NAČELNO PO­ZI­TIV­NA, ALI IPAK NE I POVIJESNA DEKLARACIJA

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno -

da­lje bi­ti pu­no emo­ci­ja, ali i da se to ne mo­že rje­ši­ti u 5-10 go­di­na. Ko­men­ti­ra­ju­ći pot­pi­sa­nu dek­la­ra­ci­ju, pred­sjed­nik De­mo­krat­skog sa­ve­za Hr­va­ta Voj­vo­di­ne To­mis­lav Žig­ma­nov re­kao je ka­ko je za­do­vo­ljan uči­nje­nim te da će na ne­ki na­čin pred­sjed­ni­ca RH, kao i os­ta­li, bi­ti svje­do­ci što je pot­pi­sa­no i tko se na što obve­zao. – Na­ma je ve­oma važ­no što smo na­po­kon, pos­li­je če­ti­ri go­di­ne, os­tva­ri­li iz­ra­van kon­takt s pre­mi­je­rom Vu­či­ćem. Sa­da ima­mo odre­đe­ni link ta­ko da vje­ru­jem ka­ko će sve bi­ti bo­lje. Mi će­mo i da­lje sva­ka­ko upu­ći­va­ti na pro­pus­te, obve­ze i obe­ća­nja – re­kao je Žig­ma­nov. Do­la­zak Vu­či­ća u Dalj i Gra­bar-Ki­ta­ro­vić u Ta­van­kut i Su­bo­ti­cu iz­a­zvao je ve­li­ki in­te­res gra­đa­na. Dvo­je dr­žav­ni­ka u Dalju su, u rod­noj ku­ći znans­tve­ni­ka Mi­lu­ti­na Mi­lan­ko­vi­ća, do­če­ka­ni uz tra­di­ci­onal­ni sr­p­ski obi­čaj – po­ga­ču, sol i ra­ki­ju ko­ju su slu­ži­la dje­ca odje­ve­na u sr­bi­jan­sku na­rod­nu noš­nju. U Ta­van­ku­tu su ih do­če­ka­li čla­no­vi KUD-a Ma­ti­ja Gu­bec u hr­vat­skim na­rod­nim noš­nja­ma. – Li­je­po je ovo. Šte­ta što do jed­no­ga ovak­vog su­sre­ta ni­je doš­lo i ra­ni­je jer bi se, vje­ru­jem, mno­ge stva­ri ri­je­ši­le na druk­či­ji na­čin. Gra­đa­ni­ma tre­ba ma­lo op­ti­miz­ma i ohra­bre­nja – re­kao je Mi­ros­lav Ke­ra­vi­ca iz Vu­ko­va­ra. Jed­na od že­na ko­ja je dvo­je dr­žav­ni­ka do­če­ka­la u Dalju po­zva­la je pred­sjed­ni­cu RH da ovo mjes­to po­sje­ti i ne­kom dru­gom pri­li­kom ka­ko bi se upoz­na­la s pro­ble­mi­ma mje­šta­na. – Du­nav je li­jep, ali pro­ble­ma je pu­no. Imam tro­je dje­ce i sve tro­je otiš­lo je iz Da­lja. Ne­ma pos­la, lju­di od­la­ze ma­sov­no i iz Da­lja i iz dru­gih se­la – rek­la je ta gos­po­đa. U Su­bo­ti­ci se pred zgra­dom grad­ske upra­ve oku­pi­lo ne­ko­li­ko sto­ti­na gra­đa­na ka­ko bi i uži­vo vi­dje­li Gra­bar-Ki­ta­ro­vić i Vu­či­ća.

Dvi­je re­pre­zen­ta­ci­je u Ita­li­ji

– Tre­ba­lo bi uves­ti tak­ve su­sre­te jed­nom mje­seč­no. Niz je pro­ble­ma s ko­ji­ma s su­oča­va­ju Hr­va­ti u Voj­vo­di­ni, a vje­ru­jem i Sr­bi u Hr­vat­skoj. Ovak­vom po­ru­kom ne­ke se stva­ri mo­gu ri­je­ši­ti. Ako se i sa­mo ma­lo po­mak­nu s mr­tve toč­ke, na­prav­ljen je ve­li­ki ko­rak – re­kao nam je To­mis­lav Ši­mić iz Su­bo­ti­ce. Da mo­žda i pu­šu ne­ki druk­či­ji vje­tro­vi, po­ka­za­li su Sr­p­sko na­rod­no vi­je­će i Hr­vat­sko na­rod­no vi­je­će ko­ji su pri­je ne­ko­li­ko da­na u Vu­ko­va­ru or­ga­ni­zi­ra­li pri­ja­telj­sku no­go­met­nu utak­mi­cu re­pre­zen­ta­ci­ja Hr­va­ta iz Sr­bi­je i Sr­ba iz Hr­vat­ske. Dvi­je su re­pre­zen­ta­ci­je tre­nu­tač­no na EP-u za ma­nji­ne u Ita­li­ji gdje su ot­pu­to­va­li u jed­nom auto­bu­su i gdje su smje­šte­ni u is­tom ho­te­lu. Ova toč­ka po­ti­če oživ­lja­va­nje pre­go­vo­ra dr­žav­nih po­vje­rens­ta­va o odre­đi­va­nju gra­nič­ne li­ni­je, či­ji je rad bio us­po­ren, a po­ne­kad i pot­pu­no za­mrz­nut. Ako ne bu­de bi­la­te­ral­no do­go­vo­re­nog rje­še­nja u ra­zum­nom ro­ku (deklaracija ne ka­že ko­ji je to rok), ide se na ar­bi­tra­žu pred me­đu­na­rod­ne ins­ti­tu­ci­je. To ni­je ne­ki po­vi­jes­ni no­vi­tet, ne­go for­mu­la­ci­ja ko­ja sa­mo opi­su­je je­di­ne dvi­je mo­guć­nos­ti raz­gra­ni­če­nja. Spo­ra­zum o suk­ce­si­ji pot­pi­san je u lip­nju 2001. u Be­ču, ali još ni­je pri­mi­je­njen zbog ni­za kom­pli­ci­ra­nih raz­lo­ga. Ova deklaracija že­li ubr­za­ti tu pri­mje­nu, no ne ot­kri­va de­ta­lje o to­me ka­ko toč­no i u ko­jim ro­ko­vi­ma. Pod pi­ta­njem suk­ce­si­je mo­že se ri­je­ši­ti i pi­ta­nje otva­ra­nja arhiva Ud­be i dru­gih služ­bi biv­še dr­ža­ve ko­ji mo­gu po­mo­ći ot­kri­va­nju po­vi­jes­nih is­ti­na. Deklaracija na­vo­di da je “po­tra­ga za nes­ta­li­ma pri­ori­tet­no hu­ma­ni­tar­no pi­ta­nje” i da će obje dr­ža­ve “ulo­ži­ti is­kre­ne i mak­si­mal­ne na­po­re u tra­že­nju nes­ta­lih oso­ba”. Služ­be­ni izvo­ri go­vo­re o 931 dr­žav­lja­ni­nu Hr­vat­ske ko­ji se još vo­di kao nes­tao i 150 dr­žav­lja­na Sr­bi­je. Vu­čić tvr­di da je me­đu 931 oso­bom 400-ti­njak hr­vat­skih gra­đa­na sr­p­ske na­ci­onal­nos­ti te da je sto­ga “za ni­jan­su ve­ći broj Sr­ba”. Pod no­vim iz­a­zo­vi­ma deklaracija po­seb­no is­ti­če bor­bu pro­tiv me­đu­na­rod­nog te­ro­riz­ma i uprav­lja­nje svjet­skog iz­bje­glič­kom i mi­grant­skom kri­zom. Hrvatska i Sr­bi­ja “sprem­ne su ak­tiv­no i ko­or­di­ni­ra­no dje­lo­va­ti” po tim pi­ta­nji­ma i to “bi­la­te­ral­no, re­gi­onal­no i u ok­vi­ru Eu­rop­ske uni­je”. Ri­ječ “re­gi­ja”, ko­ju su i pred­sjed­ni­ca Gra­barKi­ta­ro­vić i HDZ-ova vla­da nas­to­ja­le iz­bje­ga­va­ti, ipak je ne­iz­bjež­na. Obje dr­ža­ve sprem­ne su ak­tiv­no su­dje­lo­va­ti u za­jed­nič­kim ra­zvoj­nim i pre­ko­gra­nič­nim pro­jek­ti­ma su­fi­nan­ci­ra­ni­ma iz Eu­rop­ske uni­je, ka­že po­s­ljed­nja toč­ka ju­čer pot­pi­sa­ne dek­la­ra­ci­je. Pr­vens­tve­no se mis­li na ob­no­vu že­ljez­nič­ke pru­ge Zagreb – Be­ograd, ne­što što Vu­čić tvr­di da je pred­la­gao i pret­hod­nim hr­vat­skim vla­da­ma, ali da one ni­su ima­le in­te­re­sa su­ra­đi­va­ti. U dek­la­ra­ci­ji ne­ma spo­me­na o to­me da Hrvatska že­li da Sr­bi­ja pro­mi­je­ni svoj kon­tro­verz­ni za­kon ko­ji od Be­ogra­da že­li stvo­ri­ti tzv. mi­ni Ha­ag kroz re­gi­onal­nu ju­ri­sdik­ci­ju za rat­ne zlo­či­ne. Hrvatska je pro­mje­nu tog za­ko­na po­ku­ša­la pre­tvo­ri­ti u mje­ri­lo EU, ali u za­sad joj u Bruxel­le­su go­vo­re da to ne­ma ve­ze s EU, ne­go da Zagreb to ri­je­ši bi­la­te­ral­no s Be­ogra­dom. U ovoj bi­la­te­ral­noj dek­la­ra­ci­ji to ni­je ri­je­še­no.

Deklaracija ko­ju su ju­čer pot­pi­sa­li hrvatska pred­sjed­ni­ca Ko­lin­da Gra­bar-Ki­ta­ro­vić i sr­bi­jan­ski pre­mi­jer Alek­san­dar Vu­čić načelno je po­zi­ti­van, ali ni po če­mu po­vi­jes­ni do­ga­đaj, ka­ko su ga nas­to­ja­li pri­ka­za­ti pot­pis­ni­ci. Tekst dek­la­ra­ci­je uglav­nom go­vo­ri o stva­ri­ma ko­je su u proš­los­ti do­go­vo­re­ne da će se na­pra­vi­ti, ali do­sad ni­su na­prav­lje­ne, pri če­mu ova deklaracija ne nu­di ni vre­men­ski ok­vir ni bit­ne po­ma­ke zbog ko­jih bi se sad odjed­nom te stva­ri za­is­ta ubr­za­le. Bi­lo bi li­je­po da se ubr­za­ju, ali ne­jas­no je tko i ka­ko jam­či da ho­će. Či­ni se da tre­nu­tak pot­pi­si­va­nja i sa­dr­žaj pot­pi­sa­nog ipak vi­še od­go­va­ra­ju Alek­san­dru Vu­či­ću, ko­ji ovim či­nom že­li os­ta­vi­ti do­jam da je us­pješ­no prev­la­dao (re­al­no, dos­ta nes­pre­tan) po­ku­šaj Hr­vat­ske da blo­ki­ra otva­ra­nje 23. i 24. po­glav­lja u pre­go­vo­ri­ma Sr­bi­je s Eu­rop­skom uni­jom dok se ne is­pu­ne tri spe­ci­fič­na hrvatska uvje­ta. Ka­ko sa­da stva­ri sto­je u Vi­je­ću EU, naj­važ­ni­ji hr­vat­ski uvjet, onaj o pro­mje­ni sr­bi­jan­skog za­ko­na o re­gi­onal­noj ju­ri­sdik­ci­ji, ne­će pos­ta­ti europ­sko mje­ri­lo za Sr­bi­ju jer os­ta­tak EU go­vo­ri Hr­vat­skoj da to pi­ta­nje ri­je­ši bi­la­te­ral­no. A u bi­la­te­ral­noj dek­la­ra­ci­ji o to­me ne­ma ni spo­me­na!

Vu­čić je spo­me­nuo da će se, ne bu­de li u ne­če­mu mo­guć do­go­vor, ići na me­đu­na­rod­nu ar­bi­tra­žu Tre­nu­tak pot­pi­si­va­nja i sa­dr­žaj pot­pi­sa­nog ipak vi­še od­go­va­ra­ju Alek­san­dru Vu­či­ću

S hr­vat­ske stra­ne pot­pis­ni­ca je pred­sjed­ni­ca Ko­lin­da Gra­bar-Ki­ta­ro­vić ko­ja je u kam­pa­nji i na po­čet­ku man­da­ta in­zis­ti­ra­la na te­zi da Hrvatska “ni­je re­gi­ja” i da je nje­zin pret­hod­nik Jo­si­po­vić na­vod­no po­gri­je­šio kad je po­ku­ša­vao s biv­šim pred­sjed­ni­kom Sr­bi­je Ta­di­ćem us­pos­ta­vi­ti plat­for­mu za rje­ša­va­nje otvo­re­nih pi­ta­nja. A sa­da pred­sjed­ni­ca Gra­bar-Ki­ta­ro­vić ra­di is­to što i Jo­si­po­vić, sa­mo što su u me­đu­vre­me­nu ne­po­treb­no na­ru­še­ni od­no­si i iz­gub­lje­no je vri­je­me. Vu­čić, dak­le, os­tav­lja do­jam da je pot­pi­sao “po­vi­jes­nu” dek­la­ra­ci­ju zbog per­cep­ci­je se­be kao pre­go­va­ra­ča s EU, a pred­sjed­ni­ca Gra­bar-Ki­ta­ro­vić mo­žda ima ovu kal­ku­la­ci­ju ko­ju uoča­va ana­li­ti­čar Žar­ko Pu­hov­ski: u Hr­vat­skoj nas­tu­pa raz­dob­lje sla­bih vla­da i sla­bih vla­da­ju­ćih ve­ći­na, a pred­sjed­ni­ca u tak­vim okol­nos­ti­ma nas­to­ji oja­ča­ti svo­ju po­zi­ci­ju on­dje gdje za­is­ta ima odre­đe­ne ov­las­ti, u su­kre­ira­nju vanj­ske po­li­ti­ke.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.