No­go­met je stvar iden­ti­te­ta, pres­ti­ža, po­no­sa i no­vog po­zi­ci­oni­ra­nja dr­ža­va

Uis­ti­nu, EP nam slu­ži kao svo­je­vr­s­na te­ra­pi­ja op­ti­miz­ma, do­mo­ljub­lja i za­jed­niš­tva, jer još je­di­no sport mo­že pru­ži­ti ma­lo na­de u po­di­je­lje­nom i pe­si­mis­tič­nom druš­tvu

Vecernji list - Hrvatska - - Politički Magazin Obzor -

VPi­še Bo­žo Sko­ko eć du­go ni­smo ima­li pri­li­ku vi­dje­ti to­li­ko hr­vat­skih bar­ja­ka na na­šim tr­go­vi­ma i uli­ca­ma, iz­lje­va lju­ba­vi pre­ma Hr­vat­skoj, te po­no­sa i za­jed­niš­tva, kao što gle­da­mo ot­ka­ko je po­če­lo Europ­sko no­go­met­no pr­vens­tvo. Ne­ma tog po­li­tič­kog do­ga­đa­ja ili na­ci­onal­nog praz­ni­ka ko­ji mo­že lju­de ta­ko mo­ti­vi­ra­ti da sla­ve svo­ju zem­lju. Ne sje­ćam se kad smo u me­di­ji­ma ču­li to­li­ko hva­los­pje­va na ra­čun Hr­va­ta (po­go­to­vo u te­le­vi­zij­skim rek­la­ma­ma), a da to nit­ko ne do­živ­lja­va kao na­ci­ona­li­zam. Ta­ko­đer već du­go ni­smo ima­li to­li­ko sa­mo­po­uz­da­nja i na­de da ba­rem u ne­če­mu mo­že­mo bi­ti za­is­ta naj­bo­lji.

Sr­ce, ali i ba­klje na te­re­nu

Uis­ti­nu no­go­met­no pr­vens­tvo nam slu­ži kao svo­je­vr­s­na te­ra­pi­ja op­ti­miz­ma, do­mo­ljub­lja i za­jed­niš­tva. Vje­ru­je­mo da taj osje­ćaj ni­je po­lju­lja­lo ono bez­um­no div­lja­nje hu­li­ga­na na utak­mi­ci Hrvatska – Če­ška. Do­du­še, mo­ra­mo priz­na­ti da je ta sra­mot­na epi­zo­da na­ru­ši­la ugled Hr­vat­ske u svi­je­tu. „Imidž se gra­di du­go, čak ne zna­te što sve na nje­ga utje­če, a mo­že se uru­ši­ti za ne­ko­li­ko tre­nu­ta­ka!“– čes­to je go­vo­rio po­koj­ni pro­fe­sor pro­mo­tiv­nog ko­mu­ni­ci­ra­nja Mar­ko Go­lu­ža, ina­če moj pr­vi men­tor na fa­kul­te­tu, čo­vjek ko­ji je smis­lio pr­vi hr­vat­ski tu­ris­tič­ki slo­gan „Ma­la zem­lja za ve­li­ki od­mor“te ne­za- bo­rav­ni „Poz­drav iz Ro­vi­nja“, kad je za­bra­nje­no rek­la­mi­ra­nje ci­ga­re­ta. Baš to mi je pa­lo na pa­met gle­da­ju­ći sra­mo­će­nje Hr­vat­ske pred oči­ma mi­li­ju­na lju­di di­ljem svi­je­ta. Mo­gu na­ši va­tre­ni os­ta­vi­ti sr­ce na te­re­nu, mo­gu ti­su­će na­ših na­vi­ja­ča iz do­mo­vi­ne i di­jas­po­re bes­pri­je­kor­no na­vi­ja­ti, pri­ja­telj­ski se dru­ži­ti s Tur­ci­ma, Če­si­ma i Špa­njol­ci­ma na uli­ca­ma fran­cu­skih gra­do­va, mo­že mi­nis­tar tu­riz­ma or­ga­ni­zi­ra­ti naj­ra­skoš­ni­ju pro­mo­ci­ju hr­vat­ske gas­tro­no­mi­je ta­moš­njim tu­ro­pe­ra­to­ri­ma i struč­noj jav­nos­ti, a stra­ni me­di­ji pi­sa­ti o kul­tu­ri i gos­to­lju­bi­vos­ti Hr­va­ta, ali kak­ve ko­ris­ti od to­ga kad dva­de­se­tak usi­ja­nih gla­va u pet mi­nu­ta mo­že to­li­ko una­za­di­ti imidž re­pre­zen­ta­ci­je, dr­ža­ve i na­ro­da. Ma bri­ga Če­he, En­gle­ze, Fran­cu­ze, Šve­đa­ne, Ame­ri­kan­ce i sve dru­ge ko­ji su u tom tre­nut­ku že­lje­li uži­va­ti u rap­so­di­ji do­brog no­go­me­ta za nji­ho­ve na­iv­ne ali­bi­je i po­jaš­nje­nja onih ko­ji ih po­ku­ša­va­ju oprav­da­ti. Te­ro­ri­zam i hu­li­gans­tvo se ne mo­gu ni­čim oprav­da­ti. Sla­žem se s oni­ma ko­ji ka­žu da se u St. Eti­en­neu do­go­dio udar na hr­vat­ski po­nos i vri­jed­nos­ti, na ono što nas ra­du­je i uje­di­nju­je, da bi nas se po­ni­zi­lo i uvri­je­di­lo. Sport op­će­ni­to, a po­se­bi­ce no­go­met jed­ni su od ri­jet­kih hr­vat­skih do­se­ga (uz pri­rod­ne lje­po­te) ko­ji nas svr­sta­va­ju me­đu naj­bo­lje na svi­je­tu. Is­to­dob­no je to je­di­na stvar ko­ja još uvi­jek mo­že stvo­ri­ti kak­vo-tak­vo za­jed­niš­tvo u po­di­je­lje­noj nam zem­lji te pru­ži­ti ma­lo na­de pe­si­mis­tič­nom druš­tvu. Oči­to i to ne­ko­me sme­ta, pa on­da i tu „ sve­ti­nju“tre­ba uru­ši­ti ka­ko bi hr­vat­sko druš­tvo još vi­še po­to­nu­lo u bez­na­đe. I pri­tom je za­nim­lji­vo da ma­nji­na opet te­ro­ri­zi­ra ve­ći­nu (što smo li­je­po vi­dje­li po re­ak­ci­ja­ma os­ta­lih na­vi­ja­ča ko­ji su po­ku­ša­li spri­je­či­ti nji­ho­ve „fa­šis­tič­ke“pro­vo­ka­ci­je), a upra­vo to nam se do­ga­đa i u po­li­ti­ci, kul­tu­ri i drug­dje. Kad pro­ma­tra­mo ko­li­ko na­šim lju­di­ma zna­či no­go­met i ka­ko emo­ci­onal­no do­živ­lja­va­ju

Što su Bo­ban i druš­tvo zna­či­li za ma­lu zem­lju, ne­dav­no iz­aš­lu iz ra­ta, naj­bo­lje svje­do­če TV re­por­ta­že u ko­ji­ma su se vo­de­ći svjet­ski re­por­te­ri ba­vi­li Hr­vat­skom

na­pad na re­pre­zen­ta­ci­ju, net­ko bi mo­gao po­mis­li­ti da ne mo­že­mo bez „kru­ha i iga­ra“. Me­đu­tim, na­ci­onal­ni no­go­met je da­le­ko vi­še od pu­ke za­ba­ve ovih da­na u ci­je­loj Eu­ro­pi. To je stvar iden­ti­te­ta, na­ci­onal­nog po­no­sa, pres­ti­ža i no­vog po­zi­ci­oni­ra­nja dr­ža­va… To je za­do­volj­stvo, za­jed­niš­tvo, ri­val­s­tvo, osje­ćaj pri­pad­nos­ti. Za­to se bar­ja­ci vi­ju od Ru­si­je do Por­tu­ga­la i od Tur­ske do Šved­ske. Tko mo­že oku­pi­ti to­li­ko lju­di oko ma­lih ekra­na? Tko mo­že iz­a­zva­ti to­li­ko emo­ci­ja i po­no­sa, ra­dos­ti i za­ba­ve? Tko mo­že po­tro­ši­ti, ali i pris­kr­bi­ti mi­li­jar­de, po­put no­go­me­ta? No­go­met je već odav­no vi­še od spor­ta. On je i kul­tu­ra, i gos­po­dar­stvo, i po­li­ti­ka. Izuz­me­mo li even­tu­al­ne su­dač­ke pris­tra­nos­ti, no­go­met je auten­ti­čan iz­raz ne­či­je nad­mo­ći, bu­du­ći da po­či­va na pri­rod­noj, an­tro­po­lo­škoj mo­ći. Još je Ge­org Orwell go­vo­rio da je sport na dr­žav­noj ra­zi­ni sa­mo opo­na­ša­nje ra­to­va­nja, od­nos­no na­do­mjes­tak rat­nog ri­val­s­tva u mir­no­dop­skom raz­dob­lju. John Stre­et tvr­di da sport kre­ira mo­der­ni na­ci­onal­ni iden­ti­tet, ko­ji do­du­še – uz po­ti­ca­nje pre­dodž­be o na­ma i o nji­ma – mo­že os­na­ži­ti i šo­vi­ni­zam. Na­ime, sve na­ci­je u uje­di­nje­noj Eu­ro­pi tra­že pu­to­ve za no­ve ar­ti­ku­la­ci­je mo­der­ne na­ci­onal­ne ide­je i iden­ti­te­ta, pa im pri­tom no­go­met pru­ža sja­jan ali­bi. Po­gle­daj­mo sa­mo ushit Sje­ver­ne Ir­ske, ko­ja se sa­mos­tal­no, bez men­tor­stva En­gle­ske, pred­stav­lja svi­je­tu, po­go­to­vo na­kon što je os­tva­ri­la pr­vu, po­vi­jes­nu po­bje­du pro­tiv Ukra­ji­ne. Uos­ta­lom, iz hr­vat­skog is­kus­tva zna­mo da po­je­di­ne dr­ža­ve za­hva­lju­ju­ći no­go­me­tu mo­gu do­ži­vje­ti zvjez­da­ni sta­tus i od ne­poz­na­tih ze­ma­lja pos­ta­ti poz­na­te i po­pu­lar­ne. A znans­tve­ni­ci ko­ji se ba­ve fe­no­me­nom bren­di­ra­nja dr­ža­va tvr­de ka­ko bo­lji pla­sman na no­go­met­nim pr­vens­tvi­ma do­no­si ko­rist ne sa­mo igra­či­ma ne­go i dr­ža­vi, jer se odra­ža­va ne sa­mo na po­pu­lar­nost zem­lje ne­go i na nje­zin tu­ri­zam, gos­po­dar­stvo i iz­voz pro­izvo­da.

Do­volj­no je po­bi­je­di­ti ve­li­ke

Svjes­ni da u klup­skom no­go­me­tu ima sve ma­nje sport­skog du­ha i zdra­vog nad­me­ta­nja, a sve vi­še ko­mer­ci­ja­li­za­ci­je, utr­ke za za­ra­dom, spek­tak­la pa i mut­nih pos­lo­va. Ima­mo li u vi­du vr­to­gla­ve iz­no­se ko­je me­dij­ske ku­će iz­dva­ja­ju za pra­va pri­je­no­sa ili svo­te ko­je po­je­di­ni no­go­me­ta­ši do­bi­va­ju za svo­je tran­sfe­re, ne­ma dvoj­be da su sport­ske mom­ča­di pos­ta­le još jed­no sred­stvo za­ra­de moć­nih po­je­di­na­ca i kon­glo­me­ra­ta. A ve­li­ke sport­ske ma­ni­fes­ta­ci­je je­dan od važ­nih ins­tru­me­na­ta za­ra­de. Ono što je ne­ka­da bi­lo sa­mo sport­sko nad­me­ta­nje, da­nas je po­sao vri­je­dan mi­li­jar­de do­la­ra, ko­ji ne že­le pro­pus­ti­ti ni naj­ra­zvi­je­ni­je zem­lje, ni zem­lje u ra­zvo­ju. Stvar­no sve to stoji. Ali sve to za­ne­ma­ri­mo kad ugle­da­mo mom­čad na trav­nja­ku u na­ci­onal­nim bo­ja­ma i ču­je­mo him­nu na po­čet­ku utak­mi­ce, a na­vi­ja­či po­nos­no is­tak­nu na­ci­onal­ne bo­je. Ta­da nas vi­še ni­je bri­ga tko će od igre pro­fi­ti­ra­ti, već ho­će li dos­to­jans­tve­no obra­ni­ti čast na­ci­je. Zna­mo da je re­pre­zen­ta­ci­ja u tom tre­nut­ku i sim­bol na­še dr­ža­ve. Što­vi­še, ma­nje poz­na­tim dr­ža­va­ma sport mo­že pos­lu­ži­ti kao iz­vr­s­na ko­mu­ni­ka­cij­ska i pro­mo­tiv­na plat­for­ma. Do­volj­no je po­bi­je­di­ti ra­zvi­ka­ni­je ili ba­rem po­ka­za­ti ori­gi­nal­nost u nas­tu­pu, od­nos­no or­ga­ni­zi­ra­ti atrak­tiv­ne na­vi­jač­ke sku­pi­ne i ima­te za­jam­če­nu glo­bal­nu po­zor­nost. Is­to ta­ko, uči­ni­te li ne­ku glu­post ili se ku­ka­vič­ki po­ne­se­te na te­re­nu svje­do­čit će to­me ci­je­li svi­jet. To je ma­ni­fes­ta­ci­ja ko­ju ne pra­te sa­mo lju­bi­te­lji no­go­me­ta, već pu­no ši­ri krug zna­ti­želj­ni­ka. I pri­tom im je važ­no što se do­ga­đa na sta­di­oni­ma, ali i na uli­ca­ma te kak­ve su zem­lje iz ko­jih do­la­ze po­je­di­ne no­go­met­ne zvi­jez­de. Hrvatska je kroz sport u ne­ko­li-

Sve na­ci­je u uje­di­nje­noj Eu­ro­pi tra­že pu­to­ve za no­ve ar­ti­ku­la­ci­je mo­der­ne na­ci­onal­ne ide­je i iden­ti­te­ta, pa im pri­tom no­go­met pru­ža sja­jan ali­bi

Nas­ta­vak na 12. stra­ni­ci

Za sve ge­ne­ra­ci­je Sva­ka po­mi­sao na pro­fit za­bo­ra­vi se ka­da se za­ču­je him­na. I to se pre­no­si i na naj­mla­đe

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.