Mi smo u gim­na­zi­ji uz la­ti­ni­cu uči­li i gla­go­lji­cu, ći­ri­li­cu i go­ti­cu

Pro­mi­je­ni­li su nam če­ti­ri stra­na je­zi­ka, ka­že biv­ši gim­na­zi­ja­lac

Vecernji list - Hrvatska - - Front Page - Ire­na Kus­tu­ra

Ma­ri­jan Rih­ta­rić: Za raz­li­ku od da­naš­njih ma­tu­ra­na­ta, ma­lo smo iz­la­zi­li. Ba­vi­li smo se spor­tom i pje­va­li u zbo­ru

U vri­je­me NDH pro­mi­je­nio se i pra­vo­pis pa vi­še ni­je bi­lo bi­je­lo ne­go bi­elo, bi­cikl je pos­tao me­đu­nož­no gu­ra­lo, a dje­ca su se i ta­da to­me ru­ga­la ire­na.kus­tu­ra@ve­cer­nji.net Is­pi­ti na dr­žav­noj ma­tu­ri su nam te­ški, tra­že od nas pre­vi­še de­ta­lja pa i stva­ri ko­je ni­smo ra­di­li u gra­di­vu, pre­vi­še je pi­sa­ca, mo­ra­mo pu­no to­ga pro­či­ta­ti, ža­le se ovih da­na ma­tu­ran­ti ko­ji­ma su 6. lip­nja po­če­li tes­to­vi iz dr­žav­ne ma­tu­re, a za­vr­šit će 27. lip­nja. No dr­žav­na ma­tu­ra, a ni ško­lo­va­nje ni­ka­da ni­je bi­lo la­ko i uvi­jek se tre­ba­lo po­tru­di­ti za do­bru ocje­nu. Po­t­vr­đu­je nam to i umi­rov­lje­nik Ma­ri­jan Rih­ta­rić ko­ji je vi­še raz­re­de gim­na­zi­je po­ha­đao u vri­je­me Dru­gog svjet­skog ra­ta. – Vi­di­te ovu sli­ku, to smo na če­tr­de­se­toj go­diš­nji­ci ma­tu­re u svib­nju 1986., tu smo još uvi­jek is­pred na­še gim­na­zi­je, ne­ka­da naj­ljep­še gim­na­zi­je u Za­gre­bu. Sa­mo ne­ko­li­ko da­na na­kon to­ga Pe­ta gim­na­zi­ja je is­e­lje­na iz tog pros­to­ra i pre­ba­če­na u sjeverni dio zgra­de, a u nje­zin pros­tor use­lio se Mu­zej Mi­ma­ra. Naj­ljep­šu gim­na­zi­ju su uni­šti­li – s do­zom gor­či­ne, sjet­no ka­že 88-go­diš­nji Ma­ri­jan Rih­ta­rić, ko­ji je dav­ne 1946. go­di­ne ma­tu­ri­rao u Pe­toj, ta­da re­al­noj, mu­škoj gim­na­zi­ji. – Te­žak je bio ži­vot i ško­lo­va­nje mo­je ge­ne­ra­ci­je. Ro­đe­ni smo u Kra­lje­vi­ni Sr­ba, Hr­va­ta i Slo­ve­na­ca, ži­vje­li smo u Kra­lje­vi­ni Ju­gos­la­vi­ji, Ne­za­vis­noj Dr­ža­vi Hr­vat­skoj, so­ci­ja­lis­tič­koj Ju­gos­la­vi­ji i do­če­ka­li Hr­vat­sku – ka­že Rih­ta­rić objaš­nja­va­ju­ći da je os­nov­na ško­la ta­da tra­ja­la če­ti­ri go­di­ne, a gim­na­zi­ja osam.

Ru­ski na­kon os­lo­bo­đe­nja

Na­kon če­ti­ri go­di­ne gim­na­zi­je oni ko­ji su že­lje­li za­vr­ši­ti ško­lo­va­nje po­la­ga­li su ma­lu ma­tu­ru. – Sa mnom u raz­red išao je i Ber­nard Vu­kas, on je po­lo­žio ma­lu ma­tu­ru i po­sve­tio se no­go­me­tu. U pr­vom raz­re­du gim­na­zi­je do­bi­li smo pr­vi stra­ni je­zik – fran­cu­ski, a u tre­ćem dru­gi – nje­mač­ki. Me­đu­tim, kad je nas­ta­la NDH, pr­vi je­zik pos­tao je nje­mač­ki, fran­cu­ski su iz­ba­ci­li, a uve­li ta­li­jan­ski. Pro­mi­je­ni­li su i pra­vo­pis pa smo umjes­to ije­ka­vi­ce uči­li ieka­vi­cu, Vi­še ni­je bi­lo bi­je­lo, ne­go bi­elo, ni­je bi­lo ra­dio, ne­go kru­go­val, film je pos­tao sli­ko­pis, a bi­cikl me­đu­nož­no gu­ra­lo – kroz smi­jeh se pri­sje­ća do­da­ju­ći da su se i ta­da kao dje­ca to­me ru­ga­li. No pro­mje­na­ma ni­je bio kraj jer su na­kon os­lo­bo­đe­nja Za­gre­ba kao stra­ni je­zik do­bi­li ru­ski. Uči­li su ga jed­nu go­di­nu, ali su ga po­la­ga­li na ma­tu­ri. – Ni­je bio pro­blem, zna­li smo ći­ri­li­cu jer smo je uči­li u ško­li, a uz nju i la­ti­ni­cu uči­li smo go­ti­cu i gla­go­lji­cu. Na ma­tu­ri smo po­la­ga­li hr­vat­ski je­zik, a na po­pi­su su bi­la 52 knji­žev­ni­ka plus gra­ma­ti­ku, stra­ni je­zik, ma­te­ma­ti­ku, po­vi­jest i ge­ogra­fi­ju. U dva raz­re­da bi­lo nas je ukup­no osam­de­se­tak ma­tu­ra­na­ta i za­jed­no smo u gim­nas­tič­koj dvo­ra­ni po­la­ga­li ma­tu­ru. Do­bi­li smo pi­ta­nja, sje­di­li smo u šest re­do­va i sva­ki red je imao dru­ga­či­je za­dat­ke. Iz hr­vat­skog smo do­bi­li je­dan ulo­mak knji­žev­nog dje­la, mo­ra­li smo zna­ti tko je au­tor, ko­je je dje­lo i sve o auto­ru . Osim to­ga, po­la­ga­li smo i gra­ma­ti­ku i ni­je bi­lo la­ko. Ipak, ma­tu­ri­rao sam s vr­lo do­brim – ka­že Rih­ta­rić.

Vi­še re­da i po­što­va­nja

Za raz­li­ku od da­naš­njih sred­njo­ško­la­ca za vri­je­me gim­na­zij­skih da­na ma­lo su iz­la­zi­li. – Ba­vi­li smo se spor­tom, pje­va­li u zbo­ro­vi­ma. Ri­jet­ko se iš­lo na ples, a s dje­voj­ka­ma se ni­smo dru­ži­li. U is­toj zgra­di gdje je bi­la na­ša gim­na­zi­ja, sa­mo na sje­ver­noj stra­ni, bi­la je Tre­ća žen­ska gim­na­zi­ja. Poz­na­va­li smo se, ali ne i dru­ži­li. I mo­ja je su­pru­ga iz Tre­će gim­na­zi­je. Ali upoz­na­li smo se kas­ni­je, na­kon ra­ta na rad­noj ak­ci­ji Stu­dent­ski grad – ka­že Ma­ri­jan Rih­ta­rić pre­bi­ru­ći po fo­to­gra­fi­ja­ma i sje­ća­nji­ma. U to vri­je­me u Za­gre­bu je, ka­že, bi­lo pet re­al­nih mu­ških gim­na­zi­ja, dvi­je mu­ške kla­sič­ne te tri žen­ske re­al­ne. Zad­nje za­gre­bač­ko na­se­lje na za­pa­du bi­la je Ljub­lja­ni­ca, da­lje su se ni­za­la po­lja i se­la gdje je da­nas Špan­sko, Ma­leš­ni­ca... Na­kon gim­na­zi­je upi­sao je stu­dij en­gle­skog i nje­mač­kog u Za­gre­bu, a ci­je­li je ži­vot ra­dio u tr­go­vi­ni. Iz nje­go­va raz­re­da da­nas ih je šes­te­ro ži­vih. – Njih pe­to­ri­ca i ja. Na­pi­ši­te obvez­no nji­ho­va ime­na. To su Zvon­ko Jan­či­ko­vić, gla­so­vi­ti ar­hi­tekt Do­mi­nik Kun­ke­ra, Mla­den Vi­do­vić te dvo­ji­ca ko­ji ži­ve u Ame­ri­ci, psi­hi­ja­tar Zo­ris­lav Gre­blo i Kr­sto Pre­lec. Iz mog raz­re­da nit­ko ni­je upi­sao pra­vo. Pre­vi­še smo se ne­prav­di na­gle­da­li – ka­že i do­da­je da je ne­ka­da u ško­la­ma bi­lo vi­še re­da i po­što­va­nja pre­ma pro­fe­so­ri­ma.

M. Rih­ta­rić: Iz raz­re­da nas je šes­te­ro ži­vih. Zvon­ko Jan­či­ko­vić, Do­mi­nik Kun­ke­ra, Mla­den Vi­do­vić, dvo­ji­ca ko­ja ži­ve u Ame­ri­ci, Zo­ris­lav Gre­blo, Kr­sto Pre­lec i ja

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.