Po­li­tič­kim uh­lje­bi­ma u dr­žav­noj ad­mi­nis­tra­ci­ji uop­će ni­je sta­lo do na­ro­da

Vecernji list - Hrvatska - - Biznis 19 - Zvonimir Nad­ja­ko­vić či­ta­telj iz Za­gre­ba

U vri­je­me ka­da se po­li­tič­ke “eli­te” bo­re za vlast, i to po­naj­pri­je osob­nu, osje­ćam po­tre­bu upo­zo­ri­ti na po­na­ša­nje dr­žav­ne ad­mi­nis­tra­ci­je u ko­joj naj­ve­ćim di­je­lom “ra­de” po­li­tič­ki uh­lje­bi. Dr­žav­noj ad­mi­nis­tra­ci­ji uop­će ni­je sta­lo do na­ro­da, kao uos­ta­lom i po­li­ti­ča­ri­ma, te do­no­si od­lu­ke ne pi­ta­ju­ći se za re­zul­ta­te tih od­lu­ka. Imam psa ko­ji, na ža­lost, ima sr­ča­ne te­go­be i kar­di­olo­gi­nja na Ve­te­ri­nar­skom fa­kul­te­tu pre­pi­sa­la je li­jek car­di­su­re, ko­ji je neka tvrt­ka in­ter­vent­no uvo­zi­la. Kra­jem 2015. go­di­ne tog je lijeka nes­ta­lo na na­šem tr­ži­štu, ali se ni­je po­ja­vio ni dru­gi adek­vat­ni li­jek. Ta­da je po­če­lo moje do­pi­si­va­nje s Upra­vom za ve­te­ri­nar­stvo Mi­nis­tar­stva po­ljo­pri­vre­de. Na moj upit što je s li­je­kom car­di­su­re, gosp. Jen­dra­šin­kin od­go­vo­rio je: “No­vi VMP ko­ji se po­ja­vio 22. 7. 2015. go­di­ne je Pi­mo­vi­ta ko­ji sa­dr­ži kao dje­lat­nu tvar: pi­mo­ben­dan. Ni­je do­zvo­lje­no odo­bra­va­ti in­ter­vent­ne uvo­ze ako pos­to­ji le­gal­no odo­bre­ni iden­tič­ni VMP, Pi­mo­vi­ta.” Na moj upit gdje se mo­že ku­pi­ti taj li­jek, gosp. Jen­dra­šin­kin od­go­va­ra: “Ne znam gdje se mo­že ku­pi­ti VMP.” Na da­naš­nji dan na na­šem tr­ži­štu ne­ma adek­vat­nog lijeka za bo­lest mo­ga psa i ja ci­je­lo vri­je­me mo­ram pu­to­va­ti u Slo­ve­ni­ju po adek­vat­ni li­jek. Gos­po­di­na, ko­ji je za­bra­nio in­ter­vent­ni uvoz, ne za­ni­ma za­što stvar­no na na­šem tr­ži­štu ne­ma adek­vat­nog lijeka, ni­ti ga za­ni­ma što zbog nje­go­ve od­lu­ke dr­ža­va gu­bi na po­re­zu. On ni­je pro­vje­rio je li tvrt­ka, ko­ja je re­gis­tri­ra­la no­vi li­jek, stvar­no i pla­si­ra­la taj li­jek na na­še tr­ži­šte te, ako ni­je, tre­bao bi od­mah odo­bri­ti in­ter­vent­ni uvoz. To se me­ni či­ni lo­gič­nim pos­tup­kom. Dru­gi pri­mjer je iz emi­si­je “Za se­lo i po­ljo­pri­vre­du” HR Za­gre­ba. Po­ljo­pri­vred­nik pri­jav­lju­je eko­lo­ški uz­goj soje na po­vr­ši­ni 2,1 hek­ta­ra. Po­kraj nje­ga gos­po­đa pri­jav­lju­je ta­ko­đer eko­lo­ški uz­goj soje na po­vr­ši­ni od 10 hek­ta­ra. On je u ša­li pi­ta ho­će li će an­ga­ži­ra­ti Hr­vat­sku voj­sku? Po­tom objaš­nja­va: “Za eko­lo­ški uz­goj soje ona se mo­ra ruč­no oko­pa­va­ti i tu­ma­či da gos­po­đi ni­je u in­te­re­su pla­sman eko­lo­ški uz­go­je­ne soje, ne­go sa­mo do­bi­va­nje po­ti­ca­ja jer nit­ko ne­će pro­vje­ra­va­ti je li i ko­li­ko je eko­lo­ški uz­go­je­ne soje pla­si­ra­la na tr­ži­šte. Tre­ći pri­mjer je iz is­kus­tva ši­re obi­te­lji. Čo­vjek je pri­ja­vio sad­nju ora­ha i za to do­bio po­ti­ca­je. Na­kon pet go­di­na net­ko se sje­tio iz Mi­nis­tar­stva pi­ta­ti ka­ko su ora­si. Od­go­vor je bio la­kon­ski: “Ni­su us­pje­li.” Komentar ono­ga tko je pi­tao: “To sam i mis­lio.” Na kra­ju bih pod­sje­tio i na slu­čaj iz me­di­ja o kra­va­ma u Li­ci, ko­je su ugi­ba­le od gla­di, ali je nji­hov vlas­nik do­bio po­ti­ca­je. Na­ša dr­žav­na ad­mi­nis­tra­ci­ja do­no­si od­lu­ke, ali je ne za­ni­ma­ju po­s­lje­di­ce tih od­lu­ka, a one mo­gu bi­ti na šte­tu gra­đa­na, ali u još su vi­še slu­ča­je­va na šte­tu dr­ža­ve. Zbog to­ga se mi kao druš­tvo ne mo­že­mo po­mak­nu­ti sve dok neka po­li­tič­ka gar­ni­tu­ra ne dir­ne u to gni­jez­do svo­jih bi­ra­ča.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.