Moj drug, ci­mer i brat Fa­tih

Fa­tih i ja bi­li smo ci­me­ri če­ti­ri go­di­ne, a učio nas je Ivić, bu­di­te oprez­ni, spre­mio vam je “sa­če­ku­šu”...

Vecernji list - Hrvatska - - Tv & Vodič - To­mis­lav Da­so­vić

Vje­ru­jem da će i na­kon EP-a os­ta­ti iz­bor­nik. Ima ugo­vor još na tri go­di­ne. Osim to­ga, on ima ogro­man utje­caj na re­pre­zen­ta­tiv­ce, ka­že Ho­džić to­mis­lav.da­so­vic@ve­cer­nji.net Po­tra­ga za naj­bo­ljim pri­ja­te­ljem tur­sko­ga iz­bor­ni­ka Fa­ti­ha Te­ri­ma ni­je du­go tra­ja­la. Okon­ča­na je u Sa­ra­je­vu, na Baš­čar­ši­ji, u ču­ve­noj će­vab­dži­ni­ci Ga­la­ta­sa­ray. – Ja sam Ta­rik Ho­džić, biv­ši no­go­me­taš Ga­la­ta­sa­raya, a kad me već pi­ta­te za Fa­ti­ha Te­ri­ma, ne do­živ­lja­vam ga vi­še kao naj­bo­lje­ga pri­ja­te­lja, ne­go kao bra­ta! – go­vo­ri vlas­nik sa­ra­jev­skog “Ga­la­ta­sa­raya”, da­nas 64-go­diš­njak, ne­ka­daš­nji gla­so­vi­ti cen­tar­for Že­ljez­ni­ča­ra, ljub­ljan­ske Olim­pi­je, Ve­le­ža, bel­gij­skog Li­egea te tri tur­ska klu­ba – Ga­la­ta­sa­raya, Sa­riye­ra i Ba­kir­köys­po­ra.

Ču­je­mo se sva­ki po­ne­dje­ljak

Fa­ti­ha je upoz­nao, na­rav­no, u Is­tan­bu­lu, gdje je pro­veo tri ne­za­bo­rav­ne se­zo­ne, od 1981. do 1984. – Bi­li smo su­igra­či, ci­me­ri tri go­di­ne, ne­raz­dvoj­ni pri­ja­te­lji, što smo os­ta­li do da­naš­njeg da­na. Obi­čaj je da se nas dvo­ji­ca ču­je­mo te­le­fo­nom sva­ko­ga po­ne­djelj­ka, oko 21 sat – pri­ča Ho­džić. Ko­li­ko je bli­zak s Te­ri­mom, ot­krit će i ovi za­nim­lji­vi de­ta­lji. – Bio sam pri­je dvi­je go­di­ne u Is­tan­bu­lu na svad­bi nje­go­ve kće­ri Bu­se. Za vri­je­me ra­ta Fa­tih mi je nu­dio da do­đem iz Sa­ra­je­va u Za­greb gdje je bio spre­man pos­la­ti iz Is­tan­bu­la pri­vat­ni avi­on po me­ne! Za­nim­lji­vo, 1984. bio je pr­vi stra­nac zlat­na ko­pač­ka tur­skog no­go­me­ta, a u toj se­zo­ni s klu­pe ga je vo­dio poz­na­ti Hr­vat. – Naš tre­ner u toj se­zo­ni bio je gos­po­din To­mis­lav Ivić. Izvan­se­rij­ski struč­njak. Bio sam cen­tar­for i obi­ča­vao sam po­got­ke pos­ti­za­ti če­ka­ju­ći na dru­goj vrat­ni­ci, sve dok ni­sam do­šao u ru­ke šjo­ra Iva­na. Re­kao mi je: “Utr­ča­vaj na pr­vu sta­ti­vu i pros­la­vit ćeš se, bit ćeš pr­vi stri­je­lac!” I po­go­dio je. Mo­že­mo li on­da re­ći da je Te­rim, ta­daš­nji li­be­ro Ga­la­ta­sa­raya i tur­ske re­pre­zen­ta­ci­je, učio od Ivi­ća? – Uzi­mao je od sva­ko­ga po­ne­što, naj­pri­je od Ivi­ća, po­tom od ta­daš­njeg tur­sko­ga iz­bor­ni­ka Sep­pa Pi­on­te­ka, ali uvi­jek je do­dao i ne­što svo­je. On ni­je sa­mo od­li­čan tre­ner, ne­go po­ma­lo i ek­s­cen­trik. Ka­da je s re­pre­zen­ta­ci­jom Tur­ske gos­to­vao u Ze­ni­ci, a to obi­ča­va na svim gos­to­va­nji­ma, imao je ci­je­li kat ho­te­la sa­mo za se­be. Na jed­nom ka­tu sa­mo on, na dru­gom igrači, na tre­će­mu osob­lje re­pre­zen­ta­ci­je. Rek­li ste da se ču­je­te sva­ko­ga po­ne­djelj­ka u is­to vri­je­me. Je li ta­ko bi­lo i u tjed­nu uoči utak­mi­ce s Hr­vat­skom?

Ni su­pru­ga ne mo­že do nje­ga

– Ne, ni­sam ga us­pio do­bi­ti. Ra­zu­mi­jem ga; kad je na pri­pre­ma­ma s re­pre­zen­ta­ci­jom, Te­rim se ne jav­lja ni­ko­me. Ni su­pru­zi! Mis­li­te da Te­rim ne­mir­no spa­va uoči sra­za s Hr­va­ti­ma u Pa­ri­zu? – Ma na­rav­no da je ne­mi­ran, pa zna on do­bro s kak­vim igrač­kim ve­li­či­na­ma ima pos­la. Ali, ko­li­ko god Hr­va­ti bi­li moć­ni, mo­ra­ju zna­ti da će s dru­ge stra­ne bi­ti tem­pe­ra­ment­ni, ja­ko pa­tri­ot­ski nas­tro­je­ni, stra­ho­vi­to mo­ti­vi­ra­ni Tur­ci, ne­moj­te ih pod­ci­je­ni­ti. Kak­vom vam se či­ni hr­vat­ska re­pre­zen­ta­ci­ja? – Ma div­na se­lek­ci­ja, maj­stor do maj­sto­ra, sva­ki od njih u sre­di­ni te­re­na u sta­nju je sam ri­je­ši­ti utak­mi­cu. Či­ni mi se da je obra­na sla­bi­ji dio mom­ča­di. Šte­ta što ste se odrek­li Lo­vre­na. Kak­vu tak­ti­ku Hr­va­ti­ma spre­ma Te­rim? – Ne bih se iz­ne­na­dio da to bu­de Ivi­će­va tak­ti­ka. Šjor Iva­na znali smo pi­ta­ti: ho­će­mo li ih na­pas­ti? A on je uvi­jek uz­vra­ćao: “Ma kak­vi na­pas­ti, če­kat će­mo ih, oni će se otvo­ri­ti...” Na is­ti na­čin Te­rim je svla­dao Ni­zo­zem­sku u Konyji 3:0. Oni su mis­li­li da će ih na­pas­ti, ri­ski­ra­ti, jer mu je tre­ba­la po­bje­da, a on, “lo­pov”, pri­pre­mio “sa­če­ku­šu”. Pus­tio ih da se raz­ma­šu pa ih uni­štio kon­tra­ma. Čak mi je i re­kao ko­ji će igrač za­bi­ti gol, i po­go­dio. Os­ta­je li Te­rim iz­bor­nik Tu­ra­ka i na­kon EP-a? – On ima ugo­vor još tri go­di­ne i ne vi­dim raz­lo­ga da na­pus­ti funk­ci­ju. Zna­te, on ni­je sa­mo iz­bor­nik A vr­ste ne­go i svih mla­đih ka­te­go­ri­ja; u nji­ma je ras­po­re­dio svo­je lju­de i oni mu re­do­vi­to dos­tav­lja­ju iz­vješ­ća o sva­kom igra­ču. Osim to­ga, on ima ogro­man utje­caj na re­pre­zen­ta­tiv­ce, slu­ša­ju ga i res­pek­ti­ra­ju kao ni­jed­no­ga iz­bor­ni­ka pri­je – za­klju­čio je Ta­rik Ho­džić, či­je će­va­pe re­do­vi­to ku­ša i nje­gov naj­bo­lji pri­ja­telj Te­rim, kad god do­đe u Sa­ra­je­vo. Ci­je­li tekst pro­či­taj­te u sport­skom tjed­ni­ku Max!

Ho­džić: Ek­s­cen­trik je. Na gos­to­va­nji­ma u ho­te­lu ci­je­li je­dan kat mo­ra bi­ti sa­mo za nje­ga

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.