam. No je li va­še vi­đe­nje is­la­ma sa­mo jed­na od mo­gu­ćih in­ter­pre­ta­ci­ja?

U svo­joj knji­zi raz­li­ku­jem is­lam kao dok­tri­nu i mus­li­ma­ne kao vjer­ni­ke. Pos­to­je mi­li­ju­ni mus­li­ma­na ko­ji ne že­le bi­ti na­sil­ni i ko­ji ne pri­mje­nju­ju sve pos­tav­ke ko­je is­lam nu­di. Ali dok­tri­na is­la­ma, kak­va je da­nas, ne­re­for­mi­ra­na, ni­je mi­ro­lju­bi­va, to ni­je re­li­gi­ja mi­ra. To je dok­tri­na po­nav­lja­ju­ćeg, vječ­nog na­si­lja.

I to je za­pi­sa­no u Ku­ra­nu?

To je za­pi­sa­no u Ku­ra­nu. To je na­s­lje­đe pro­ro­ka Mu­ha­me­da. A svi su­ni­ti i ve­ći­na ši­ji­ta od­bi­ja­ju pre­is­pi­ta­ti Ku­ran i pre­is­pi­ta­ti što tvr­di Mu­ha­med. Is­lam ni­je pro­šao pro­ces re­for­mi­ra­nja i pro­s­vje­ti­telj­stva. Ne sa­mo de­se­ci ili sto­ti­ne već sto­ti­ne mi­li­ju­na mus­li­ma­na mo­ra­ju do­ni­je­ti svjes­nu od­lu­ku da se su­oče, ras­pra­ve i de­fi­ni­tiv­no od­ba­ce na­sil­ne ele­men­te u svo­joj re­li­gi­ji.

Tvr­di­te da i da­nas, go­to­vo kao u sred­njem vi­je­ku, pos­to­ji kri­vo­vje­rje, sa­mo što se ono zo­ve “go­vor mrž­nje”. Ko­li­ko je to kri­vo­vje­rje na Za­pa­du opas­no?

Za me­ne je Za­pad, slo­bod­ni Za­pad, mjes­to gdje vri­je­de fun­da­men­tal­ni prin­ci­pi slo­bod­nog druš­tva: slo­bo­da go­vo­ra, slo­bo­da vje­ro­is­po­vi­jes­ti, slo­bo­da miš­lje­nja, slo­bo­da ti­ska, slo­bod­na raz­mje­na ide­ja na plat­for­mi ko­ja po­dra­zu­mi­je­va da se ne bo­ji­te za svoj ži­vot, da se ne bo­ji­te da će vas pro­go­ni­ti, da će­te iz­gu­bi­ti po­sao ili išta slič­no. Da­nas, me­đu­tim, mo­ra­te ra­ču­na­ti na “go­vor mrž­nje”. Uz­mi­mo na pri­mjer tur­skog pred­sjed­ni­ka Er­do­ga­na. On i dru­gi pred­stav­ni­ci Or­ga­ni­za­ci­je is­lam­ske su­rad­nje že­le pro­gla­si­li sva­ku kri­ti­ku is­la­ma “go­vo­rom mrž­nje”, čak i ako je ta kri­ti­ka is­prav­na. Go­vor mrž­nje je sa­mo eufe­mi­zam za cen­zu­ru. A cen­zu­ra je jed­no­s­mjer­na uli­ca. No go­vor mrž­nje od­no­si se sa­mo na is­lam. Vi mo­že­te re­ći bi­lo što o kr­š­ćans­tvu, ži­dov­s­tvu, bu­diz­mu, šin­to­iz­mu, ate­iz­mu, ko­mu­niz­mu, li­be­ra­liz­mu, ka­pi­ta­liz­mu... Sve su ide­je otvo­re­ne za di­sku­si­ju i kri­ti­ku, osim is­la­ma. Na to se svo­di “go­vor mrž­nje”.

Ušut­ki­va­li su vas, or­ga­ni­za­ci­je po­put CAIR-a po­ku­ša­va­le su spri­je­či­ti da slo­bod­no go­vo­ri­te, po­go­to­vo na sve­uči­li­šti­ma. Tvr­di­li su da nis­te do­volj­no stručni jer nis­te is­lam­ska struč­nja­ki­nja. Je­su li vas di­je­lom us­pje­li iz­gu­ra­ti iz ame­rič­ke jav­nos­ti?

Ne, ni­su me us­pje­li iz­gu­ra­ti. Ne ka­žem da ne po­ku­ša­va­ju, da ni­su po­ku­ša­va­li i da ne nas­tav­lja­ju po- ku­ša­va­ti, ali ni­su us­pje­li u to­me. Mis­lim da je raz­log taj što je kul­tur­no nas­li­je­đe Sje­di­nje­nih Dr­ža­va slo­bo­da go­vo­ra, pr­vi aman­d­man ame­rič­kog us­ta­va go­vo­ri o slo­bo­di go­vo­ra.

Za raz­li­ku od mno­gih, ne sma­tra­te da je glav­ni uz­rok po­ras­ta is­lam­skog ek­s­tre­miz­ma za­pad­na vanj­ska po­li­ti­ka pre­ma mus­li­man­skim zem­lja­ma? Sma­tra­te da voj­na sred­stva ni­su do­volj­na da bi se po­ra­zi­li dži­ha­dis­ti?

Voj­na sred­stva već ko­ris­ti­mo. To stal­no go­vo­rim. Bo­ri­mo se pro­tiv ISIL-a na boj­nom po­lju, bo­ri­mo se pro­tiv Al- Qa’ide na voj­nom pla­nu. Sva­ki dan iz­lo­že­ni smo po­ku­ša­ji­ma te­ro­ris­tič­kih na­pa­da u Eu­ro­pi, naj­češ­će se te po­ku­ša­je us­pi­je spri­je­či­ti, ali po­ne­kad i ne, kao u slu­ča­ju dva­ju na­pa­da u Pa­ri­zu i jed­nog u Bruxel­le­su. I broj­nih dru­gih. Mo­že­te sa­mo za­mis­li­ti ko­li­či­nu osi­gu­ra­nja ko­je je sad skup­lje­no za Eu­rop­sko pr­vens­tvo u no­go­me­tu u Pa­ri­zu, u Fran­cu­skoj. Zna­či, mi ko­ris­ti­mo voj­na sred­stva, mi ko­ris­ti­mo po­li­ci­ju, ali ne bo­ri­mo se na po­lju ide­ja. Ne go­vo­ri­mo di­rek­t­no sr­ci­ma i umo­vi­ma mus­li­ma­na i ne us­pi­je­va­mo ih uvje­ri­ti za­što tre­ba pro­mi­je­ni­ti pet glav­nih upo­ri­šta nji­ho­ve re­li­gi­je. Ako inves­ti­ra­te vi­še u ži­vot na­kon smr­ti, kre­irat će­te kult ili kul­tu­ru ili re­li­gi­ju smr­ti, ne re­li­gi­ju ži­vo­ta. Mo­ra­mo kon­fron­ti­ra­ti mus­li­ma­ne s ti­me. Ako pra­ti­te sa­mo jed­nu knji­gu i sa­mo jed­nog čo­vje­ka, pos­tat će­te uski i va­še raz­miš­lja­nje pos­tat će tak­vo. Mi im to mo­ra­mo re­ći, mo­ra­mo ih uvje­ri­ti u to. Mu­ha­med je fi­gu­ra iz sed­mog sto­lje­ća. On se ni­je ra­zvio da­nas, on se ne bi mo­gao ra­zvi­ti da­nas.

Sa­mu se­be de­fi­ni­ra­te kao he­ret­ki­nju. Što to toč­no zna­či?

To zna­či da, ako ste ro­đe­ni u odre­đe­noj kul­tu­ri, vje­ri ili gru­pi ko­ja vas je od­ba­ci­la, lju­di unu­tar te gru­pe na­zi­va­ju vas svim mo­gu­ćim ime­ni­ma. Na­zi­va­li su me ne­vjer­ni­com, he­ret­ki­njom, aut­saj­de­ri­com, iz­daj­ni­com. Ali naj­poz­na­ti­je ime, ko­je do­la­zi iz re­li­gi­je, bez ob­zi­ra ko­je, kroz sto­lje­ća, jest he­re­tik. Pre­ma mom vi­đe­nju, he­re­tik je naj­bo­lji jer je on onaj tko pos­tav­lja te­ška pi­ta­nja. Jed­nos­tav­no, ali te­ško pi­ta­nje za sve mus­li­ma­ne je mo­že li Mu­ha­med do­is­ta bi­ti vaš mo­ral­ni vo­dič, zna li on što je do­bro i lo­še? Mo­že li Mu­ha­med da­nas bi­ti vaš vo­dič? Što vi či­ni­te kao mus­li­man ako se ne sla­že­te s tak­vim vo­đe­njem? Ne trebamo če­ka­ti da se mus­li­ma­ni to sa­mi pi­ta­ju. Mi trebamo pos­ta­vi­ti ta pi­ta­nja za njih. Jer, što će si vi­še mus­li­ma­na pos­ta­vi­ti ova pi­ta­nja i što će si vi­še mus­li­ma­na po­ku­ša­ti od­go­vo­ri­ti na njih bit će­mo us­pješ­ni­ji u bor­bi pro­tiv ra­di­kal­nog is­la­ma na po­dru­čju bit­ke ide­ja­ma.

Ko­li­ko mus­li­man­skih di­si­de­na­ta da­nas uop­će ima u svi­je­tu? Či­ni se da ste usam­lje­ni u bit­ki za re­for­mu is­la­ma?

Ni­sam usam­lje­na. Ima vr­lo slav­nih pri­mje­ra. Di­si­de­na­ta ima po­svu­da. U ci­je­loj Eu­ro­pi i SAD-u. Čak i zem­lja­ma kao što je Iran gdje su za­vr­ši­li u za­tvo­ri­ma zbog to­ga što su pos­tav­lja­li te­ška pi­ta­nja. Ra­if Ba­dawi, sa­udij­ski gra­đa­nin, po­čeo je pi­sa­ti blog u ko­jem je pos­tav­ljao pi­ta­nja. Osu­di­li su ga na 1000 uda­ra­ca bi­čem i sa­da je za­tvo­ru. Do­bio je 50 uda­ra­ca. Mo­žda će bi­ti osu­đen na smrt kao apos­tat. On se čak i ni­je pro­gla­sio di­si­den­tom, sa­mo je pos­ta­vio ne­ka pi­ta­nja o is­la­mu. Ali di­si­den­ti su ta­mo. U zem­lja­ma u ko­ji­ma ih ubi­ja­ju, ubi­ja­ju nji­ho­ve obi­te­lji i nji­ho­ve za­jed­ni­ce. Ali oni se ne da­ju. Dak­le, ni­sam sa­ma.

Mi­li­jun imi­gra­na­ta sti­gao je u Nje­mač­ku proš­le go­di­ne. Vi, ko­ji ste bi­li so­ma­lij­ska iz­bje­gli­ca ko­ju je Eu­ro­pa pri­hva­ti­la, da­nas za­go­va­ra­te za­us­tav­lja­nje use­lja­va­nja u Eu­ro­pu?

Ni­sam rek­la da se use­lja­va­nje u Eu­ro­pu tre­ba za­us­ta­vi­ti. Eu­rop­ske zem­lje tre­ba­ju od­lu­či­ti ko­ga će pri­mi­ti. I ko­ga ne­će. Mis­lim da je to fer pi­ta­nje. Ni­kad ni­sam bi­la jed­na od oso­ba ko­je tvr­de da use­lja­va­nje tre­ba za­us­ta­vi­ti, već sa­mo da Eu­ro­pa tre­ba kon­tro­li­ra­ti ko­ga će pus­ti­ti. U svom naj­no­vi­jem član­ku objav­lje­nom u hr­vat­skim no­vi­na­ma i u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji de­fi­ni­ram če­ti­ri ti­pa imi­gra­na­ta. Pr­vi su oni ko­ji že­le do­ći, prilagoditi se i usvo­ji­ti eu­rop­ske vri­jed­nos­ti. U svom član­ku za hr­vat­ske no­vi­ne na­ve­la sam još tri ti­pa use­lje­ni­ka: fa­na­ti­ke, na­sil­ni­ke i one ko­ji ži­ve od so­ci­jal­ne po­mo­ći. Mo­že­mo re­ći da ne že­li­mo fa­na­ti­ke, da ne že­li­mo na­sil­ni­ke i da ne že­li­mo vječ­ne ko­ris­ni­ke so­ci­jal­ne po­mo­ći. Mis­lim da je to fer.

Upo­zo­ra­va­te da mus­li­man­ski ek­s­tre­mis­ti, ko­je na­zi­va­te i me­din­skim mus­li­ma­ni­ma (či­ji cilj ni­je sa­mo sli­je­di­ti Mu­ha­me­do­vo uče­nje već i opo­na­ša­ti nje­go­vo ra­to­bor­no po­na­ša­nje na­kon od­la­ska u Me­di­nu), či­ne oko tri pos­to ukup­ne is­lam­ske po­pu­la­ci­je ko­ja iz­no­si oko 1,6 mi­li­jar­de. Što to toč­no zna­či?

U knji­zi na­vo­dim ka­ko je u pu­bli­ka­ci­ji bri­tan­skog mi­nis­tar­stva vanj­skih pos­lo­va, ko­ju je pri­pre­mio bri­tan­ski mus­li­man, na­ve­de­no da je “sa­mo” tri pos­to ukup­ne svjet­ske po­pu­la­ci­je mus­li­ma­na na­sil­no. Ali ko­li­ko je tri pos­to od 1,6 mi­li­jar­di mus­li­ma­na? Tri pos­to je i da­lje pu­no. Ogrom­no. To je po­pu­la­ci­ja Ita­li­je.

Va­šeg pri­ja­te­lja i re­da­te­lja va­šeg fil­ma Po­kor­nost Thea van Gog­ha ubio je is­la­mist. Vi ste go­di­na­ma ži­vje­li pod pri­jet­nja­ma smr­ću uz ne­pre­kid­nu po­li­cij­sku za­šti­tu. Ka­kav je to ži­vot bio? Je li vam da­nas žao zbog ri­zi­ka ko­ji­ma ste se iz­lo­ži­li?

S ri­zi­ci­ma se no­sim ta­ko da se, sva­ki put kad se do­go­di na­pad u ime re­li­gi­je mo­jih ro­di­te­lja, pod­sje­tim da tre­bam nas­ta­vi­ti bor­bu. Go­vo­ri­ti da­lje, gu­ra­ti da­lje, po­ku­ša­ti pro­bu­di­ti lju­de, uka­za­ti na to da ova pri­jet­nja ne­će nes­ta­ti sa­ma od se­be, pri­jet­nja upe­re­na pro­tiv svih nas.

‘IMIGRACIJA’ Eu­rop­ske zem­lje tre­ba­ju od­lu­či­ti ko­ga će pri­mi­ti od imi­gra­na­ta. I ko­ga ne­će. Mis­lim da je to fer pi­ta­nje.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.