Pad te­ča­ja i ni­ske ka­ma­te is­to­pi­li šted­nju gra­đa­na, hra­bri­ji se vra­ća­ju fon­do­vi­ma

1,9

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Lju­bi­ca Ga­ta­rić

Pri­no­si u inves­ti­cij­skim fon­do­vi­ma znat­no su iz­nad ka­ma­ta na šted­nju. Ka­ma­te na šted­nju opo­re­zu­ju se s 12 pos­to plus pri­pa­da­ju­ći pri­rez lju­bi­ca.ga­ta­ric@ve­cer­nji.net Ni­ske ka­mat­ne sto­pe i ja­ča­nje ku­ne u od­no­su na eu­ro po­če­li su to­pi­ti šted­nju ba­na­ka. Ova je go­di­na pr­va na­kon kri­ze u ko­joj je doš­lo do osjet­ni­jeg sma­nje­nja de­po­zi­ta sta­nov­niš­tva. Kra­jem trav­nja, u od­no­su na is­ti mje­sec proš­le go­di­ne, na ra­ču­ni­ma gra­đa­na is­to­pi­lo se go­to­vo dvi­je mi­li­jar­de ku­na šted­nje. Lju­di ne pov­la­če no­vac iz ba­na­ka, ne­go je nje­zi­no sma­nje­nje uglav­nom po­s­lje­di­ca slab­lje­nja eura u od­no­su na do­ma­ću va­lu­tu, sma­nje­nog pri­pi­sa ka­ma­ta, ali i oprez­nog us­mje­ra­va­nja ka­pi­ta­la pre­ma bur­za­ma. Hr­vat­ska kao i sve dru­ge eu­rop­ske zem­lje pro­la­zi raz­dob­lje po­vi­jes­no naj­jef­ti­ni­jeg ka­pi­ta­la, što je za one ko­ji uzi­ma­ju kre­di­te iz­nim­no sret­no raz­dob­lje jer ci­je­na nov­ca pa­da – pre­ma tvrd­nja­ma sre­diš­nje ban­ke do­bra se po­du­ze­ća i u Hr­vat­skoj mo­gu za­du­ži­tu uz ka­ma­tu iz­me­đu 2 i 3 pos­to – no za­to se topi imo­vi­na bo­ga­ti­jeg slo­ja. Od po­čet­ka 2008. go­di­ne šted­nja gra­đa­na na­ras­la je za pri­bliž­no 40 mi­li­jar­di i do­gu­ra­la je na 163 mi­li­jar­de ku­na te je pos­to­ja­no ras­la sve do ove go­di­ne. Sad se če­ti­ri mje­se­ca uzas­top­no bi­lje­ži nje­zin pad, po­go­to­vo kod oro­če­nih iz­no­sa, jer lju­di vi­še ne­ma­ju mo­ti­va­ci­je da oro­ču­ju sred­stva na dulji rok. Kun­ska šted­nja, oro­če­na na go­di­nu da­na, do­no­si ka­ma­tu od je­dan od 1,4 pos­to, dok je jed­no­go­diš­nje eur­sko za­du­že­nje oko 0,70 pos­to. Ukup­ni su de­po­zi­ti i da­lje u plu­su, pa nad­lež­ni ni­su za­bri­nu­ti zbog no­vih tren­do­va. – Kra­jem trav­nja de­po­zit­ni no­vac iz­no­sio je 48 mi­li­jar­di ku­na, či­me je na mje­seč­noj ra­zi­ni po­ve­ćan za 218 mi­li­ju­na ku­na (0,5%), dok je na go­diš­njoj ra­zi­ni za­bi­lje­žio rast za 5,5 ml­rd. ku­na (12,8%). Nas­ta­vak sklo­nos­ti sta­nov­niš­tva dr­ža­nju lik­vid­ne fi­nan­cij­ske imo­vi­ne na te­ku­ćim i tran­sak­cij­skim ra­ču­ni­ma di­je­lom je re­zul­tat pa­da ka- mat­nih sto­pa ba­na­ka na de­po­zi­te te uvo­đe­nja po­re­za na do­ho­dak od ka­ma­ta, objaš­nja­va­ju ana­li­ti­ča­ri Ra­if­fe­isen ban­ke. Ka­ma­te na šted­nju opo­re­zu­ju se s 12 pos­to uve­ća­nih za pri­pa­da­ju­ći pri­rez, a po­rez obra­ču­na­va­ju ban­ke pri­li­kom is­pla­te. Iztok Li­kar, ana­li­ti­čar HRpor­t­fe­lia, na­vo­di da se topi strah od bur­zi i lju­di se vra­ća­ju inves­ti­cij­skim fon­do­vi­ma. – Ula­ga­či bi­ra­ju kon­zer­va­tiv­ni­je fon­do­ve, oprez­ni­ji su s di­onič­ki­ma – ka­že Li­kar. Do bur­zov­nog slo­ma 2008. go­di­ne ri­jet­ki su no­vac po­la­ga­li u obvez­nič­ke fon­do­ve, no da­nas je to pra­vi­lo. Una­trag go­di­nu da­na pri­nos naj­lo­ši­jeg obvez­nič­kog fon­da iz­no­sio je 2,65 pos­to, što je iz­nad svih po­nu­đe­nih ka­ma­ta na jed­no­go­diš­nje oro­če­nje. Naj­bo­lji ta­kav fond za­ra­dio je ula­ga­či­ma 5,86 pos­to. No za­to su pri­no­si mje­šo­vi­tih fon­do­va ša­ro­li­ki i bi­li su u ras­po­nu od 4,5 pos­to gu­bi­ta­ka do za­ra­de od 8%.

Vi­še nov­ca ne­go la­ni sto­ji na tran­k­sa­cij­skim ra­ču­ni­ma, neo­ro­če­no, sprem­no za ula­ga­nje

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.