34 no­ve bilj­ke i ži­vo­ti­nje ko­je pri­je­te ra­za­ra­njem eko­sus­ta­va

Broj­ka mo­žda ne iz­gle­da ve­li­ka, ali ako uz­me­te da su tu am­bro­zi­ja i tigrasti ko­ma­rac, pos­ta­je jas­ni­je o kak­vom se pro­ble­mu ra­di. Šte­ta ko­ju 12.000 stra­nih vr­sta či­ni u EU iz­no­si 12,5 mi­li­jar­di eura go­diš­nje

Vecernji list - Hrvatska - - Front Page - Pi­še Jo­lan­da Rak Šajn jo­lan­da.rak-sajn@ve­cer­nji.net

im­ši­rov mo­ljac po­nov­no “br­sti” liš­će na ukras­nim gr­mo­vi­ma di­ljem Hr­vat­ske, cr­ve­na pal­mi­na pi­pa pro­ždi­re “fe­nik­si­ce” duž ja­dran­ske oba­le, a zbog zlat­ne žu­ti­ce ko­ju pre­no­si ame­rič­ki cvr­čak va­de se de­se­ci hek­ta­ra vi­no­ve lo­ze, gra­še­vi­ne, raj­n­skog riz­lin­ga, mal­va­zi­je, sil­van­ca... Ko­li­ke su ukup­ne šte­te te­ško je i za­mis­li­ti, bu­du­ći da ti na­met­ni­ci na mno­gim po­dru­čji­ma i ni­su još ot­kri­ve­ni. No zna li se da su ta tri štet­ni­ka sa­mo kap u mo­ru inva­ziv­nih stra­nih bilj­nih ili ži­vo­tinj­skih vr­sta, glji­va ili mi­kro­or­ga­ni­za­ma či­je na­se­lja­va­nje ili ši­re­nje i u nas ugro­ža­va bi­oraz­no­li­kost i oko­liš, zdravlje lju­di ili pak či­ni gos­po­dar­sku šte­tu, pro­ble­mi su ve­li­ki i alar­mant­ni i pri­jet­nja eko­sus­ta­vu ka­kav poz­na­je­mo. Pro­cje­nju­je se da je u oko­li­šu EU i dru­gih europ­skih ze­ma­lja oko 12.000 stra­nih vr­sta, od ko­jih je 10 do 15 % inva­ziv­no, od­nos­no ima­ju odre­đe­ni ne­ga­tiv­ni uči­nak i uz­ro­ku­ju naj­ma­nje 12,5 mi­li­jar­di eura šte­te go­diš­nje! Zbog cr­ve­ne pal­mi­ne pi­pe (lep­ti­ra) i pal­mi­na dr­vo­to­ča (kor­nja­ša), po­s­ljed­njih se go­di­na u nas ru­še i si­je­ku pal­me od Pu­le do du­bro­vač­kog Za­to­na. Na­ime, oni su raz­log i što je Rim os­tao bez sto­ljet­nih pal­mi, a dok se ma­nje ili vi­še us­pješ­no bo­ri­mo s tim agre­siv­nim na­met­ni­ci­ma, sti­žu nam no­vi, po­put azij­ske stri­zi­bu­be, ko­ja je je­dan od naj­i­nva­ziv­ni­jih ku­ka­ca po pi­ta­nju ape­ti­ta jer go­to­vo i ne bi­ra dr­ve­nas­to bi­lje ko­je će na­pas­ti.

I krum­pir je stra­na vr­sta

Na me­ni­ju nje­zi­nih li­čin­ki vi­še je od 100 vr­sta bje­lo­go­ri­ce, čak i ja­bu­ke, kru­ške ili ru­že pa fi­to­sa­ni­tar­na in­s­pek­ci­ja u stra­hu za šu­me, par­ko­ve, voć­nja­ke i vr­to­ve mo­li gra­đa­ne da sva­ka­ko pri­ja­ve pri­mi­je­te li su­še­nje dr­ve­ća i sum­nji­ve ru­pe pro­mje­ra 1-2 cen­ti­me­tra na do­njem di­je­lu lis­to­pad­nih sta­ba­la i ko­ri­je­nju ko­je iz­vi­ru­je iz­nad po­vr­ši­ne tla. Za ig­no­ri­ra­nje zlat­ne žu­ti­ce u di­je­lo­vi­ma Hr­vat­ske, od­nos­no ne­po­du­zi­ma­nje mje­ra za nje­zi­no spre­ča­va­nje i suz­bi­ja­nje na po­dru­čji­ma ko­ja su od Mi­nis­tar­stva po­ljo­pri­vre­de de­mar­ki­ra­na čak ki­lo­me­tar uoko­lo za­ra­že­nih tr­so­va u Is­tar­skoj, Kar­lo­vač­koj, Za­gre­bač­koj, Ko­priv­nič­ko-kri­že­vač­koj, Va­ra­ždin­skoj, Kra­pin­sko- za­gor­skoj, Me­đi­mur­skoj i Vu­ko­var­sko sri­jem­skoj žu­pa­ni­ji, pre­dvi­đe­ne su i dra­kon­ske kaz­ne. A na­kon što su nam mas­li­ni­ke pro­tek­lih go­di­na po­ha­ra­li pa­uno­vo oko i mas­li­no­va mu­ha, pi­ta­nje je da­na i kad će nam na vra­ta po­ku­ca­ti i tzv. ubo­ji­ca mas­li­na – bak­te­ri­ja Xylel­la fas­ti­di­osa, ko­ja je u krat­kom ro­ku is­u­ši­la i de­vas­ti­ra­la ti­su­će hek­ta­ra fran­cu­skih i ta­li­jan­skih mas­li­ni­ka. Prof. Sven Je­la­ska iz Bi­olo­škog od­sje­ka za­gre­bač­kog Pri­ro­dos­lov­no-ma­te­ma­tič­kog fa­kul­te­ta ka­že ka­ko se po­jam inva­ziv­nih vr­sta uglav­nom od­no­si na stra­ne vr­ste ko­je su u ne­ko po­dru­čje dos­pje­le čo­vje­ko­vim dje­lo­va­njem, no ni­su sve stra­ne vr­ste i inva­ziv­ne (pri­mje­ri­ce krum­pir i ku­ku­ruz) ni­ti se po­na­ša­ju jed­na­ko inva­ziv­no u svim po­dru­čji­ma u ko­je su dos­pje­le. U ba­zi flo­re Hr­vat­ske (FCD) 74 bilj­ne vr­ste ima­ju sta­tus inva­ziv­nih, no dio njih je ta­kav sta­tus do­bio jer su inva­ziv­ne u ne­kim dru­gim dr­ža­va­ma, dok kod nas još ni­su po­ka­za­le tak­vo po­na­ša­nje. Ana­li­ze su po­ka­za­le da je broj stra­nih (ne inva­ziv­nih, ne­go stra­nih) vr­sta u stal­nom po­ras­tu od po­čet­ka 20. sto­lje­ća u svim eko­sus­ta­vi­ma (mor­skim, kop­ne­nim, slat­ko­vod­nim). Po­da­ci pri­kup­lje­ni ti­je­kom jed­nog ve­li­kog me­đu­na­rod­nog pro­jek­ta (DAISIE) po­ka­za­li su da je u Eu­ro­pi vi­še od 10.000 stra­nih svoj­ti (vr­sta, pod­vr­sta i vi­ših sis­te­mat­skih ka­te­go­ri­ja), te je for­mi­ra­na lis­ta od 163 naj­go­re inva­ziv­ne vr­ste. Pre­ma po­da­ci­ma od pri­je ne­ko­li­ko go­di­na, 34 su pri­sut­ne u Hr­vat­skoj. – Ta se broj­ka mo­žda ne či­ni ve­li­ka, no utje­caj sva­ke po­je­di­nač­ne vr­ste je ogro­man. Pod­sje­ti­mo sa­mo na am­bro­zi­ju ili ti­gras­tog ko­mar­ca – ka­že prof. Je­la­ska, is­ti­ču­ći ka­ko nam inva­ziv­ne vr­ste sti­žu svim mo­gu­ćim pu­te­vi­ma, zra­kom, kop­nom, ri­je­ka­ma, mo­rem. Ne­ke se uno­se na­mjer­no, a ne­ke slu­čaj­no. Kod ovih ko­je se uno­se na­mjer­no, edu­ka­ci­ja je ključ­na. Lju­di kon­ti­nu­ira­no raz­mje­nju­ju sad­ni­ce, sje­men­ke i iz­dan­ke ukras­nih bi­lja­ka od ko­jih se za ne­ke zna da su inva­ziv­ne i uz­ro­ku­ju šte­tu. I dok se kod tr­go­va­nja kuć­nim lju­bim­ci­ma pos­ti­gao odre­đe­ni na­pre­dak (primjer inva­ziv­ne cr­ve­no­uhe kor­nja­če, ko­ja se na­la­zi me­đu 100 naj­go­rih inva­ziv­nih stra­nih vr­sta u svi­je­tu i Eu­ro­pi, a ko­ja na­kon što na­ras­te i bu­de pu­šte­na u div­lji­nu po­ti­sku­je na­šu autoh­to­nu bar­sku kor­nja­ču), u hor­ti­kul­tu­ri je pu­no ma­nja kon­tro­la, bilj­ni ma­te­ri­jal raz­mje­nju­je se me­đu pri­vat­nim oso­ba­ma bez ikak­ve kon­tro­le, a još je go­re stig­nu li slu­čaj­no inva­ziv­ne vr­ste kao “sli­je­pi put­ni­ci”, neo­vis­no je li u pi­ta­nju ko­mer­ci­jal­ni tran­s­port ro­be ili jed­nos­tav­no s tu­ris­ti­ma ko­ji do­la­ze svo­jim vo­zi­li­ma. I am­bro­zi­ja je primjer slu­čaj­no pris­ti­gle stra­ne inva­ziv­ne vr­ste, a da­nas je, ne­sum­nji­vo, naj­štet­ni­ja za ljud­sko zdravlje i svo­jim aler­ge­nim pe­lu­dom iz­a­zi­va pro­ble­me sva­ke go­di­ne kod sve ve­ćeg bro­ja lju­di. – Tigrasti ko­ma­rac je pak mo­gu­ći pri­je­nos­nik raz­nih bo­les­ti. Ne­ke bilj­ne vr­ste, po­put pri­mje­ri­ce di­vov­skog svinj­skog ko­ro­va, u Hr­vat­skoj se za­sad ni­su ja­če ra­ši­ri­le. No tre­ba zna­ti da kod lju­di iz­a­zi­va­ju opek­li­ne iz­a­zva­ne fo­to­tok­sič­nim dje­lo­va­njem svo­jih so­ko­va pod dje­lo­va­njem UV zra­ka (npr. pri­li­kom šet­nje za sun­ča­na da­na). Na­ve­de­ne vr­ste su naj­ek­s­trem­ni­ji

pri­mje­ri, no još je niz dru­gih inva­ziv­nih bilj­nih vr­sta ko­je pe­lu­dom iz­a­zi­va­ju aler­gij­ske re­ak­ci­je, no ma­njeg obi­ma pa ni­su to­li­ko poz­na­te, a osim ko­ma­ra­ca i dru­ge stra­ne i inva­ziv­ne ži­vo­ti­nje mo­gu pre­no­si­ti raz­ne uz­roč­ni­ke bo­les­ti na lju­de. Do­da­tan je pro­blem da sa stra­nim bilj­nim i ži­vo­tinj­skim vr­sta­ma sti­žu i broj­ni dru­gi or­ga­niz­mi (vi­ru­si, bak­te­ri­je, glji­ve) ko­je ne vi­di­mo go­lim okom pa ih ni­smo ni svjes­ni, a mo­gu bi­ti uz­roč­ni­ci ni­za zdrav­s­tve­nih pro­ble­ma – tvr­di prof. Je­la­ska. Na pi­ta­nje ko­je su inva­ziv­ne vr­ste u nas tre­nu­tač­no naj­ve­ći pro­blem, od­go­va­ra da od­go­vor ovi­si o per­s­pek­ti­vi od­nos­no pri­mar­nom fo­ku­su, je­su li u pi­ta­nju ljud­sko zdravlje, eko­nom­ske šte­te ili ne­ga­tiv­ni učin­ci na bi­olo­šku raz­no­li­kost. No uz am­bro­zi­ju i ti­gras­tog ko­mar­ca, ko­ji su pro­blem za ljud­sko zdravlje, naj­pro­ble­ma­tič­ni­jim se sma­tra­ju amor­fa ko­ja je po­gub­na po bi­olo­šku raz­no­li­kost i šu­mar­stvo, al­ga Ca­uler­pa ra­ce­mo­sa (bi­olo­ška raz­no­li­kost), raz­no­li­ka tro­kut­nja­ča (gos­po­dar­stvo), sig­nal­ni rak i gam­bu­zi­ja (bi­olo­ška raz­no­li­kost). Školj­kaš raz­no­li­ka tro­kut­nja­ča te bilj­ka ka­nad­ska vo­de­na ku­ga za­da­ju ve­li­ke pro­ble­me i šte­te na po­dru­čju hi­dro­ener­get­skog sus­ta­va HEP-a u aku­mu­la­ci­ja­ma hi­dro­elek­tra­na Va­ra­ždin, Ča­ko­vec i Du­bra­va. Sig­nal­ni rak ve­li­ka je eko­lo­ška opas­nost u Ko­ra­ni jer pre­no­si i glji­vi­cu (Ap­ha­nomyces as­ta­ci) ko­ja je uz­roč­nik bo­les­ti ra­čje ku­ge i svr­sta­na je me­đu 100 naj­o­pas­ni­jih inva­ziv­nih vr­sta svi­je­ta. Inva­ziv­na ze­le­na al­ga Ca­uler­pa ra­ce­mo­sa var. cylin­dra­cea pro­na­đe­na je na vi­še od 100 lo­ka­li­te­ta u hr­vat­skom pod­mor­ju, dok se Ca­uler­pa taxi­fo­lia sre­ćom za­dr­ža­la sa­mo na po­dru­čju Sta­ro­grad­skog za­lje­va.

Spre­ča­va­nje uno­sa

– Sve na­ve­de­ne inva­ziv­ne vr­ste go­to­vo je ne­mo­gu­će pot­pu­no uk­lo­ni­ti iz pri­ro­de. Ka­žem go­to­vo jer na­da uvi­jek mo­ra pos­to­ja­ti, no tro­ško­vi tak­vih pot­hva­ta bi­li bi vr­lo vi­so­ki – ka­že prof. Je­la­ska, s ko­jim se sla­že i Ves­na Vr­do­ljak, vi­ša struč­na sa­vjet­ni­ca u Služ­bi za bi­olo­šku raz­no­li­kost Mi­nis­tar­stva za­šti­te oko­li­ša i pri­ro­de. Do­da­je ka­ko je za­to vr­lo važ­no ra­no ot­kri­va­nje po­ja­ve po­ten­ci­jal­no inva­ziv­ne stra­ne vr­ste u pri­ro­di. Na­ju­čin­ko­vi­ti­ji i naj­jef­ti­ni­ji na­čin bor­be s inva­ziv­nim vr­sta­ma je spre­ča­va­nje nji­ho­va uno­sa ili pak pri­mje­na hit­nih mje­ra nji­ho­va uk­la­nja­nja u ra­noj fa­zi inva­zi­je. No ne do­go­di li se to, ima­mo slu­ča­je­ve po­put ulje­za ka­li­for­nij­ske pas­tr­ve ili lo­so­sa (Ono­cor­hyn­c­hus mykiss), ko­ji ne ugro­ža­va sa­mo na­še en­dem­ske autoh­to­ne pas­tr­ve, ne­go i en­de­mič­ne pi­jo­re, čak i čo­vje­čje ri­bi­ce. Ba­bu­ška je pre­po­lo­vi­la po­pu­la­ci­ju ša­ra­na u Ko­pač­kom ri­tu, dok sun­ča­ni­ca, une­se­na u eu­rop­ske vo­do­to­ke iz Sje­ver­ne Ame­ri­ke kra­jem 19. sto­lje­ća, da­nas ugro­ža­va autoh­to­nu fa­unu u go­to­vo svim ri­je­ka­ma ja­dran­skog i du­nav­skog sli­va. Od stra­nih vr­sta si­sa­va­ca mo­žda je naj­go­ri mun­gos, ko­ji je une­sen na Mljet ka­ko bi sta­nov­ni­ke spa­sio od zmi­ja, no od spa­so­nos­nog ta­ma­ni­te­lja br­zo se pre­obra­zio u lju­tog ne­pri­ja­te­lja lov­s­tva i pri­ro­de uop­će, doz­na­je­mo u Mi­nis­tar­stvu za­šti­te oko­li­ša i pri­ro­de. I bar­ska nu­tri­ja i bi­zam­ski šta­kor udo­ma­ći­li su se u Hr­vat­skoj, a vje­ro­va­li ili ne, u Hr­vat­skoj ima­mo čak i ra­ku­ne. – Rakun Procyon lo­tor za­bi­lje­žen je 2011. u Po­dra­vi­ni, a mo­gu­će je da se u me­đu­vre­me­nu i pro­ši­rio. U Eu­ro­pi je us­pos­ta­vio po­pu­la­ci­ju u Nje­mač­koj odak­le se po­čeo ši­ri­ti u ostale dr­ža­ve. U Hr­vat­skoj je pri­su­tan i ku­no­pas ili tzv. ra­kun­ski pas (lat. Nyc­te­re­utes procyo­no­ides) ko­ji svo­jim iz­gle­dom pod­sje­ća na ra­ku­na, no srod­ni­ji je npr. s li­si­com i vu­kom ne­go s ra­ku­ni­ma. Pri­rod­no ras­pros­tra­nje­nje ove vr­ste je is­toč­na Azi­ja, a na­mjer­no je une­sen u di­je­lo­ve is­toč­ne Eu­ro­pe odak­le se on­da da­lje po­čeo ši­ri­ti po Eu­ro­pi, us­pos­tav­lja­ti sta­bil­ne po­pu­la­ci­je i po­na­ša­ti se inva­ziv­no. Pre­ma ne­kim po­da­ci­ma, na­pre­du­je u svom ras­pros­tra­nji­va­nju oko 40 ki­lo­me­ta­ra go­diš­nje na za­pad i ju­go­za­pad Eu­ro­pe – objaš­nja­va prof. Je­la­ska. Od kop­ne­nih bes­kra­lješ­nja­ka ulje­zi su pak i kor­nja­ši po­put har­le­kin­ske bož­je ov­či­ce (bu­ba­ma­re), po­ri­jek­lom iz sre­diš­nje i is­toč­ne Azi­je, ko­ja se u Eu­ro­pi i u Sje­ver­noj Ame­ri­ci na­la­zi na po­pi­su 100 naj­go­rih inva­ziv­nih vr­sta na svi­je­tu. Sma­tra­lo se da bi ta vr­sta mo­gla učin­ko­vi­to suz­bi­ja­ti bilj­ne uši na na­sa­di­ma i ta­ko po­ve­ća­ti urod bez ko­ri­šte­nja ve­li­kih ko­li­či­na in­sek­ti­ci­da, no uskoro se po­ka­za­la nje­zi­na pra­va na­rav. Br­zo se pro­ši­ri­la ci­je­lim svi­je­tom i po­če­la stva­ra­ti ve­li­ke pro­ble­me, ka­ko za bi­oraz­no­li­kost, ta­ko i za gos­po­dar­stvo. Od naj­ez­da se te­ško bra­ni­mo i u vlas­ti­tim do­mo­vi­ma.

De­sant na Ja­dran

Struč­nja­ci još po­ku­ša­va­ju pro­na­ći nji­ho­va pri­rod­nog ne­pri­ja­te­lja, pa im ta­ko sma­nji­ti broj. Gra­đa­ni­ma se sa­vje­tu­je da ih ne gnje­če, jer is­pu­šta­ju smrd­lji­vu žu­tu te­ku­ći­nu. Po­ja­vi li se u pre­ra­di gro­žđa, a sve je vi­še u vi­no­gra­di­ma i voć­nja­ci­ma (zre­lom vo­ću i gro­žđu), zbog al­ka­lo­ida ko­je sa­dr­ži, i vi­no gu­bi na kva­li­te­ti, objaš­nja­va mr. sc. Ma­ri­ja Še­var, vi­ša ko­or­di­na­to­ri­ca za eko­lo­šku po­ljo­pri­vre­du Sa­vje­to­dav­ne služ­be. Ča­so­pis Sci­en­ce obja­vio je da tje­les­ne te­ku­ći­ne har­le­kin­skih bu­ba­ma­ra sa­dr­že i pa­ra­zi­te ko­ji su otrov­ni za dru­ge kuk­ce. Is­to­vre­me­no, nji­hov imu­no­lo­ški sus­tav je iz­ra­zi­to sna­žan jer u tje­les­nim te­ku­ći­na­ma sa­dr­že i an­ti­mi­krob­ne pep­ti­de i pri­rod­ni an­ti­bi­otik har­mo­nin. Ia­ko pre­ma ne­kim vje­ro­va­nji­ma bu­ba­ma­re do­no­se sre­ću, s ti­me se ne bi slo­žio poz­na­ti ame­rič­ki aler­go­log Da­ni­el Mo­re ko­ji na­vo­di da su azij­ske bu­ba­ma­re, do či­je je naj­ez­de doš­lo, uz­roč­ni­ci aler­gi­ja i as­t­me. Aler­gi­je ko­je iz­a­zi­va­ju re­zul­tat su iz­me­ta i di­je­lo­va ti­je­la ko­je os­tav­lja­ju za so­bom. Mo­re na­vo­di ka­ko je vi­še od 20 pos­to lju­di ko­ji po­sje­te aler­go­lo­ge po­zi­tiv­no na tes­tu aler­gi­je na azij­ske bu­ba­ma­re, što je sto­pa go­to­vo vi­so­ka kao i ona za aler­gi­ju na gri­nje i žo­ha­re. U Ja­dra­nu je pak po­s­ljed­njih 20-ak go­di­na za­bi­lje­že­no go­to­vo 50 no­vih pri­pad­ni­ka ih­ti­ofa­une če­mu su i te ka­ko pri­do­ni­je­li po­vi­še­nje tem­pe­ra­tu­re mo­ra, uz­goj u ma­ri­kul­tu­ri, pro­ši­re­nje Su­eskog ka­na­la te ba­las­t­ne vo­de broj­nih tr­go­vač­kih bro­do­va ko­je se ne­kon­tro­li­ra­no praz­ne u na­šem mo­ru. Ve­ći­na no­vih vr­sta za­sad je os­ta­la sa­mo na po­je­di­nač­nim pri­mjer­ci­ma. Iz­nim­ka je kir­nja bje­li­ca ko­ja na­ras­te do 1,2 me­tra i 25 kg te­ži­ne. Naj­ne­obič­ni­ji no­vi uljez oce­an­ska je na­pu­ha­ča ko­ja zbog otro­va ko­ji sa­dr­ži ni­je eko­nom­ski za­nim­lji­va, a za­uzi­ma ži­vot­nu ni­šu i tro­ši re­sur­se ne­kim na­šim autoh­to­nim ri­ba­ma či­me ih po­sred­no ugro­ža­va te svo­jom gra­be­ž­lji­voš­ću či­ni šte­tu u ri­bar­stvu. Ma­lim us­ti­ma sa po dva ve­li­ka zu­ba u sva­koj če­ljus­ti dos­lov­no mo­že ki­da­ti sve, a na­pu­ha­va­njem se is­ti­ču oš­tre bod­lje. – U ne­kim azij­skim zem­lja­ma, po­se­bi­ce Ja­pa­nu, ta je ri­ba gas­tro­nom­ska pos­las­ti­ca pod na­zi­vom fu­gu ri­ba – ka­že prof. Alen Soldo iz Odje­la za stu­di­je mo­ra Sve­uči­li­šta u Spli­tu. Do­da­je ka­ko fas­ci­na­ci­ja Azi­ja­ca tom ri­bom vje­ro­jat­no le­ži u svo­je­vr­s­nom ple­sa­nju na ru­bu pri­li­kom nje­zi­na kon­zu­mi­ra­nja. U svo­jim unu­tar­njim or­ga­ni­ma sa­dr­ži iz­u­zet­no opa­san otrov, te­tro­do­tok­sin. Spo­mi­nja­ti kon­tro­lu mor­skih inva­ziv­nih or­ga­ni­za­ma je po­pri­lič­no upit­no jer da je mo­gu­ća ne bi ih se ni pus­ti­lo u Ja­dran. Na­ža­lost, mor­ske inva­ziv­ne or­ga­niz­me kon­tro­li­ra­ju uglav­nom pri­rod­ni pro­ce­si, dok je tek kod ma­log bro­ja mo­gu­ća ne­ka vr­sta kon­tro­le. Pri­mje­ri­ce stro­ža in­s­pek­ci­ja ve­za­na za ba­las­t­ne vo­de bro­do­va ko­ji­ma se do­bar dio mor­skih or­ga­ni­za­ma uno­si u Ja­dran, ali mis­lim da na­ša dr­ža­va još ni­je shva­ti­la važ­nost tak­ve re­gu­la­ci­je. Ka­da se već ne­ka inva­ziv­na vr­sta udo­ma­ći u Ja­dra­nu i ra­zvi­je broj­ni­ju po­pu­la­ci­ju, on­da je već, vi­še-ma­nje, kas­no – tvr­di Soldo. Pro­fe­sor Je­la­ska is­ti­če ka­ko je za­ko­no­dav­ni ok­vir prik­la­dan, kao i ra­zi­na ak­tiv­nos­ti nad­lež­nih ti­je­la oko do­no­še­nja pra­vil­ni­ka i stra­te­gi­ja po pi­ta­nju inva­ziv­nih vr­sta, ali bi tre­ba­lo ubr­za­ti for­mi­ra­nje tzv. cr­nih lis­ta, ko­je se zbog ne­dos­tat­ka sred­sta­va za te­ren­sko pri­kup­lja­nje po­da­ta­ka ne mo­gu kva­li­tet­no i po­uz­da­no na­pra­vi­ti, od­nos­no po­pi­sa poz­na­tih inva­ziv­nih vr­sta ko­je to u Hr­vat­skoj za­is­ta je­su. Pro­blem je i ne­do­volj­no učin­ko­vi­to pro­vo­đe­nje do­ne­se­nih za­kon­skih aka­ta. U Ma­đar­skoj su iz­ra­zi­to učin­ko­vi­ti u na­pla­ti glo­ba vlas­ni­ci­ma zem­lji­šta s ko­jih ni­je uk­lo­nje­na am­bro­zi­ja. Kod nas to go­to­vo uop­će ne funk­ci­oni­ra, za­klju­ču­je Je­la­ska.

ŠTO SU INVA­ZIV­NE VR­STE Po­jam se uglav­nom od­no­si na stra­ne vr­ste ko­je su u ne­ko po­dru­čje dos­pje­le čo­vje­ko­vim dje­lo­va­njem SVEN JE­LA­SKA Bi­olo­ški od­sjek PMF-a Zagreb KAD TRE­BA RE­AGI­RA­TI Ka­da se ne­ka inva­ziv­na vr­sta udo­ma­ći u Ja­dra­nu i ra­zvi­je broj­ni­ju po­pu­la­ci­ju, on­da je već kas­no ALEN SOLDO Odjel za stu­di­je mo­ra

RAKUN Vje­ro­va­li ili ne, ali 2011. uočen je u Po­dra­vi­ni. U Eu­ro­pi je ba­zu us­pos­ta­vio u Nje­mač­koj odak­le se ši­ri ci­je­lim kon­ti­nen­tom. Mo­gu­će je da se i u Hr­vat­skoj zna­čaj­ni­je pro­ši­rio

Ku­no­pas Iz­gle­dom pod­sje­ća na ra­ku­na, no srod­ni­ji je npr. s li­si­com i vu­kom ne­go s ra­ku­ni­ma. Pri­rod­no ras­pros­tra­nje­nje ove vr­ste je is­toč­na Azi­ja, a u is­toč­nu Eu­ro­pu une­sen je na­mjer­no

Oprez Pal­mi­na pi­pa, tigrasti ko­ma­rac i cr­ve­no­uha kor­nja­ča vi­so­ko su na lis­ti naj­o­pas­ni­jih či­je uno­še­nje uz­ro­ku­je mi­li­ju­ne eura šte­te

Mun­gos U 20-ak go­di­na in­tro­du­ci­ra­ni si­vi mun­gos uni­štio je sve zmi­je na oto­ku Mlje­tu i da­nas se hra­ni svi­me či­me mo­že. Po­šast je po­če­la s 11 ži­vo­ti­nja, se­dam muž­ja­ka i če­ti­ri žen­ke, 1911.

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.