Stvar­nost je dra­ma­tič­ni­ja od ka­za­li­šta

Po­kre­nu­li su pri­vat­ne do­na­ci­je da odr­že do­la­zak svjet­skog ka­za­li­šta u Zagreb

Vecernji list - Hrvatska - - Auto - Bojana.ra­do­vic @ve­cer­nji.net

Ve­li­ki umjet­nič­ki us­pje­si i sve ve­ća šted­nja – ta­ko ra­di i sre­diš­nja na­ci­onal­na ka­za­liš­na ku­ća, o če­mu go­vo­ri in­ten­dan­ti­ca Du­brav­ka Vr­goč Bojana Radović Dok slave na­gra­de osvo­je­ne na ne­tom za­vr­še­nim 40. Da­ni­ma sa­ti­re Fa­di­la Ha­dži­ća (onu Bo­be Jel­či­ća za naj­bo­ljeg re­da­te­lja i dvi­je glu­mač­ke ko­je su pri­pa­le Ani Be­gić-Ta­hi­ri i Va­nji Ma­tu­jec), se­zo­na u Hr­vat­skom na­rod­nom ka­za­li­štu u Za­gre­bu još ni­je go­to­va. Što­vi­še, 30. lip­nja ima­ju pre­mi­je­ru. Ba­let ple­še “Pe­tra Pa­na” Bru­ne Bje­lin­skog, u ko­re­ogra­fi­ji Gi­or­gia Ma­di­je, gos­ta iz Ita­li­je, ko­ji in­ten­dan­ti­ca HNK Zagreb Du­brav­ka Vr­goč naj­av­lju­je kao ve­li­ki ba­let­ni spek­takl u ko­jem nje­ni ple­sa­či “le­te”.

Naj­kra­ći mo­gu­ći re­zi­me se­zo­ne ko­ju za­vr­ša­va­te “Pe­trom Pa­nom” – je li to sen­za­ci­onal­ni us­pjeh pred­sta­ve “Tri zi­me”?

Da, sen­za­ci­onal­ni us­pjeh “Tri zi­me”, ali to ni­je sve. To je i ve­li­ki us­pjeh kla­sič­nog ba­le­ta “Ro­meo i Ju­li­ja”, pa Mo­zar­to­va “Fi­ga­ro­va pi­ra”... Si­gur­na sam da će se se­zo­na pam­ti­ti i po po­vrat­ku na hr­vat­ske po­zor­ni­ce Jo­si­pa Ko­so­ra u Ma­gel­li­je­vu smi­onom scen­skom iš­či­ta­va­nju “Že­ne” i “Café du Dôme”, po autor­skom pro­jek­tu Bo­be Jel­či­ća “Na kra­ju tjed­na”, što su po­t­vr­di­li i Da­ni sa­ti­re Fa­di­la Ha­dži­ća, hr­vat­skoj pra­izved­bi Ver­di­je­ve “Si­ci­li­jan­ske ve­čer­nje”.

Za slje­de­ću se­zo­nu već je na ra­ču­nu za pro­gram 600 ti­su­ća ku­na ma­nje. Što će se do­go­di­ti ako nov­ca bu­de još ma­nje?

Mo­rat će­mo sma­nji­ti broj pre­mi­jer­nih nas­lo­va. Uči­ni­li smo to već pri­je mje­sec da­na ka­da smo saz­na­li za sma­nje­nje pro­gram­skih sred­sta­va. U ovoj se­zo­ni iz­os­ta­la je ta­ko naj­av­lji­va­na Brec­ht-We­il­lo­va “Ope­ra za tri gro­ša”, a u slje­de­ćoj smo mo­ra­li odus­ta­ti od Puc­ci­ni­je­ve ope­re “Dje­voj­ka sa za­pa­da” i no­vog dram­skog tek­s­ta Ivo­ra Mar­ti­ni­ća. Sma­nje­nje bro­ja iz­ved­bi, a ne umjet­nič­ke kva­li­te­te, je­di­ni je mo­gu­ći od­go­vor na fi­nan­cij­ske res­trik­ci­je.

Ka­ko uop­će slo­ži­ti re­per­to­ar sre­diš­njeg na­ci­onal­nog ka­za­li­šta u zemlji u ko­joj se po­li­tič­ka si­tu­aci­ja mi­je­nja iz da­na u dan, u ko­joj je ne­mo­gu­će umjet­nič­ki se re­fe­ri­ra­ti na vri­je­me u ko­jem ži­vi­mo?

Ka­za­li­šte da­nas, ba­rem u nas, ne mo­že sli­je­di­ti stvar­nost, na­po­se ne onu dnev­no­po­li­tič­ku. Ne­mo­gu­će je, na­ime, po­hva­ta­ti br­zi­nu ko­jom se si­tu­aci­je iz mi­nu­te u mi­nu­tu mi­je­nja­ju i u ko­joj jed­na in­for­ma­ci­ja, ili jed­na u ni­zu dnev­nih pre­si­ca, u pot­pu­nos­ti iz­vr­će pri­jaš­nju sli­ku, a ti­me po­ni­šta­va i pro­jek­ci­ju bi­lo kak­ve sta­bil­nos­ti. Te­atar se u tak­voj stvar­nos­ti ne sna­la­zi. I to sto­ga što je na­ša stvar­nost dra­ma­tič­ni­ja i te­atral­ni­ja od bi­lo ko­jeg te­atra. I ako de­fi­ni­ra­mo te­atar, po onoj sta­roj de­fi­ni­ci­ji, kao zr­ca­lo stvar­nos­ti, sli­ka u tom zr­ca­lu sa­da bi bi­la to­li­ko po­mu­će­na da bi se i gle­da­te­lji u toj stvar­nos­ti s la­ko­ćom po­gu­bi­li. Za­to smo se u slje­de­ćoj se­zo­ni od­lu­či­li za kla­sič­ni re­per­to­ar, dje­la ko­ja pos­tav­lja­ju uni­ver­zal­na pi­ta­nja što sto­lje­ći­ma i de­set­lje­ći­ma nu­de iden­ti­fi­ka­cij­ski ok­vir mi­li­ju­ni­ma gle­da­te­lja otva­ra­ju­ći pros­tor za scen­ska upi­si­va­nja ne­kih od auten­tič­nih simp­to­ma ili op­se­siv­nih te­ma i na­šeg svi­je­ta. Vje­ru­je­mo da po­nov­no mo­že­mo ne­što na­uči­ti od Sha­kes­pe­area, Mo­lièrea, Če­ho­va, Ver­di­ja, Čaj­kov­skog ili Pro­ko­fje­va ka­ko bi­smo što lak­še pre­ži­vje­li ova tur­bu­lent­na i zah­tjev­na vre­me­na.

Za­što je važ­no ima­ti dje­la ko­ja nas­ta­ju za HNK Zagreb – po­put “Lju­di od vo­ska” Ma­te Ma­ti­ši­ća ili ba­le­ta “Glem­ba­je­vi”?

Dr­žim da je na­ci­onal­no ka­za­li­šte duž­no pro­mo­vi­ra­ti su­vre­me­no stva­ra­laš­tvo, i to dram­sko, oper­no i ba­let­no. Od­lu­či­li smo se za­to na­ru­či­va­ti dram­ske tek­s­to­ve od onih dram­skih pi­sa­ca ko­ji su se do­ka­za­li na ovim pros­to­ri­ma, a nji­ho­va dje­la ni­ka­da ni­su iz­vo­đe­na u na­šoj sre­diš­njoj na­ci­onal­noj ka­za­liš­noj ku­ći. “Lju­di od vo­ska” pri­mjer su za to, i si­gur­na sam da će Ma­ti­ši­će­va dra­ma, u ko­joj pi­sac hra­bro pro­go­va­ra o ne­kim fe­no­me­ni­ma su­vre­me­nos­ti, ite­ka­ko za­in­tri­gi­ra­ti gle­da­te­lje. S dru­ge stra­ne, či­ni mi se is­to ta­ko važ­nim, ali i hra­brim jed­nu od na­ših am­ble­mat­skih dra­ma kao što su to “Glem­ba­je­vi” pred­sta­vi­ti u ba­let­noj for­mi te na taj na­čin mo­žda i iz­mi­je­ni­ti per­s­pek­ti­ve gle­da­nja na to slav­no Kr­le­ži­no dje­lo.

Ope­ra po­nov­no kre­će u ve­li­ke ko­pro­duk­ci­je, kak­ve to iz­a­zo­ve no­si, a kak­ve su pred­nos­ti tak­vih an­ga­žma­na?

Pred­nos­ti su sva­ka­ko fi­nan­cij­ske, ali iz­a­zo­vi su pu­no ve­ći. Ko­pro­duk­ci­ja­ma se otva­ra­ju i raz­li­či­te mo­guć­nos­ti su­rad­nje iz­me­đu dvi­ju ili vi­še ka­za­li­šta i su­rad­nja iz­me­đu umjet­ni­ka iz raz­li­či­tih sre­di­na. Ci­je­li oper­ni svi­jet da­nas funk­ci­oni­ra kroz ko­pro­duk­ci­je, či­me se omo­gu­ća­va ve­ća fluk­tu­aci­ja is­tih dje­la, a ti­me i mno­go ve­ći broj gle­da­te­lja. Na­kon ove ma­ri­bor­ske, u se­zo­ni 2017./18. če­ka nas ko­pro­duk­ci­ja s pa­ri­škom Ope­rom Co­mique za ko­ju smo pri­je ne­ko­li­ko mje­se­ci osvo­ji­li pres­tiž­nu na­gra­du Fe­do­ra.

Ho­će­mo li u no­vu se­zo­nu ući s Fes­ti­va­lom svjet­skog ka­za­li­šta ili mu za­is­ta pri­je­ti stan­ka?

Još uvi­jek ne zna­mo ho­će li Fes­ti­va­la svjet­skog ka­za­li­šta uop­će bi­ti. Na­kon skrom­nih sred­sta­va ko­je smo do­bi­li od Mi­nis­tar­stva kul­tu­re na­da­mo se da će Grad Zagreb omo­gu­ći­ti ba­rem da u ovoj se­zo­ni iz­ve­de­mo u pro­gra­mu fes­ti­va­la tri pred­sta­ve i ta­ko ga oču­va­mo “za ne­ka bo­lja vre­me­na”. Ono što me je na­po­se dir­nu­lo jest ini­ci­ja­ti­va ne­kih na­ših gle­da­te­lja da svo­jim pri­vat­nim do­na­ci­ja­ma omo­gu­će odr­ža­va­nje ovo­go­diš­njeg fes­ti­va­la. Ta do­is­ta sjaj­na ges­ta svje­do­či o to­me da je Fes­ti­val svjet­skog ka­za­li­šta os­ta­vio trag u na­šem kul­tur­nom ži­vo­tu te da se oni ko­ji­ma je on i na­mi­je­njen ne mi­re s tim da ga ne­će bi­ti.

Ci­je­li oper­ni svi­jet da­nas funk­ci­oni­ra kroz ko­pro­duk­ci­je, a HNK Zagreb je već osvo­jio na­gra­du Fe­do­ra

Re­per­to­ar HNK se okre­će kla­si­ci­ma i no­vim do­ma­ćim dje­li­ma jer ka­za­li­šte ne mo­že sli­je­di­ti stvar­nost, ka­že D. Vr­goč

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.