Pri­ziv sa­vjes­ti prav­no je u si­voj zo­ni

Do­cen­ti­ca na Me­di­cin­skom fa­kul­te­tu i pe­di­ja­tri­ca, Gor­ja­na Gju­rić o pra­vi­ma že­na i pra­vi­ma fe­tu­sa te ka­ko su ona ri­je­še­na u zem­lja­ma Eu­rop­ske uni­je

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - Ro­ma­na.ko­va­ce­vic@ve­cer­nji.net

Po­ba­čaj je le­ga­lan u svim europ­skim zem­lja­ma osim u Mal­ti, a Polj­ska i Ir­ska ima­ju res­trik­tiv­ne za­ko­ne zbog ko­jih stra­da­va­ju že­ne Ro­ma­na Ko­va­če­vić Ba­ri­šić Dr. Gor­ja­na Gju­rić, umi­rov­lje­na pe­di­ja­tri­ca i do­cen­ti­ca na Me­di­cin­skom fa­kul­te­tu Sve­uči­li­šta u Za­gre­bu, članica je Ini­ci­ja­ti­ve li­ječ­ni­ka/li­ječ­ni­ca za re­gu­li­ra­nje pra­va na pri­ziv sa­vjes­ti ko­ji se za­la­žu za pra­vo na slo­bo­dan i le­ga­lan po­ba­čaj. Jas­no iz­no­si sta­vo­ve o pra­vi­ma že­na i pra­vi­ma fe­tu­sa, ko­ja se sve glas­ni­je za­go­va­ra­ju.

Svje­do­ci smo sve glas­ni­jeg za­go­va­ra­nja za­bra­ne po­ba­ča­ja u Hr­vat­skoj. Je­smo li po to­me u ne­kom tren­du, gdje je u Eu­ro­pi i svi­je­tu po­ba­čaj za­bra­njen?

Po­ba­čaj je le­ga­lan u svim europ­skim dr­ža­va­ma osim u Mal­ti. U 96% dr­ža­va do­pu­šten je zbog spa­ša­va­nja ži­vo­ta trud­ni­ce, u 90% dr­ža­va za oču­va­nje tje­les­nog i men­tal­nog zdrav­lja že­ne, u 88% dr­ža­va zbog bo­les­ti fe­tu­sa, u 87% dr­ža­va zbog si­lo­va­nja i in­ces­ta, u 79% dr­ža­va zbog eko­nom­skih i so­ci­jal­nih raz­lo­ga i u 69% dr­ža­va na zah­tjev trud­ni­ce. Polj­ska i Ir­ska ima­ju vr­lo res­trik­tiv­ne za­ko­ne o po­ba­ča­ju.

Kak­va su is­kus­tva tih dvi­ju ze­ma­lja po tom pi­ta­nju?

Po­vre­me­no že­ne stra­da­ju zbog ne­dos­tup­nos­ti pre­ki­da trud­no­će, npr. tra­gič­ni slu­čaj smr­ti mla­de zu­ba­ri­ce Sa­vi­te Hal­la­pa­na­var 2012. u Ir­skoj. U Polj­skoj i Ir­skoj ra­zvi­jen je tzv. “abor­tiv­ni tu­ri­zam”; že­ne ko­je si to mo­gu pri­ušti­ti pu­tu­ju u dru­ge dr­ža­ve da bi po­ba­ci­le. Dio po­ba­ča­ja obav­lja se u zemlji ile­gal­no. I Ir­ska i Polj­ska ne­pres­ta­no pri­ma­ju kri­ti­ke nad­lež­nih ti­je­la UN-a zbog svo­je le­gis­la­ti­ve i prak­se ko­jom kr­še pra­va že­na. I EU re­zo­lu­ci­jom 1607 “Pris­tup si­gur­nom i le­gal­nom po­ba­ča­ju u Eu­ro­pi” po­zi­va čla­ni­ce Vi­je­ća Eu­ro­pe da jam­če že­na­ma stvar­no ko­ri­šte­nje nji­ho­va pra­va.

Ka­ko to da u 21. sto­lje­ću do­la­ze u pi­ta­nje ste­če­na pra­va i slo­bo­de?

Le­ga­li­za­ci­ja po­ba­ča­ja re­la­tiv­no je no­va po­ja­va iz 60-ih i 70-ih go­di- na 20. sto­lje­ća. Tek ju­čer že­ne su stek­le pra­vo da auto­nom­no od­lu­ču­ju o svo­joj sek­su­al­nos­ti i re­pro­duk­ci­ji, kao uos­ta­lom i dru­ga gra­đan­ska i po­li­tič­ka pra­va ko­ja su do ta­da pri­pa­da­la mu­škar­ci­ma. Ljud­ska sek­su­al­nost do­brim je di­je­lom iz­mak­la re­li­gij­skoj kon­tro­li pa je se po­ku­ša­va vra­ti­ti. Ide­ja i prak­sa da že­na od­lu­ču­je ho­će li ro­di­ti, ka­da i ko­li­ko dje­ce i da ima na ras­po­la­ga­nju mo­der­nu kon­tra­cep­ci­ju i si­gu­ran i le­ga­lan pre­kid trud­no­će, naj­ve­ći su trn u oku. Za­to di­ljem svi­je­ta ja­ča­ju nas­to­ja­nja Cr­k­ve i des­ni­ce za za­bra­nu ili bar ote­ža­va­nje dos­tup­nos­ti po­ba­ča­ja, a pros­kri­bi­ra­na je kon­tra­cep­ci­ja. Cr­k­va na­uča­va da sva­ki spol­ni od­nos mo­ra bi­ti “otvo­ren” za stva­ra­nje po­tom­s­tva, u pro­tiv­nom je seks gre­šan. Že­na bi sto­ga po­nov­no tre­ba­la do­ći u po­zi­ci­ju da ži­vi od mens­tru­aci­je do mens­tru­aci­je i ra­đa 15-ak dje­ce. I na­rav­no, da odus­ta­ne od re­ali­za­ci­je bi­lo ko­jih dru­gih ljud­skih po­ten­ci­ja­la i am­bi­ci­ja.

Mno­gi li­ječ­ni­ci zbog pri­zi­va sa­vjes­ti ne ra­de po­ba­ča­je. U Ini­ci­ja­ti­vi ste li­ječ­ni­ka/li­ječ­ni­ca za re­gu­li­ra­nje pra­va na pri­ziv sa­vjes­ti, mi­je­nja li se što po tom pi­ta­nju?

Pri­ziv sa­vjes­ti gi­ne­ko­lo­ga na obav­lja­nje po­ba­ča­ja da­nas je naj­e­fi­kas­ni­ji na­čin ko­jim se že­na­ma us­kra­ću­je pra­vo na po­ba­čaj. I u svi­je­tu i u Hr­vat­skoj to je jed­na prav­no si­va zo­na u ko­ju se još ne di­ra jer je oba­vi­je­na aurom re­li­gij­skih slo­bo­da. Dr­žav­ne vlas­ti naj­češ­će ni­su sklo­ne tram­pi­ti nak­lo­nost moć­ne Cr­k­ve za sek­su­al­na i re­pro­duk­tiv­na pra­va svo­jih gra­đan­ki. Po­ku­ša­ji Ini­ci­ja­ti­ve na­iš­li su na glu­ho uho.

Is­to­dob­no s bor­bom za pra­va fe­tu­sa, na­še druš­tvo u ve­li­koj mje­ri za­ne­ma­ru­je trud­ni­ce i dje­cu. Is­kus­tva u ro­di­li­šti­ma čes­to su tra­uma­tič­na, ro­di­lje os­ta­ju bez pos­la, ima­mo dje­cu ko­ja su glad­na u ško­la­ma i u vr­ti­ći­ma...

Raz­ma­tra­ju­ći pi­ta­nje “sve­tos­ti ži­vo­ta” zi­go­te, em­bri­ja i fe­tu­sa, ne­za­obi­laz­no je pi­ta­nje “sve­tost ži­vo­ta” 7,6 mi­li­ju­na dje­ce mla­đe od 5 go­di­na iz ze­ma­lja u ra­zvo­ju, od ko­jih tri če­t­vr­ti­ne njih umi­re od pre­ven­ta­bil­nih bo­les­ti i gla­di sva­ke go­di­ne. Sva­ki dan umi­re u svi­je­tu 21 ti­su­ća ma­le dje­ce! I u na­šoj zemlji 60.000 ma­le dje­ce ži­vi is­pod gra­ni­ce si­ro­maš­tva. Či­ne li dr­ža­ve i cr­k­ve sve što je u

Sva­ki dan u svi­je­tu umre 21 ti­su­ća ma­le dje­ce. To su oni ko­ji ži­ve u pra­voj do­li­ni su­za

nji­ho­voj mo­ći da ži­vo­ti te dje­ce bu­du spa­še­ni? Ili či­ne da se ro­de još no­vi mi­li­ju­ni ko­ji će po­ži­vje­ti 5 go­di­na u re­al­noj, a ne me­ta­fo­rič­koj, do­li­ni su­za? Ka­da bi se Cr­k­va oda­zva­la kri­ku ove dje­ce s ono­li­ko ri­je­či, en­cik­li­ka, nov­ca, lo­bi­ra­nja, ener­gi­je i stras­ti ko­li­ko ih tro­ši na „ni­je­mi krik“iz ma­ter­ni­ce, uči­ni­la bi da­le­ko vi­še za naj­ma­nje.

Pi­ta­nje po­lo­ža­ja trud­ni­ca i ro­di­lja za­pra­vo je pi­ta­nje po­lo­ža­ja že­na u druš­tvu.

U eri neo­li­be­ral­nog ka­pi­ta­liz­ma i neo­kon­zer­va­tiz­ma, one pr­ve naj­lak­še pos­tup­no gu­be svo­ja te­melj­na ljud­ska pra­va, ko­ja ni iz­da­le­ka ni­su pot­pu­no ni za­ži­vje­la. I pra­vo na rad, i na obra­zo­va­nje, i sek­su­al­na i re­pro­duk­tiv­na pra­va... Pro­sječ­na že­na gra­đa­nin je dru­gog re­da. Pa­ra­dok­sal­no, upra­vo ako je trud­na i za­to što je trud­na. Nje­na je­dins­tve­na bi­olo­ška spo­sob­nost da na svi­jet do­ne­se no­vog čo­vje­ka okre­će se pro­tiv nje. Umjes­to da je se čas­ti, že­nu se na raz­ne na­či­ne mal­tre­ti­ra, obez­vre­đu­je pa čak i kaž­nja­va.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.