Imi­gran­ti na te­ča­ju o kul­tu­ri u ko­ju su doš­li

Nor­ve­ška po­uča­va iz­bje­gli­ce op­ho­đe­nju sa za­pad­nim že­na­ma. Kon­tro­verz­no?

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno -

Te­ča­je­vi uklju­ču­ju raz­go­vo­re o že­na­ma, na­si­lju. Na pi­ta­nje mo­že li že­na bi­ti si­lo­va­na u bra­ku, sa­mo je je­dan imi­grant tvr­dio da ne mo­že Di­ja­na Ju­ra­sić ZAGREB Nor­ve­ška se od­lu­či­la za po­tez ko­ji je BBC na­zvao kon­tro­verz­nim – uve­la je te­ča­je­ve za tra­ži­te­lje azi­la da ih upoz­na s nor­ma­ma za­pad­nog druš­tva, od­nos­no po­uči ka­ko ko­mu­ni­ci­ra­ti sa za­pad­nim že­na­ma. Imi­gran­ti­ma, ve­ći­nom Si­rij­ci­ma ko­ji su se oda­zva­li, ali i Ira­ča­ni­ma i Af­ga­nis­tan­ci­ma, te­čaj ko­ji ni­je obve­zu­ju­ći ni­je spo­ran ne­go do­bar na­čin iz­bje­ga­va­nja mo­gu­ćih kul­tu­ral­nih nes­po­ra­zu­ma. O slič­nim te­ča­je­vi­ma raz­miš­lja­ju i dru­ge zem­lje. Te­ča­je­vi u Nor­ve­škoj uklju­ču­ju raz­go­vo­re o ko­mu­ni­ka­ci­ji sa že­na­ma, obi­telj­skom na­si­lju te ka­ko pos­tu­pi­ti ako svje­do­če sek­su­al­nom zlos­tav­lja­nju. Vo­di­telj iz­bje­glič­kog cen­tra u za­pad­noj Nor­ve­škoj Pre­ben Sven­d­sen, pre­ma pi­sa­nju BBCja, ne mis­li da tak­va pre­da­va­nja stig­ma­ti­zi­ra­ju imi­gran­te jer drži da im da­ju naj­vi­še in­for­ma­ci­ja o druš­tvu u ko­je su sti­gli.

Stva­ra­nje po­vje­re­nja

– Ni­je ri­ječ sa­mo o tre­nin­gu, ne­go o stva­ra­nju do­brih od­no­sa s lju­di­ma ko­ji ži­ve s na­ma. Oni ta­ko mo­gu iz­gra­di­ti po­vje­re­nje. Bu­du li se naš­li u bi­lo kak­vim iz­a­zo­vi­ma u bu­duć­nos­ti, na­da­mo se da će nam se s po­vje­re­njem obra­ti­ti i pi­ta­ti nas za sa­vjet – ka­že Sven­d­sen. Na te­ča­ju ins­truk­to­ri po­ka­žu imi­gran­ti­ma fo­to­gra­fi­ju že­ne u mi­ni­suk­nji i pi­ta­ju ih što mis­le, či­me se že­na ba­vi. Od­go­vo­ri­li su da je mo­del ili glu­mi­ca. Ka­ko do­la­ze iz raz­li­či­tih so­cio-eko­nom­skih sre­di­na, i nji­ho­vi od­go­vo­ri o to­me ko­li­ko im je nor­mal­no vi­dje­ti že­nu u mi­ni­ci su raz­li­či­ti. Jed­ni­ma je to nor­mal­no, a dru­gi su rek­li da baš ni­su ta­ko si­gur­ni, us­ta­no­vio je BBC či­ji su no­vi­na­ri na­zo­či­li pre­da­va­nju. Pi­ta­li su ih i mo­že li že­na bi­ti si­lo­va­na u bra­ku. Sa­mo je­dan imi­grant tvr­dio je da ne mo­že, no os­ta­li su rek­li da mo­že. Je­dan Ira­ča­nin is­pri­čao je da se, na­ža­lost, u Ira­ku kat­ka­da do­ga­đa da obi­telj pri­si­li že­nu da se uda za čo­vje­ka ko­ji ju je si­lo­vao ka­ko bi se za­us­ta­vi­lo da lju­di go­vo­re o to­me... – Ide­ja tak­vih te­ča­je­va kla­sič­na je vr­sta asi­mi­la­cij­ske ide­je ko­ja je u zad­njih 15 ili 20 go­di­na bi­la pri­lič­no kri­ti­zi­ra­na iz mul­ti­kul­tu­ral­ne per­s­pek­ti­ve. No, pi­ta­nja ve­za­na uz kul­tu­ru odi­je­va­nja, od­nos pre­ma že­na­ma za one ko­ji su se do­se­li­li u druk­či­ju kul­tu­ru ne mo­gu se iz­bje­ći jer je to nor­mal­no u toj zem­lji. – Osob­no mis­lim da je ne­ka vr­sta asi­mi­la­ci­je ne­iz­bjež­na i nuž­na. Ona se do­ga­đa spon­ta­no, htje­li mi to ili ne. No, je­su li te­ča­je­vi me­to­da za tak­vu vr­stu asi­mi­la­ci­je, o to­me se mo­že di­sku­ti­ra­ti – ka­že so­ci­olog dr. Dra­gan Ba­gić.

Vo­lio bih upoz­na­ti ne­ko­ga

Mo­ham­mad (27) iz Bag­da­da, ko­ji je u Nor­ve­škoj se­dam mje­se­ci, ne ubra­ja se u one ko­ji u Nor­ve­škoj že­le sa­mo si­gur­nost, hra­nu i sklo­ni­šte. Vo­lio bi i upoz­na­ti ne­ko­ga. Na pi­ta­nje ra­zu­mi­je li za­što ne­ki Eu­rop­lja­ni mis­le da ne bi tre­bao iz­la­zi­ti s lo­kal­nim že­na­ma, Mo­ham­mad je uz­vra­tio: “Ko­ja je raz­li­ka iz­me­đu lju­di? U če­mu je pro­blem? Pro­blem je ako ja ne­što lo­še uči­nim sa že­nom. Pos­to­je raz­li­ke iz­me­đu kul­tu­ra. Že­lim da lju­di go­vo­re sa mnom o mo­joj kul­tu­ri. Ne sa­mo da iz­no­se lo­še miš­lje­nje. Svi smo mi ljud­ska bi­ća.” – Mul­ti­kul­tu­ral­na kri­ti­ka Za­pa­da da po­ku­ša­va na­met­nu­ti svo­je nor­me svi­ma dru­gi­ma mo­že se ra­zvo­jem po­li­tič­kog is­la­ma pri­mi­je­ni­ti u dru­gom smje­ru i re­ći da net­ko tko do­se­li u za­pad­ne zem­lje mo­ra ima­ti mi­ni­mum to­le­ran­ci­je i pri­hva­ti­ti na­čin ži­vo­ta i kul­tu­ru u ko­ju je do­šao. Ne mo­ra tu kul­tu­ru pri­hva­ti­ti kao svo­ju, ali je važ­no da ne dje­lu­je su­prot­no nor­ma­ma druš­tva u ko­je je do­šao – za­klju­ču­je Ba­gić.

Mo­ham­mad iz Bag­da­da: Že­lim da lju­di go­vo­re sa mnom o mo­joj kul­tu­ri, a ne da sa­mo iz­no­se kri­ti­ke Po­ka­žu im sli­ku že­ne u mi­ni­ci i pi­ta­ju ih što mis­le, či­me se ba­vi. Ve­ći­na mis­li da je mo­del ili glu­mi­ca

Iz­bje­gli­ce do­la­ze iz raz­li­či­tih so­cio-eko­nom­skih sre­di­na, pa su i nji­ho­vi od­go­vo­ri je li im nor­mal­no vi­dje­ti že­nu u mi­ni­suk­nji raz­li­či­ti

Pi­ta­nja kul­tu­re odi­je­va­nja i od­no­sa pre­ma že­na­ma te­ško je iz­bje­ći

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.