6.

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno -

U Eu­ro­pi go­diš­nje umi­re oko 25.000 oso­ba obo­lje­lih od raz­nih in­fek­ci­ja nas­ta­lih zbog ot­por­nos­ti bak­te­ri­je na an­ti­bi­oti­ke. Uz­rok je to­me ne­po­treb­no ko­ri­šte­nje an­ti­bi­oti­ka ili pak pre­ko­mjer­no ili ne­kon­tro­li­ra­no ko­ri­šte­nje. Zbog lo­ših te­ra­pi­ja ko­je za po­s­lje­di­cu ima­ju smrt­nost ili još skup­lje li­je­če­nje, far­ma­ce­ut­ske kom­pa­ni­je te­že ja­ča­nju per­so­na­li­zi­ra­nom pris­tu­pu pa­ci­jen­tu, od­nos­no da one stvo­re kon­takt s pa­ci­jen­tom i pra­te te­ra­pi­ju. Je­dan je to od za­klju­ča­ka 22. go­diš­nje kon­fe­ren­ci­je pro­izvo­đa­ča ge­ne­rič­kih i bi­os­lič­nih li­je­ko­va odr­ža­nom kra­jem proš­lo­ga tjed­na u Du­brov­ni­ku. Pro­fe­sor Mon­d­her To­umi re­kao je da u pro­sje­ku 50% bo­les­ni­ka ne uzi­ma li­je­ko­ve ka­ko je pro­pi­sa­no. Far­ma­ce­ut­ska in­dus­tri­ja te­ži rje­še­nju za op­ti­mal­no ko­ri­šte­nje li­je­ko­va, ali i že­lji da zdrav­s­tve­ni sus­tav bu­de efi­ka­san i odr­živ, če­mu mo­že pri­do­ni­je­ti ra­zvoj ge­ne­rič­kih li­je­ko­va s do­da­nom vri­jed­noš­ću, ko­ji­ma bi se ja­če od­go­vo­ri­lo na po­tre­be pa­ci­jen­ta i nje­go­vu skrb, od­nos­no či­me bi se i po­ve­ća­la dos­tup­nost tih li­je­ko­va pa­ci­jen­ti­ma.

Čak 90% ge­ne­rič­kih li­je­ko­va

– Ovo se po­seb­no od­no­si na Hr­vat­sku u ko­joj u fi­nan­cij­skom di­je­lu udio po­troš­nje na ge­ne­rič­ke li­je­ko­ve či­ni sve­ga 26% ukup­ne po­troš­nje na li­je­ko­ve. Ve­ća dos­tup­nost naj­u­čin­ko­vi­ti­jih te­ra­pi­ja osi­gu­ra­va bo­lji­tak i du­lji ži­vot mi­li­ju­ni­ma pa­ci­je­na­ta, dok se is­to­dob­no sma­nju­ju so­ci­jal­ne ne­jed­na­kos­ti u sus­ta­vi­ma zdrav­s­tva. Ge­ne­rič­ki li­je­ko­vi ključ­ni su za odr­ži­vost zdrav­s­tve­nih sus­ta­va u ci­je­loj EU pa i svi­je­tu, s ob­zi­rom na to da omo­gu­ća­va­ju naj­mo­der­ni­je te­ra­pi­je ve­ćem bro­ju pa­ci­je­na­ta na ko­je se europ­ski bo­les­ni­ci, zdrav­s­tve­ni rad­ni­ci i zdrav­s­tve­ni sus­ta­vi os­la­nja­ju u li­je­če­nju ve­ći­ne akut­nih i kro­nič­nih bo­les­ti po­kri­va­ju­ći ši­rok spek­tar bo­les­ti, od kar­di­ova­sku­lar­nih do di­ja­be­te­sa i ra­ka – rek­la je Mil­ka Ko­sa­no­vić iz HUP- ova udru­že­nja pro­izvo­đa­ča li­je­ko­va. Is­tra­ži­va­nja ko­je je pre­do­čio Do­uglas M. Long, pot­pred­sjed­nik sa­vje­to­dav­ne tvrt­ke IMC He­al­th, po­ka­zu­ju da je u pro­sje­ku 90% li­je­ko­va na naj­važ­ni­jim tr­ži­šti­ma vi­še ni­je za­šti­će­no pa­ten­tom, da je u po­s­ljed­njih šest go­di­na to stal­no u po­ras­tu te da se sto­ga sve vi­še ra­zvi­ja tr­ži­šte ge­ne­rič­kih li­je­ko­va. Pad ino­va­tiv­nih li­je­ko­va do­nio je i sa so­bom ve­li­ka spa­ja­nja i pre­uzi­ma­nja u toj in­dus­tri­ji jer se ta­ko do­bi­va ne­ki no­vi pro­izvod i tr­ži­šta. La­ni je tr­ži­šte ge­ne­rič­ke in­dus­tri­je vri­je­di­lo vi­še od 200 mi­li­jar­di do­la­ra, a naj­ja­ča su ime­na na tom po­dru­čju Te­va, No­var­tis, Mylan, Al­ler­gan, Pfi­zer... Pro­blem na tr­ži­štu li­je­ko­va je­su i kri­vo­tvo­ri­ne, s ko­ji­ma se hr­vat­sko tr­ži­šte ipak ne su­sre­će. Ka­ko se to vi­še ne bi do­ga­đa­lo, sva­ka ku­ti­ja li­je­ka na tr­ži­štu EU od 9. ve­lja­če 2019. mo­rat će ima­ti si­gur­nos­ne oz­na­ke, za­šti­tu od otva­ra­nja i sus­tav ve­ri­fi­ka­ci­je.

Du­go če­ka­nje na­pla­te

Za sa­da, od 2016. – 2023. go­di­ne, svi će re­cep­t­ni li­je­ko­vi (i ne­ki OTC-ovi) na tr­ži­štu EU te na još ne­kim tr­ži­šti­ma po­put SAD-a, Ki­ne, In­di­je, Juž­ne Ko­re­je, Bra­zi­la... ima­ti obve­zu se­ri­ja­li­za­ci­je. Za us­pjeh far­ma­ce­ut­skim tvrt­ka­ma po­treb­no je stal­no ula­ga­nje u is­tra­ži­va­nje i ra­zvoj, ai u tom seg­men­tu, re­če­no je, mo­gu se ko­ris­ti­ti sred­stva EU, če­mu se na­da­ju i do­ma­će tvrt­ke. No ve­li­ka ula­ga­nja s jed­ne stra­ne i pri­ti­sak na sni­ža­va­nje ci­je­na li­je­ko­va sve te­že po­ga­đa­ju in­dus­tri­ju, re­če­no je. Pa se u ne­kim slu­ča­je­vi­ma pla­si­ra­ju li­je­ko­vi po ci­je­ni ni­žoj od ci­je­ne pro­izvod­nje. To do­vo­di do pres­tan­ka pro­izvod­nje po­je­di­nog li­je­ka bez ob­zi­ra na nje­go­vu učin­ko­vi­tost. Do­ma­ća far­ma­ce­ut­ska in­dus­tri­ja do­dat­no je op­te­re­će­na du­gim če­ka­njem na­pla­te. – U po­s­ljed­njih 10 go­di­na pro­sječ­no tra­ja­nje ži­vo­ta u Hr­vat­skoj pro­du­ža­va se za 2-4 mje­se­ca go­diš­nje, što je u skla­du s pro­sje­kom EU – rek­la je Ko­sa­no­vić, no i do­da­la da za raz­li­ku od os­ta­lih ze­ma­lja EU Hr­vat­ska ima i do­dat­ne pro­ble­me – po­put pro­du­lje­nih ro­ko­va pla­ća­nja i velikih ne­po­rez­nih na­me­ta.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.