Re­fe­ren­dum pre­kret­ni­ca za EU, a Bruxelles spa­va

Mo­že li Eu­rop­ska uni­ja pre­ži­vje­ti bri­tan­ski re­fe­ren­dum i ko­je su nuž­ne pro­mje­ne u sus­ta­vu

Vecernji list - Hrvatska - - Aktualno - San­dra Velj­ko­vić

Bez ob­zi­ra na is­hod, re­fe­ren­dum je u dr­ža­va­ma EU već po­kre­nuo pro­ce­se i sto­ga je te­ško poj­mi­ti za­što se u Hr­vat­skoj ig­no­ri­ra Na po­s­ljed­njoj sjed­ni­ci hrvatska je Vla­da pri­hva­ti­la de­set na­cr­ta za­ko­na, a po­lo­vi­cu njih či­ni­li su “za­ko­ni EU”, one ko­je Hrvatska, kao i sva­ka dru­ga čla­ni­ca, mo­ra pre­uze­ti u svo­je za­ko­no­dav­s­tvo. Dnev­ni red sjed­ni­ce Vla­de sa­mo je ilus­tra­ci­ja ko­li­ko je važ­no za unu­tar­nje funk­ci­oni­ra­nje dr­ža­ve ono što se do­ga­đa u Bruxel­le­su i Stra­sbo­ur­gu, pa je k to­me još zna­ko­vi­ti­je ka­ko to da re­fe­ren­dum o bu­duć­nos­ti Uje­di­nje­nog Kra­ljev­s­tva u Eu­rop­skoj uni­ji, ko­ji će bez ob­zi­ra na is­hod oz­na­či­ti pre­kret­ni­cu u Uni­ji, iz­a­zi­va to­li­ko ma­lo za­ni­ma­nja u Hr­vat­skoj.

No­go­met­ni EP kao de­man­ti

Re­fe­ren­dum u Bri­ta­ni­ji dvos­tru­ko je in­di­ka­ti­van. S jed­ne stra­ne, va­žan je upra­vo zbog svo­je bez­na­čaj­nos­ti za ve­ći­nu sta­nov­niš­tva os­ta­lih 27 europ­skih dr­ža­va. Di­sku­ta­bil­no jest i ko­li­ko je u Bri­ta­ni­ji, osim me­đu po­li­tič­kim i pos­lov­nim eli­ta­ma, za­do­bio za­ni­ma­nje sta­nov­niš­tva. Po­raz­na je to či­nje­ni­ca za EU op­ti­mis­te jer se iz to­ga mo­že za­klju­či­ti da ne pos­to­ji tzv. europ­ski po­li­tič­ki iden­ti­tet. Ta­ko­đer, ovak­va re­ak­ci­ja da­je za mis­li­ti oni­ma ko­ji su i pri­je ula­ska Hr­vat­ske u Eu­rop­sku uni­ju go­vo­ri­li o gu­bit­ku na­ci­onal­nog iden­ti­te­ta u mul­ti­na­ci­onal­noj tvo­re­vi­ni. Ako ih već ne de­man­ti­ra mla­ka re­ak­ci­ja sta­nov­niš­tva na mo­gu­ći iz­la­zak Ve­li­ke Bri­ta­ni­je iz Eu­rop­ske uni­je – Brexit, de­man­ti­ra ih Europ­sko pr­vens­tvo u no­go­me­tu i ne­smi­lje­na po­dr­ška na­ci­onal­nim ti­mo­vi­ma, ko­ju Uni­ja ni­je ni­ma­lo ra­zvod­ni­la. Bez ob­zi­ra na is­hod re­fe­ren­du­ma, on već jest po­kre­nuo pro­ce­se u europ­skim dr­ža­va­ma i sto­ga je te­ško poj­mi­ti za­što se u Hr­vat­skoj ig­no­ri­ra. Biv­ši pre­mi­jer Zo­ran Mi­la­no­vić po­ka­zi­vao je sim­pa­ti­je pre­ma Bri­tan­ci­ma i tež­nja­ma da se EU de­cen­tra­li­zi­ra i da se dio ov­las­ti ko­je su u do­ba pros­pe­ri­te­ta po­li­tič­ke eli­te, oči­to br­že ne­go što je to bi­lo pri­hvat­lji­vo bi­ra­či­ma, pre­ni­je­la na ins­ti­tu­ci­je EU. Tek je do­la­skom kri­ze pos­ta­lo jas­no da su se ins­ti­tu­ci­je EU naš­le od­go­vor­ni­ma za pi­ta­nja po­put mi­gra­cij­ske i mo­ne­tar­ne po­li­ti­ke oko ko­jih ne pos­to­ji kon­sen­zus, a re­zul­tat je pa­ra­li­za ins­ti­tu­ci­ja ko­ja se rje­ša­va na­me­ta­njem od­lu­ka “ja­čih” i na­ci­ona­lis­tič­kim is­pa­di­ma sla­bi­jih, po­tak­nu­tih po­pu­lis­tič­kim po­kre­ti­ma. Sli­čan se stav – o de­cen­tra­li­za­ci­ji EU – mo­že tek iš­či­ta­ti iz po­te­za sa­daš­nje gar­ni­tu­re na vlas­ti, pr- vens­tve­no iz sta­vo­va oko iz­bje­glič­ke kri­ze, no te­ma re­for­me EU ni pri­je, a ni sa­da, ni­je ela­bo­ri­ra­na ni­ti je stav o njoj iz­re­čen jas­no i glas­no. No mo­rat će bi­ti jer ne­su­dje­lo­va­nje u ras­pra­vi zna­či pri­hva­ća­nje ono­ga što dru­gi za sto­lom od­lu­če. S dru­ge stra­ne, bri­tan­ski je re­fe­ren­dum po­ka­zao ka­ko se EU sve vi­še i per­fid­ni­je ko­ris­ti za po­ka­zi­va­nje mi­ši­ća za unu­tar­njo­po­li­tič­ka pi­ta­nja. Ka­ko u Bri­ta­ni­ji, ta­ko i u os­ta­lim dr­ža­va­ma EU. Pro­jekt EU se po­dri­va iz­nu­tra. Uos­ta­lom, i sa­ma Bri­ta­ni­ja se po­vuk­la iz nje­ga pu­no ra­ni­je i pre­pus­ti­la vod­stvo Fran­cu­zi­ma i po­se­bi­ce Ni­jem­ci­ma. U slu­ča­ju iz­la­ska Bri­ta­ni­je, po­zi­ci­ja Nje­mač­ke kao li­de­ra EU jed­na­ko je ne­pri­hvat­lji­va čla­ni­ca­ma, kao i sa­mom Ber­li­nu. Zna to do­bro i Bruxelles. Oni su se po­s­ljed­njih mje­se­ci pot­pu­no po­vuk­li iz Bri­ta­ni­je, ne že­le­ći su­dje­lo­va­ti u de­ba­ti i ta­ko do­dat­no iri­ti­ra­ti an­ti-EU ta­bor.

Strah od do­ga­đa­nja na­ro­da

Brexit, ka­žu nam iz europ­skih ins­ti­tu­ci­ja, pos­tao je za­bra­nje­na ri­ječ u Bruxel­le­su. Je li ri­ječ o po­ri­ca­nju ili smiš­lje­noj ak­ci­ji, te­ško je re­ći jer je re­fe­ren­dum do­ne­dav­no iona­ko shva­ćan kao “ek­s­cen­trič­nost”. Kriz­ni plan osmiš­ljen je tek pri­je ko­ji dan i on uklju­ču­je hit­ne sas­tan­ke u 7.30 uju­tro, u pe­tak, na­kon re­fe­ren­du­ma, čak i pri­je pot­pu­nih re­zul­ta­ta. Bruxelles je spa­vao, a sad ho­će što br­že ri­je­ši­ti to pi­ta­nje – ili Bri­tan­ci os­ta­ju ili će us­li­je­di­ti čist i brz ra­zvod. Sva­ko ra­z­vla­če­nje zna­či­lo bi da­va­nje šan­se da do­ga­đa­nje na­ro­da u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji po­tak­ne slič­ne re­fe­ren­du­me u os­ta­lim dr­ža­va­ma. La­ko za Bruxelles, no to ve­ći­ni europ­skih čel­ni­ka ni­je u in­te­re­su.

Eu­ro­pa se mo­ra pre­is­pi­ta­ti Šef Eu­rop­ske ko­mi­si­je Jun­c­ker, nje­mač­ka kan­ce­lar­ka Mer­kel i pred­sjed­nik Europ­skog par­la­men­ta Sc­hulz mo­ra­ju pro­miš­lja­ti no­vi EU

Pro­tiv Brexi­ta Bri­ta­nac sa zas­ta­va­ma ze­ma­lja EU

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.