Od­lu­čio je re­ći zbo­gom na­kon Eura, ali ne­ka vrp­cu ski­ne tek u Pa­ri­zu

Zla­tan Ibra­hi­mo­vić od Šved­ske se opros­tio po­ra­zom, Da­ri­jo je zas­lu­žio tri­jumf

Vecernji list - Hrvatska - - Euro - Oz­ren Mar­šić

Na­kon naj­a­ve o pov­la­če­nju Sr­na je pri­onuo tre­nin­gu kao ni­ka­da do sa­da ka­ko bi na svom opro­štaj­nom tur­ni­ru bio na naj­vi­šem ni­vou oz­ren.mar­šić@ve­cer­nji.net Ve­li­ki Zla­tan Ibra­hi­mo­vić stao je pred na­vi­ja­če, ski­nuo vrp­cu s ru­ke... Su­za u oku, za­vr­šio je s igra­njem za Šved­sku... Nak­lon do po­da za sve... A je­dan dru­gi ka­pe­tan još uvi­jek dr­ži vrp­cu oko ru­ke, i on se opra­šta od re­pre­zen­ta­ci­je na­kon Eura.

Igra tur­nir ži­vo­ta

Hr­vat­ski ka­pe­tan Da­ri­jo Sr­na igra svo­je po­s­ljed­nje ve­li­ko na­tje­ca­nje, s 34 go­di­ne na le­đi­ma od­lu­čio je ka­za­ti “dos­ta”. – Da, na­kon Eura se opra­štam od re­pre­zen­ta­ci­je – ka­zao je Sr­na pri­je ne­ko­li­ko mje­se­ci. Tog tre­nut­ka pri­onuo je tre­nin­gu, ra­dio kao ni­ka­da ka­ko bi bio na naj­vi­šem mo­gu­ćem ni­vou. I ka­da se po­gle­da­ju sve tri utak­mi­ce Hr­vat­ske, Sr­na je naš broj je­dan. Mo­drić je bri­lji­rao pro­tiv Če­ške, Ra­ki­tić pro­tiv Tur­ske, Pe­ri­šić pro­tiv Špa­njol­ske, Ćor­lu­ka je stan­dar­dan, pra­vi sto­žer­ni igrač obra­ne, ali Sr­na je top. Kla­sa ko­ja ne po­sus­ta­je, u sve tri utak­mi­ce bio je na sa­mom vr­hu, bio je onaj Sr­na ko­ji je pri­je šest go­di­na iz­a­bran u naj­bo­lju mom­čad Li­ge pr­va­ka. Me­đu de­set je naj­bo­ljih oci­je­nje­nih igra­ča Eura, a na lis­ti onih ko­ji cen­tri­ra­ju s bo­ka na dru­gom je mjes­tu. Is­pred nje­ga sa­mo je Di­mi­tri Payet, ali tre­ba na­po­me­nu­ti da je on čis­to ofen­ziv­no ori­jen­ti­ran. Sr­na pr­vo oba­vi sve pos­lo­ve u obra­ni pa on­da jur­ne u na­pad. – Tek sad vi­di­mo ko­li­ko će nam ne­dos­ta­ja­ti – za­va­pio je je­dan ko­le­ga. Nje­go­va tra­ge­di­ja, oče­va smrt za ko­ju je doz­nao na­kon utak­mi­ce s Tur­skom, sen­zi­bi­li­zi­ra­la je jav­nost, re­pre­zen­ta­ci­ju još vi­še zbli­ži­la, ne­ka­ko stis­nu­la. A tek ona sli­ka ka­da je os­tao sam is­pred na­vi­jač­ke tri­bi­ne na­kon utak­mi­ce sa Špa­njol­skom. Odje­ki­va­lo je “Da­ri­jo Sr­na”, a on se nak­lo­nio. Ili one nje­go­ve su­ze uoči utak­mi­ce s Če­škom dok je svi­ra­la him­na. – Otac je re­kao da mo­ram ovo pr­vens­tvo odi­gra­ti do kra­ja, to je nje­go­va že­lja – objaš­nja­vao je Sr­na. Uvi­jek pun ži­vo­ta, ide­je, vi­ca, mo­tor Hr­vat­ske i na te­re­nu i iz­van nje­ga. On je taj ko­ji dr­ži ri­tam po­zi­ti­ve u “koc­kas­tom” dre­su. Sr­na je kroz ci­je­lu re­pre­zen­ta­tiv­nu ka­ri­je­ru u sva­koj utak­mi­ci, pa i kad su mu zna­li pred­ba­ci­va­ti da je pao u for­mi, da­vao sve od se­be.

Zas­lu­žio je su­ze ra­dos­ni­ce

To mu nit­ko ne mo­že odu­ze­ti. – Da­ri­jo je pri­je sve­ga ve­li­ki čo­vjek, lju­di­na – ka­zat će vam svi oni ko­ji ga do­bro poz­na­ju. Kao no­vi­nar gle­dao sam ga još od ka­det­skih da­na, pra­tio nje­go­vu pr­vu se­ni­or­sku utak­mi­cu za Haj­duk, odra­dio s njim pr­vi in­ter­v­ju, pra­tio ga na pot­pi­si­va­nju ugo­vo­ra za Šah­tar. Iza nas je na de­set­ke raz­go­vo­ra, od nje­go­va de­bi­ja za Hr­vat­sku pa pre­ko ve­li­kih na­tje­ca­nja do tre­nut­ka ka­da je pos­tao ka­pe­tan... Pet pu­ta raz­go­va­ra­li smo u Do­njec­ku, ko­ji je pos­tao nje­gov dru­gi dom. – Sr­na je ov­dje tre­ći čo­vjek po važ­nos­ti, is­pred nje­ga su sa­mo pred­sjed­nik dr­ža­ve i pred­sjed­nik Šah­ta­ra – na­pi­sao sam jed­nom ka­da su se na nje­gov auto­mo­bil, dok smo se vo­zi­li Do­njec­kom, po­če­li ba­ca­ti na­vi­ja­či. Obo­ža­van tip ve­li­kog sr­ca ko­ji ima vre­me­na za “ve­li­ke i ma­le”. Ali, uvi­jek će os­ta­ti u sje­ća­nju one nje­go­ve su­ze na­kon Be­ča 2008. go­di­ne i naj­tuž­ni­jeg sport­skog hr­vat­skog tre­nut­ka u po­vi­jes­ti. Taj grč na li­cu Da­ri­ja Sr­ne pro­ga­nja me već osam go­di­na, ta­da je igrao bri­ljant­no, baš kao i sa­da na svom re­pre­zen­ta­tiv­nom kra­ju. Zas­lu­žio je opet su­ze na li­cu, ali ovaj put ra­dos­ni­ce, su­ze zbog ve­li­kog tre­nut­ka Hr­vat­ske. Ima sna­ge za to... Ne­ka ta ka­pe­tan­ska vrp­ca bu­de što du­lje na nje­go­voj ru­ci, ne­ka je ski­ne u Pa­ri­zu... Je­dan ve­li­kan je oti­šao, is­pao u pr­vom kru­gu, a naš ve­li­kan još uvi­jek je tu. Da­ri­jo Sr­na ili ka­ko na jed­noj rek­la­mi pi­še uz nje­go­vo ime “Sr­ce ko­jem ne­ma rav­na”.

Kroz ci­je­lu ka­ri­je­ru, pa ka­da mu i ni­je iš­lo naj­bo­lje, na te­re­nu je da­vao sve od se­be Na jed­noj rek­la­mi uz nje­go­vo je ime nat­pis ko­ji go­vo­ri sve: “Sr­ce ko­jem ne­ma rav­na”

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.