Za­što se ne odre­di sa­mo je­dan Dan dr­žav­nos­ti?

Vecernji list - Hrvatska - - Politički Magazin Obzor - Sil­vi­je To­ma­še­vić

U Hr­vat­skoj ima 14 dr­žav­no­vjer­skih blag­da­na od ko­jih su čak če­ti­ri, iz­uz­mu li se Praz­nik ra­da i No­va go­di­na, dr­žav­na, a os­ta­li su vjer­ski. Spo­me­nut će­mo blag­da­ne u če­ti­ri eu­rop­ske dr­ža­ve i iz­u­ze­ti No­vu go­di­nu i praz­ni­ke ra­da kao dr­žav­ne. U Ita­li­ji ima 12 blag­da­na, od ko­jih su sa­mo dva dr­žav­na (25. travnja, Dan os­lo­bo­đe­nja od na­ci­fa­šiz­ma, i 2. lip­nja, Dan Re­pu­bli­ke). U Nje­mač­koj ima 15 blag­da­na, a sa­mo je­dan je dr­žav­ni (3. lis­to­pa­da, Dan nje­mač­kog uje­di­nje­nja), u Fran­cu­skoj ima 11 blag­da­na, a tri su dr­žav­na (8. svib­nja, kraj Dru­gog svjet­skog ra­ta, 14. sr­p­nja, pad Bas­til­le, i 11. stu­de­ni, kraj Pr­vog svjet­skog ra­ta), a u Aus­tri­ji od 13 blag­da­na sa­mo je je­dan dr­žav­ni (26. lis­to­pa­da, Dan dr­žav­nos­ti). Hrvatska me­đu europ­skim dr­ža­va­ma ima naj­vi­še blag­da­na ne­ve­za­nih za vjer­ske, a mno­gi gra­đa­ni i ne zna­ju ne­ke da­tu­me. Ne­ki, kao Dan neo­vis­nos­ti, du­pli­ci­ra­ju se. Vla­de su mi­je­nja­le da­tu­me obi­lje­ža­va­nja ne­kih do­ga­đa­ja, jer se, na primjer, lje­vi­ca ka­da je 2001. doš­la na vlast, ni­je sla­ga­la s da­tu­mom obi­lje­ža­va­nja Da­na

dr­žav­nos­ti ko­ji je uve­la Vla­da HDZ-a i ko­ji se do ta­da sla­vio 30. svib­nja ka­da je us­ta­nov­ljen (1990.) pr­vi vi­šes­tra­nač­ki Sa­bor. Ima­mo dva blag­da­na neo­vis­nos­ti, Dan dr­žav­nos­ti: 25. lip­nja ka­da je 1991. Sa­bor do­nio Us­tav­nu od­lu­ku o su­ve­re­nos­ti i sa­mos­tal­nos­ti Hr­vat­ske i 8. lis­to­pa­da (Dan neo­vis­nos­ti) ka­da je, ne­ko­li­ko mje­se­ci kas­ni­je, is­ti Sa­bor do­nio od­lu­ku o pre­ki­du ve­za s os­ta­lim re­pu­bli­ka­ma SFRJ. Za­što obi­lje­ža­va­ti dva da­na neo­vis­nos­ti? I za­što obi­lje­ža­va­ti če­ti­ri dr­žav­na blag­da­na? Dan an­ti­fa­šis­tič­ke bor­be (22. lip­nja), Dan dr­žav­nos­ti (25. lip­nja), Dan do­mo­vin­ske za­hval­nos­ti (5. ko­lo­vo­za) i Dan neo­vis­nos­ti (8. lis­to­pa­da). Bi­lo je vi­še po­ku­ša­ja da se uve­de red u da­tu­me obi­lje­ža­va­nja dr­žav­nih do­ga­đa­ja. Po­s­ljed­nji je po­kre­nu­la sku­pi­na aka­de­mi­ka i pro­fe­so­ra (Ara­li­ca, Jel­čić, Ru­dolf itd.) ko­ji su pi­sa­li še­fu Sa­bo­ra u ras­pu­šta­nju Re­ine­ru, ali ni­su sma­nji­li broj da­na, već sa­mo iz­mi­je­ni­li ime­na. Za­što se, uz pom­nu po­vi­jes­nu ana­li­zu, ne odre­di sa­mo je­dan ili naj­vi­še dva da­tu­ma ko­ji­ma bi se obi­lje­ži­la hrvatska dr­žav­nost?

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.