Što pi­ju ti lju­di u “Pi­ja­ni­ma”? I ja bih ma­lo

Vecernji list - Hrvatska - - Kultura - Bo­ja­na Ra­do­vić

Ni­je važ­no ko­jim gra­dom tu­ma­ra­ju li­ko­vi jer svu­da je is­to: oni ko­ji ima­ju nov­ca za­bo­ra­vi­li su za­što tre­ba ži­vje­ti i za­to su po­lu­ži­vi bo­ja­na.ra­do­vic@ve­cer­nji.net Oz­bilj­no pi­ja­ni lju­di – njih 14. Ne­ki idu sa svad­be, ne­ki s po­gre­ba, tre­ći sla­ve mo­mač­ku ve­čer... svat­ko ima svoj – jak – raz­log za pi­ja­nu noć. Svi su, osim pros­ti­tut­ke, i vi­še ne­go si­tu­ira­ni lju­di, me­na­dže­ri, ban­ka­ri, di­rek­to­ri... lju­di ko­ji o nov­cu vi­še ne mo­ra­ju raz­miš­lja­ti.

Ljud­ska iz­gub­lje­nost

Kroz nji­ho­va pi­jans­tva na vi­dje­lo iz­la­ze sve frus­tra­ci­je svi­je­ta i vre­me­na u ko­jem ži­vi­mo, sva ljud­ska iz­gub­lje­nost. To su “Pi­ja­ni” ru­skog re­da­te­lja i dra­ma­ti­ča­ra Iva­na Vi­ri­pa­je­va, a vi­dje­li smo ih na 40. Da­ni­ma sa­ti­re Fa­di­la Ha­dži­ća u in­ter­pre­ta­ci­ji be­ograd­skog Ate­ljea 212 u re­ži­ji Bo­ri­sa Li­je­še­vi­ća. Vi­ri­pa­jev je tre­nu­tač­no je­dan od naj­i­zvo­đe­ni­jih su­vre­me­nih ru­skih dra­ma­ti­ča­ra (tek su mu 42 go­di­ne). S jed­ne je stra­ne ri­ječ o dra­mi ro­đe­noj za scen­sku iz­vr­s­nost, jed­nom od onih ri­jet­kim su­vre­me­nih dram­skih tek­s­to­va ko­ji je za­nim­ljiv zbog te­me ko­jom se ba­vi, ali i ne­vje­ro­jat­no atrak­ti­van zbog svo­jih li­ko­va, ali i sva­ke re­pli­ke ko­ju ti li­ko­vi iz­go­va­ra­ju. S dru­ge su stra­ne “Pi­ja­ni” opas­ni po­put bri­tve. Traže na­dah­nu­tog re­da­te­lja i pre­da­ni glu­mač­ki an­sambl jer svi ti pi­jan­ci la­ko bi mo­gli “od­s­kli­za­ti” na kri­vi put, pos­ta­ti za­mor­ne ka­ri­ka­tu­re ko­je se nad­me­ću sa­mo u uvjer­lji­vos­ti svog pi­jans­tva. Na­rav­no, vr­hun­ski re­da­telj, a Bo­ris Li­je­še­vić to jest, ni­ka­da ne­će do­pus­ti­ti ta­kav ras­plet na sce­ni. On ovo dje­lo re­ži­ra pro­miš­lje­no i pre­ciz­no. Sva­ki je lik ov­dje pi­jan na svoj na­čin; ne­ki su za­bav­ni, ne­ki tra­gič­ni, ne­ki tek iz­gub­lje­ni, baš kao što to u ži­vo­tu, i pi­jans­tvu, bi­va. Nit­ko od glu­ma­ca, ni u jed­nom tre­nut­ku, ne pre­la­zi onu tan­ku cr­tu ko­ja bi nje­go­vo pi­jans­tvo odve­la u pu­ku scen­ska afek­ta­ci­ju, a sam sa­dr­žaj dra­me pre­tvo­ri­la u ono što se do­ga­đa ta­mo ne­kim zgu­bi­da­ni­ma i sa­svim je ne­važ­no za ži­vo­te nas ko­ji ih gle­da­mo. Upra­vo su­prot­no, re­da­telj i nje­go­vi glum­ci pos­ti­gli su ono naj­važ­ni­je: iza sva­kog pi­ja­nog i na­oko iz­gub­lje­nog čo­vje­ka sto­ji ja­san ka­rak­ter, gle­da­telj doz­na­je i kak­vi su to lju­di iz­van po­vi­še­nih stras­ti ko­je do­la­ze iz al­ko­ho­la. I dok pi­ja­na sla­ga­li­ca ma­lo-po­ma­lo ot­kri­va sve mu­ke ju­na­ka, jas­no je da je to drama o svi­ma na­ma. Li­ko­vi te­tu­ra­ju op­skur­nim uli­ca­ma ne­kog gra­da na ra­zvi­je­nom Za­pa­du i ne­ma ni­kak­ve po­tre­be ime­no­va­ti taj grad, jer u sva­kom se do­ga­đa is­to: lju­di su za­bo­ra­vi­li zbog če­ga vri­je­di ži­vje­ti.

Vot­ka i vi­ski kao go­ri­vo

Tre­ba­ju im i Vi­ri­pa­jev i Li­je­še­vić da im ka­žu ka­ko su to lju­bav i na­da. Za­to je u mra­ku ka­za­li­šta te­ško sus­preg­nu­ti pi­ta­nje: što pi­ju ti lju­di? (i ja bih ma­lo) jer nji­ho­va bi nam is­kre­nost pa ma­kar joj vot­ka i vi­ski bi­li po­gon­sko go­ri­vo, i te ka­ko olak­ša­la ži­vot, ohra­bri­la nas da za se­be iz­bo­ri­mo pra­vo na po­ku­ša­je, po­gre­ške i us­pje­he. Od glu­mač­kog an­sam­bla do­is­ta je u “Pi­ja­ni­ma” te­ško iz­dvo­ji­ti naj­bo­lje. Svat­ko u toj sim­fo­ni­ji “pi­jans­tva” ima svo­ju di­oni­cu i “svi­ra” je maj­stor­ski. Is­ti­ču se Sve­to­zar Cvet­ko­vić, ne­vje­ro­jat­no za­ba­van u sce­ni lju­ba­vi pro­na­đe­ne u bla­tu, Da­ra Đo­kić kao nje­go­va su­pru­ga ko­je tra­ži po­moć, a od mla­đe eki­pe iz­dva­ja­ju se Je­le­na Đo­kić kao ma­ne­ken­ka ko­ja je sve o lju­ba­vi na­uči­la ka­da joj se deč­ko ože­nio naj­bo­ljom pri­ja­te­lji­com, te De­jan De­dić, ban­kar ko­ji ni­šta ne osje­ća, ali u pi­ja­noj no­ći, na uli­ci pro­na­la­zi pi­ja­nu djevojku “sprem­nu na sve”. Uz njih na sce­ni su i: Mar­ta Bje­li­ca, Ne­boj­ša Ilić, Isi­do­ra Mi­nić, Bo­jan Ži­ro­vić, Ne­nad Ći­rić, Bran­ka Še­lić, Vuk Jo­va­no­vić, Bra­nis­lav Tri­fu­no­vić, Stra­hi­nja Bla­žić i Je­le­na Pe­tro­vić.

BORNA FILIĆ/ PIXSELL, ARHIVA ATE­LJE 212

Glum­ci Ate­ljea 212 pred Ke­rem­pu­hom (go­re) te Mar­ta Bje­li­ca i Ne­boj­ša Ilić u sce­ni iz pred­sta­ve (li­je­vo)

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.