NE ŽE­LIM DA KA­ZA­LI­ŠTE BU­DE PO­LI­GON ZA PO­LI­TIČ­KO DJE­LO­VA­NJE

Vecernji list - Hrvatska - - Ko­men­ta­ri & Ana­li­ze -

Ne že­lim da ka­za­li­šte bu­de po­li­gon za po­li­tič­ko dje­lo­va­nje. Vo­lje­la bih da ono opet pos­ta­ne hram umjet­nos­ti u ka­kav sam i sa­ma pr­vi put uš­la kao di­je­te“. Te dvi­je re­če­ni­ce pre­pi­sao sam iz pro­gra­ma ko­jim se aka­dem­ska glu­mi­ca i pro­du­cen­ti­ca, Ri­je­čan­ka Ana Vi­le­ni­ca ja­vi­la na na­tje­čaj za in­ten­dan­ta HNK Iva­na pl. Zaj­ca u Ri­je­ci. Ko­li­ko je poz­na­to, nje­zin pro­tu­kan­di­dat bit će do­sa­daš­nji rav­na­telj ri­ječ­ke Ope­re te sa­daš­nji v. d. in­ten­dan­ta Ma­rin Bla­že­vić, pr­vi su­rad­nik biv­šeg in­ten­dan­ta Oli­ve­ra Fr­lji­ća ko­ji na ri­ječ­koj in­ten­dant­skoj fo­te­lji ni­je iz­dr­žao ni dvi­je se­zo­ne. Kak­ve šan­se za in­ten­dan­tu­ru ima Ana Vi­le­ni­ca? To u pr­vom re­du ovi­si o Ka­za­liš­nom vi­je­ću ri­ječ­kog HNK, o ri­ječ­kom gra­do­na­čel­ni­ku Voj­ku Ober­s­ne­lu i nje­go­vu pro­čel­ni­ku za kul­tu­ru Iva­nu Ša­ra­ru, a tek on­da o mi­nis­tru kul­tu­re ko­ji ri­ječ­ki iz­bor tek mo­ra po­t­vr­di­ti ili ne po­t­vr­di­ti. A ka­kav je pro­gram Ane Vi­le­ni­ce? Sa­ma ka­že da ima ek­lek­ti­čan pris­tup ko­jim raz­li­ku­je sa­mo do­bro i lo­še ka­za­li­šte. Vi­le­ni­ca tvr­di da ka­za­li­šte ni­ka­ko ni­je sa­mo pres­li­ka stvar­nos­ti te da ono ne ula­zi sa­mo i is­klju­či­vo u do­me­nu ak­ti­viz­ma i ni­je tu sa­mo da pro­pi­tu­je i kri­tič­ki sa­gle­da­va pos­to­je­će druš­tve­no po­li­tič­ko sta­nje. Mis­li da ka­za­li­šte ne smi­je ri­ski­ra­ti da pos­ta­ne sa­mo po­li­tič­ki pam­flet ko­ji sa­gle­da­va­ju­ći sa­mo jed­nu is­ti­nu pos­ta­je ide­olo­ški obo­je­no. Vi­le­ni­ca mis­li da umjet­nost svi­je­tu do­no­si i lje­po­tu i oz­drav­lje­nje du­ha. Ali ne ba­vi se sa­mo ilu­zi­ja­ma. Uo­či­la je da je ka­za­liš­na zgra­da u ja­ko de­rut­nom sta­nju pa že­li uklju­či­ti europ­ske fon­do­ve u nje­zi­nu ob­no­vu. Že­li po­ve­ća­ti vlas­ti­ti ka­za­liš­ni pri­hod, ali se i obra­ća­ti pu­bli­ci ko­ja ima raz­li­či­te uku­se te iz­bje­ći jed­no­obraz­nost i jed­no­um­lje. Obja­vi­la je i ime­na su­rad­ni­ka, pa bi rav­na­telj Hr­vat­ske dra­me bio Sa­mo M. Stre­lec, Ta­li­jan­ske dra­me To­mas Ku­ti­njač, Ba­le­ta An­drei Köte­les, a Ope­re Fra­na Ma­ri­ja Vran­ko­vić. No­vi­na bi bi­la vra­ća­nje mju­zik­la i ope­re­te na ri­ječ­ke ka­za­liš­ne da­ske. Ta­ko bi pr­ve se­zo­ne ri­ječ­ka pu­bli­ka gle­da­la mju­zikl „Kralj je gol“Al­fi­ja Ka­bi­lja o ču­ve­noj rap­skoj nu­dis­tič­koj epi­zo­di en­gle­skog kra­ja, a sli­je­di­la bi ope­re­ta „The Mi­ka­do“Gil­ber­ta i Sul­li­va­na, pra­izved­ba mju­zik­la „Ve­li Jo­že“Mi­re Ga­vra­na i El­vi­sa Sta­ni­ća te mju­zikl „Po­lju­bi me, Ka­to“Sa­mu­ela i Bel­le Spewac­ka. I da. Tu je i pro­gram za dje­cu, od dra­ma­ti­za­ci­je knji­ge „Pa­le sam na svi­je­tu“Jen­sa Sig­sga­ar­da, do „Druž­be Pe­re Kvr­ži­ce“Ma­te Lo­vra­ka ili pak „Ples­ne ha­lji­ne žu­tog mas­lač­ka“Sun­ča­ne Škri­nja­rić. Na­rav­no, o no­vom in­ten­dan­tu ri­ječ­kog ka­za­li­šta ko­je ima mo­nu­men­tal­nu zgra­du s fre­ska­ma Gus­ta­va Klim­ta i u ko­jem je svo­je­dob­no di­ri­gi­rao i Gi­aco­mo Puc­ci­ni (a ko­je ovog lip­nja na pro­gra­mu ima sa­mo dvi­je pred­sta­ve!?) zad­nju ri­ječ će re­ći po­li­ti­ča­ri. Oni is­ti ko­ji su za in­ten­dan­tu­re Fr­lji­će­ve pret­hod­ni­ce omo­gu­ći­li da ne­ki re­da­te­lji u Ri­je­ci do­bi­va­ju ho­no­rar za jed­nu pred­sta­vu od 120.000 ku­na. Ho­će li ih ba­rem re­zul­ta­ti dvi­ju dr­žav­nih re­vi­zi­ja opa­me­ti­ti? “Vje­ru­jem da se kod vas net­ko, kad se upu­šta u stra­ne je­zi­ke (pa i mr­tve), mo­že s ne­kim kon­zul­ti­ra­ti, ako ni­je sa­svim si­gu­ran”, pi­še nam či­ta­te­lji­ca i nas­tav­lja: ”jer ina­če ne bi 19. svib­nja na 42. stra­ni­ci, u pod­nas­lo­vu, na­pi­sao: ‘Lo­vren, naš re­pre­zen­ta­ti­vac ‘non gra­ta’, ni­je us­pio...’. Na­rav­no, ovo ‘non gra­ta’ mo­že, u žen­skom ro­du, is­klju­či­vo sta­ja­ti ako mu pret­ho­di ri­ječ ‘per­so­na’... Ova­ko – ne is­pa­da baš ja­ko pi­sme­no.” Na 24. stra­ni­ci: Na Ili­ci i Ale­ji Bo­log­ne... To pos­ta­je sva­kom go­di­nom sve ja­či epi­de­mij­ski slu­čaj. Po uzo­ru na go­vor u ne­kim dru­gim kra­je­vi­ma, mno­gi nas no­vi­na­ri uče da mo­ra­mo ići po­svu­da “na“... Pri­je se “na” iš­lo, re­ci­mo “na br­do“, pa i “na sta­di­on”, “na otok”, bi­li smo i “na ces­ti“, ali u na­se­lju, kvar­tu, u odre­đe­noj uli­ci. U Za­gre­bu se, ta­ko, kao što zna­te, ide na Tu­ška­nac, Slje­me, ali u Mak­si­mir (kvart, park), Jan­ko­mir, Se­sve­te... vo­zi se, ili po­sje­ću­je ne­ko­ga, u Ili­ci... Jed­nos­tav­no, kao i u sva­kom di­je­lu svi­je­ta, te se sup­til­ne lo­kal­ne raz­li­ke uče na li­cu mjes­ta. (Kao što je zgod­no – već sam pi­sa­la – na­uči­ti ili pro­vje­ri­ti ko­je se sta­re, ve­će ili ma­nje, za­gre­bač­ke uli­ce zo­vu “ces­ta­ma“...) Ma­lo o jed­nom stra­nom ime­nu (20. 5., zad­nja stra­ni­ca): Is­pek­li pi­zzu du­žu od... ‘... kla­sič­na je pi­zza mar­ga­ri­ta..’. ‘... u čast po­sje­ta kra­lji­ce Mar­ga­ri­te...’. Mis­lim da ime ova­ko pi­sa­no, ni­je ni hr­vat­sko (?), a bo­me ni ta­li­jan­sko. Na­ime, ta pi­zza je “slo­že­na”(cr­ve­no-bi­je­lo-ze­le­no, raj­či­ca, mo­zza­rel­la, bo­si­ljak – bo­je ta­li­jan­ske zas­ta­ve) i, na­vod­no, ser­vi­ra­na pri­go­dom po­sje­ta kra­lji­ce Mar­g­he­ri­te za­vi­ča­ju pi­zze, Na­pu­lju, dak­le – pi­zza mar­g­he­ri­ta. (Ta­li­ja­ni, u svo­joj Wi­ki­pe­di­ji, me­đu­tim, na­po­mi­nju da je ta pi­zza ro­đe­na već dav­no pri­je to­ga po­sje­ta. A no­vi­nar Ve­čer­njeg lis­ta još pi­še da je ‘iz­miš­lje­na u čast po­sje­ta kra­lji­ce Mar­ga­ri­te Ita­li­ji...’. E, sad, odak­le je Mar­g­he­ri­te doš­la ‘u po­sjet Ita­li­ji’? Bi­la je kra­lji­ca Mar­g­he­ri­ta od Sa­vo­je, a bu­du­ći da (uje­di­nje­na) Kra­lje­vi­na Ita­li­ja pos­to­ji od 1861. go­di­ne, ne znam ka­ko je to Ta­li­jan­ka – ba­rem po dr­žav­ljans­tvu, a je li bi­la ne­ke dru­ge kr­vi, ni­sam is­tra­ži­va­la – Mar­g­he­ri­ta doš­la ‘u po­sjet Ita­li­ji’)”, za­vr­ša­va pi­smo či­ta­te­lji­ca. ..... E-po­štom ja­vio se či­ta­telj: “U pe­tak, 20. svib­nja na 47. stra­ni­ci tekst ‘Ma­tuš: Seks na Eu­ru 1960-ih bio nam je stro­go za­bra­njen’, iz­vu­če­ni dio tek­s­ta “6 Hr­va­ta igra­la su za Ju­gos­la­vi­ju ...’ Broj­ka 6 či­ta se šest, što bi zna­či­lo da iz­vu­če­ni dio tek­s­ta gla­si “Šest Hr­va­ta igra­la su za Ju­gos­la­vi­ju ... . To ‘ne ho­da’. Či­ni mi se da su mo­gu­će dvi­je is­prav­ne ver­zi­je: ili ‘6 Hr­va­ta igra­lo je za Ju­gos­la­vi­ju ..’ ili ‘Šes­to­ri­ca Hr­va­ta igra­la su za Ju­gos­la­vi­ju ...’” ..... “Ma­lo iz pre­hram­be­nog svi­je­ta. Ina­če, šar­mant­ni sa­vje­ti...(ne­dje­lja, 19. svib­nja, 39. stra­ni­ca). U nas­lo­vu “Bi­ci­cle­te”, a ja ne vje­ru­jem da to u Fer­ra­ri pi­šu s jed­nim “t”! Vi­dim da je ta­kav, re­ci­mo, ru­munj­ski pra­vo­pis”, pi­še či­ta­te­lji­ca i do­da­je ne­ko­li­ko šlam­pe­ra­ja: “’... da pro­đe­te kroz Pa­la­zzo dei Di­aman­ti sa­gra­đe­nu...’ (u ovom slu­ča­ju, na tal., mu­ški rod!). ‘Mo­že­te ga po­volj­no iz­naj­mi­ti... (bi­cikl)’. Tu­ris­tu si­gur­no ne­će­mo sa­vje­to­va­ti da ‘iz­naj­mi’ bi­cikl, ni­je ga po­nio sa so­bom pa ho­će na nje­mu za­ra­di­ti, ne­go ga že­li, valj­da, ‘unaj­mi­ti’. A tu su i ‘tor­te­li­ni’, sme­ta mi da ne­ma­ju dva ‘l’, osim ako ih ne sma­tra­mo već po­sve udo­ma­će­ni­ma i u ši­ro­koj pri­mje­ni i u Hr­vat­skoj. U tom se slu­ča­ju is­pri­ča­vam. I još: ‘No ni­po­što ne na­ru­čuj­te ‘al­la bo­log­ne­se’, već ‘al­la ra­gu’. Ne­će baš bi­ti al­la ra­gu ne­go al ragú! I s ak­cen­tom.”

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.