Ka­ko je Jo­seph Rat­zin­ger pos­tao pro­rok Me­đu­gor­ja

Vecernji list - Hrvatska - - Politički Magazin Obzor -

Tri­de­set i pe­ta ob­ljet­ni­ca uka­za­nja u Me­đu­gor­ju, tzv. me­đu­gor­ski fe­no­men, ne stav­lja sa­mo u kon­tekst vre­me­na, nje­go­va pro­te­ka i sve­ga što se u ve­zi s tim her­ce­go­vač­kim se­lom i nje­go­vim vi­di­oci­ma zgus­nu­lo u po­s­ljed­nje tri i pol de­set­lje­ća. Sve­lo bi se to pu­ko kvan­ti­ta­tiv­no zbra­ja­nje ono­ga što se u Me­đu­gor­ju do­go­di­lo od lip­nja 1981. na­ova­mo, bi­lo kao na­bra­ja­nje ti­su­ća i ti­su­ća uka­za­nja ne­kad dje­ci, a da­nas odras­lim vi­di­oci­ma (što je po ne­ki­ma sus­pek­t­na in­fla­ci­ja) ili za­uzi­ma­nje ko­nač­nih sta­vo­va za ili pro­tiv to­ga fe­no­me­na, be­sko­nač­nim tra­že­njem pro ili con­tra ar­gu­me­na­ta, ko­ji­ma je cilj os­po­ri­ti ili ut­vr­di­ti ono što se u Me­đu­gor­ju do­go­di­lo i što se do­ga­đa u spo­me­nu­tom raz­dob­lju. Kvan­ti­ta­tiv­na mje­ra za Me­đu­go­rje, za­pra­vo, ni­je re­le­vant­na mje­ra. Prem­da bi broj­ke npr. od mi­li­jun do mi­li­jun i pol ho­do­čas­ni­ka go­diš­nje mo­gle ići u pri­log za­go­vor­ni­ci­ma to­ga fe­no­me­na ili pak one o 40.000 uka­za­nja (pre­ma mje­re­nju mjes­no­ga bi­sku­pa) u ko­rist nje­go­vim pro­tiv­ni­ci­ma. Mje­ra za Me­đu­go­rje u da­naš­njem vre­me­nu je kva­li­te­ta, a ne kvan­ti­te­ta. Mje­ra je osob­ni su­sret s onos­tra­nim. Me­đu­go­rje na taj na­čin pos­ta­je pre­do­ku­som Rat­zin­ge­ro­ve „so­li zem­lje“, ko­ju je u is­to­ime­noj knji­zi de­fi­ni­rao kao ma­lu, ali vjer­nu za­jed­ni­cu. Od­nos­no, ka­ko u svo­joj knji­zi „Vje­ra i bu­duć­nost“, pi­še da „bu­duć­nost Cr­k­ve mo­že i ho­će da­nas do­ći sa­mo iz sna­ge onih ko­ji ima­ju du­bo­ke ko­ri­je­ne i ko­ji ži­ve od čis­te pu­ni­ne svo­je vje­re. Ona ne­će do­ći od onih ko­ji sa­mo ra­de re­cep­te. Ne­će do­ći ni od onih ko­ji se sa­mo pri­la­go­đa­va­ju do­tič­nom tre­nut­ku. Ne­će do­ći ni od onih ko­ji dru­ge sa­mo kri­ti­zi­ra­ju, a se­be dr­že ne­po­g­rje­ši­vim mje­ri­lom“. „Iz da­naš­nje kri­ze i ovaj će put su­tra pro­izi­ći Cr­k­va ko­ja će pu­no iz­gu­bi­ti. Sma­njit će se, mo­rat će po­če­ti sa­svim iz po­čet­ka. Ne­će vi­še mo­ći po­pu­nja­va­ti mno­ge gra­đe­vi­ne ko­je su po­dig­nu­te u vri­je­me pros­pe­ri­te­ta. S bro­jem sljed­be­ni­ka iz­gu­bit će mno­ge pri­vi­le­gi­je u druš­tvu. Mno­go će se snaž­ni­je pred­sta­vi­ti kao slo­bod­na za­jed­ni­ca ko­ja je dos­tup­na sa­mo od­lu­kom vlas­ti­te slo­bod­ne vo­lje. Kao ma­la za­jed­ni­ca pu­no će snaž­ni­je tra­ži­ti ini­ci­ja­ti­vu po­je­di­nih čla­no­va. Si­gur­no će pre­poz­na­ti i no­ve obli­ke služ­be, a is­tak­nu­te kr­š­ća­ne ko­ji već ima­ju ne­ku pro­fe­si­ju, re­dit će za sve­će­ni­ke. Ona će u vje­ri i mo­li­tvi opet pre­poz­na­ti svo­je is­tin­sko sre­di­šte te će sa­kra­men­te opet do­živ­lja­va­ti kao što­va­nje Bo­ga a ne pred­met li­tur­gij­skog obli­ko­va­nja. To će bi­ti Cr­k­va bo­ga­tog unu­tar­njeg ži­vo­ta ko­joj ni­je pu­no sta­lo do po­li­tič­kog man­da­ta i ko­ja se ne udva­ra ma­lo des­ni­ma ma­lo li­je­vi­ma. Cr­k­va će bi­ti vi­še du­hov­na. To će bi­ti te­ška vre­me­na jer će je pro­ces kris­ta­li­za­ci­je i pro­čiš­će­nja sta­ja­ti dos­ta sna­ge. On će je uči­ni­ti si­ro­maš­nom, uči­nit će da pos­ta­ne Cr­k­va ma­le­nih. Iz po­unu­traš­nje­nja Cr­k­ve po­te­ći će ve­li­ka sna­ga... u ne­iz­re­ci­voj usam­lje­nos­ti čo­vje­ka, kad mu Bog sa­svim iš­čez­ne, on će osje­ti­ti svo­je pot­pu­no i straš­no si­ro­maš­tvo. I ta­da će ma­lu za­jed­ni­cu onih ko­ji vje­ru­ju ot­kri­ti kao ne­što sa­svim no­vo... Ta­ko mi se či­ni si­gur­nim da Cr­k­vi pred­sto­je vr­lo te­ška vre­me­na. Nje­zi­na pra­va kri­za je­dva da je po­če­la. Na kra­ju će os­ta­ti Cr­k­va ko­ja ne­će bi­ti Cr­k­va po­li­tič­kog kul­ta ne­go – Cr­k­va vje­re. Ona vi­še ni­ka­da ne­će bi­ti druš­tve­no utje­caj­na si­la u onoj mje­ri u ko­joj je to do­ne­dav­no bi­la. Ali će iz­no­va pro­c­vje­ta­ti i pos­ta­ti lju­di­ma pre­poz­nat­lji­va kao do­mo­vi­na ko­ja im da­je ži­vot i na­du i pos­li­je smr­ti“, na­pi­sao je Rat­zin­ger, odre­đu­ju­ći upra­vo onu kva­li­ta­tiv­nu mje­ru ko­jom da­nas ži­vi vje­ra u Me­đu­gor­ju, 35 go­di­na na­kon pr­vo­ga uka­za­nja.

Mje­ra za Me­đu­go­rje, bez ob­zi­ra na sve broj­ke, u da­naš­njem vre­me­nu je kva­li­te­ta, a ne kvan­ti­te­ta. Mje­ra je osob­ni su­sret s onos­tra­nim

Newspapers in Croatian

Newspapers from Croatia

© PressReader. All rights reserved.